Nepolitikin Zabavnik

MOVIZZZ

Recenzije iz pakla – Top 5 zaboravljenih horor filmova

piše : Милан Ковачевић

Svi mi volimo kultne klasike. Mnogo je lakše odlučiti se za ponovno gledanje filmova kao što su Shining(1980) ili Alien(1979) od konkretnog pokušaja da se pronađe nešto novo – neki opskurniji naslov nezavisne produkcije. Jednostavno, mnogo je lakše baciti se u naručje nečega dobro poznatog i kvalitetnog, nego rizikovati gubljenje vremena na filmove upitnog kvaliteta. Koliko puta ste posle par sati čeprkanja po raznim trejlerima i listama odustaljali od potrage i još jednom pogledali nešto provereno? Meni se dešavalo – ne čudi me činjenica da sam The Thing(1982) pogledao desetak puta. Baš zbog toga se odlučih da započnem ovaj mali serijal. Želim da pomognem ljudima koji su utopljeni u senci neodlučnosti. Mnogo je filmova koje bih preporučio pa vas upozoravam da ovo nije poslednja lista ovog tipa – kao što rekoh, biće ih još! Da ne bude zabune, sve što ovde pročitate plod je isključivo mog mišljenja, tako da je vrlo moguