piše : Milan Kovačević
Učiteljica je bila oduševljena radovima mališana koji su joj onako detinje i nevino pisali o svojim planovima za budućnost. Devojčice su naravno želele da budu doktorice ili pevačice, dečaci su želeli da budu policajci ili astronauti – ja sam želeo da budem prokleti Žan Klod Van Dam. Kada me je učiteljica začuđeno upitala zbog čega bih želeo da budem baš on, šeretski sam joj odgovorio da smatram da je ŽKVD faca sa kojom niko ne sme da se zeza. Na Najlon pijaci sam nedelju dana pre toga nagovorio oca da mi kupi kasetu Porodica Kremenko (1994) koja je zapravo bila presnimljena kopija filma ’’Teška meta’’. Kada sam kao klinac overio scenu u kojoj dugokosi ŽKVD ispred kafane prebija bandu lokalnih bandita – ništa više nije bilo isto. Želeo sam više od svega da zračim tim sirovim i surovim carizmom – želeo sam da budem faca! Petnaest godina kasnije prehrambene navike su učinile svoje, pa nisam baš neki atletski tip, ali i dalje volim stare dobre filmove u kojima Van Dam prebija negativce. Ispred vas je mojih top 5(pet) – iz zlatne ere naravno!
5. Kickboxer (1989) – kod nas ’’Kikbokser’’
Nije ovo jedini film u kojem Van Dam pokazuje svoju versatilnost sa mešovitim borilačkim veštinama. Mogao sam ovde staviti i Krvavi sport(1988) ili Lavlje srce(1990), ali ovaj film ima nešto što drugi filmovi nemaju. Pretpostavljam da nema čoveka koji barem jednom u životu nije pogledao scenu u kojoj pijani Van Dam pleše u društvu dve cure, a potom isto toliko pijan prebija bandu lokalnih tabaždija. Klasik svetske kinematografije i scena koja je zaslužila Oskara za genijalnosti. Ostalo je manje-više zanemarljivo. U pitanju je klasični osvetničko/fajterski film u kojem Van Dam pokušava da osveti svog burazera koji je posle poraza od jezivog Tang Poa ostao nepokretan. Jedna od zanimljivosti vezana za film jeste da Van Damovog brata glumi niko drugi do Denis Aleksio, jedan od najboljih kikboksera svih vremena u teškoj kategoriji. Iz toga možemo da zaključimo da se samoj borilačkoj disciplini prišlo sa velikom ozbiljnošću. Akcija je na nivou, i u prilici smo da pratimo nekonvencionalne metode treninga koje zaista oduzimaju dah, ali nekako sve ostaje u senci prljavog plesa. Overite to, po rečima pravih znalaca – leči sidu.
Od mene 7,1/10
4. Legionnaire (1998) – kod nas ’’Legionar’’
Kraj dvadesetog veka predstavljao je svojevrsni sumrak, kako akcionih filmova, tako i akcionih junaka. Žanr je sam sebe doveo do izdisaja kroz brojne besmislene filmove i apsolutnu niskobudžetnu eksploataciju. Ovaj film pokušao je iz bunara da izvuče Van Dama stavljajući ga u nešto drugačije okruženje ratne drame. U filmu, Van Dam glumi boksera koji uprkos nameštenom meču odlučuje da ne izgubi, te se tim gestom direktno zamera glavešinama mafije. Kako bi sačuvao živu glavu, odlučuje da se učlani u Legiju stranaca i zameni sigurnu, za nešto malo manje sigurnu, smrt. Kasnije bivamo prebačeni u severni deo Afrike gde se legionari rokaju sa lokalnim plemenom pobunjenika. Da stvar bude gora, mafijaši su u legiju poslali svoje henčmene, da barem tamo probaju da ukokaju Van Dama. Bez obzira na brojne propuste i jefinu melodramatiku, oduvek sam voleo ovaj film. Sama scenografija je veoma dobra, kao i scene oružane borbe, pa čak i predvidivi kraj ne uspeva da pokvari celokupan ugođaj. Film je zaradio ’’samo’’ dvadeset miliona dolara na uloženih trideset pet, što se u startu smatra fijaskom. Uz pređašnje neuspehe, bilo je i više nego jasno da je tržište u potrazi za svežim mesom – ne baš sjajan kraj milenijuma za akcione zvezde.
Od mene 6,5/10
3. The Quest (1996) – kod nas ’’Potraga’’
Možda ne najbolji, ali meni veoma drag film – barem kada je u pitanju opus Žan Klod Van Dama. Svake godine pogledam ga barem jednom, jer me automatski lansira u neka bezbrižnija vremena, kada nisam preanalizirao sve što pogledam. Film koji je izašao na godinu mog rođenja nikako nije savršen. Što sam ga više gledao to sam više uviđao njegove propuste, ali u svoj svojoj lošoći – imao je dušu. Po samoj prirodi filma mogao bih da ga nazovem poslednjim velikim projektom ŽKVD-a devedesetih. Ovo je između ostalog bio i njegov direktorski debi, tako da sam određenim stvarima morao da progledam kroz prste. Na papiru, ovo je sigurno delovalo mnogo bolje. Finalni proizvod nije pokupio oduševljenje fanova i verujem da bi pod tuđom direktorskom palicom dobili nešto kvalitetniji proizvod. To je-što je reče neko, pa dobismo film koji počinje tako što potpuno omatoreli deda Van Dam u kafani prebija džibere koji su pokušali da opljačkaju lokal. Kada ga šanker priupita odakle mu takva tehnika, stari vuk započinje svoju priču. Ispostavlja se da je on pre pedesetak godina kao slepi putnik švercerskog broda završio na Siamu, gde je uz lokalno stanovništvo trenirao tajlandski boks. Posle par meseci mukotrpnog treninga Van Dam dobija ponudu da predstavlja Ameriku na tajnom turniru koji se tradicionalno održava u srcu Tibeta. Naravno, nije sve tako jednostavno i tamo bivamo upoznati sa borcima različitih kvaliteta i veština. Od kapuere do sumo rvanja, od karatea do klasičnog uličnog tabanja – sve je tu. Bivamo svedoci belosvetskog tabačenja do smrti, pa same scene borbe izdvajam kao najveći adut ovog filma. Pored nezaobilaznog Van Dama, u filmu glumi legendarni Rodžer Mur, kao i meni veoma dragi Džejms Remar, jedan od neprevaziđenih Ratnika podzemlja(1979). Ako ste raspoloženi za donekle epski spektakl prožet ultimativnim šibanjem, verujem da će vas Potraga zadovoljiti.
Od mene 6,9/10
2. Universal Soldier (1992) – kod nas ’’Univerzalni vojnik’’
Jedna od najgorih franšiza ikada! Ne želim da vas obeshrabrim sa ovako surovim uvodom, ali istina mora biti izrečena. Ne znam kako je neko uopšte uspeo da ideju o reanimiranim vojnicima siluje do granica apsolutne sprdnje. Filmovi koji su došli posle fenomenalnog originala nikako ne odaju počast njegovoj genijalnosti i samim tim odbijam da ih gledam kao legitimne naslednike. U originalu, pratimo Van Dama i legendarnog Dolfa Lundgrena u ulogama vojnika koji su izginuli u Vijetnamu, ali su uz pomoć moderne nauke vraćeni u funkciju kako bi se u obliku bezosećajnih kiborga borili protiv terorizma. Međutim, nauka je pokazala nedostatke kada dvojica glavnih junaka počinju da doživljaju flešbekove iz prošlosti, pa na videlo izlazi njihov nekadašnji ljudski personaliti. Očekivano – Van Dam je dobar, Dolf je prokleto zao. U prilici smo da vidimo scene sećanja na njihovu službu u Vijetnamu, gde Dolf čini razne ratne zločine i pokazuje nam svu svoju zlokobnost. Sam čin gledanja Dolfa Lundgrena kako sebi pravi ogrlicu od ljudskih ušiju gledanje ovog filma čini isplativim. Nešto kasnije Van Dam se u potpunosti priseća svog nekadašnjeg života, i kani stati na put teroru koji seje njegov antipod, koji je i dalje ubeđen da je u toku rat u Vijetnamu. Dva super-vojnika nešto kasnije kreću u makljažu od milion dolara, razvaljujući sve na svom putu. Kao i većina predstavljenih filmova i ovaj ima izvesne mane, ali od ne beži od sopstvene namere – on je nasilan i zabavan. Idealan je za subotnje popodne i par rashlađenih piva. Bolesnik u vama će definitivno navijati za Lundgrena, jer u ovoj ulozi glomazni Šveđanin zaista odiše izvesnom psihopatijom, te pored njega maleni Van Dam deluje kao član mladih izviđača. Poetska pravda na kraju filma biva ispunjena, ali to je ono što ste i očekivali!
Od mene 7,1/10
1. Hard Target (1993) – kod nas ’’Teška meta’’
Kao što ste verovatno mogli da pretpostavite, evo ga naš šampion. Pogledao sam verovatno sve što je Van Dam snimio, i kada sve stavim na papir Teška meta je definitivno najbolji film u kojem gorepomenuti igra protagonistu. Pisao sam o ovom filmu i ranije, ali ne treba da vas čudi što se ponavljam – ovo je moj omiljeni film u kojem ŽKVD igra svoju igru. Još jednom on lišava života hordu negativaca, i to radi efikasno poput ruskog snajperiste. Još jednom je bez sumnje ceo film baziran na sukobu poštenjačine i zlikovaca, ali ovaj film je ipak drugačiji od ostalih. Pitate se zbog čega? Pa da probam da skratim – on naprosto zrači nekakvom uznemirujućom ozbiljnošću. Naravno, i ovde je materijal prošaran akrobatskim rešetanjima i nerealnim tučama, ali kada se samo malo udaljimo od toga dobijamo sasvim užasavajući prikaz kriminalnog podzemlja.
Bez obzira na korektno odigranu rolu, mislim da Van Dam nije najveći biser ovog filma i da je stvarna veličina ovog ostvarenja izgrađena na FANTASTIČNIM negativcima. Moram li da govorim nešto više od imena Lens Henriksen?!
Čovek sa facom koja vrišti – negativac! Njegova desna ruka je jezivi Arnold Vosloo, svima poznatiji kao ludi Imhotep iz kultnog filma Mumija(1999). Kada se ova dva lika (karakteristična po svojim ulogama loših momaka) udruže, znate da je vreme za ozbiljan belaj!
Što se samog filma tiče, pratimo dugokosog Van Dama angažovanog od strane lepuškaste devojke da joj pomogne u potrazi za njenim nestalim ocem. Kako kasnije saznajemo, iza očevog nestanka stoji rulja bandita koja organizuje ilegalnu i surovu život-smrt igru. U suštini, kriminalci pronađu čoveka koji je voljan da za poveću sumu novca izigrava lovinu, dok ga bogatuni i ostale psihopate love – puškama, mačevima,samostrelima.
Kako je naš junak moralan, on na sve načine pokušava da zaustavi organizatore igre, pa sa istima ulazi u nebrojeno mnogo razmena vatre, koje su po mom skromnom mišljenju dovedene do savršenstva baš u ovom filmu. Nekoliko ikoničnih scena zauvek će ostati urezano u vaše mozgove, ali prvo morate dopustiti čaroliji akcionih flmova devedesetih da prodre u vaš dom. Pre il’ kasnije – isplatiće se!
Od mene 7,5/10
Leave a Reply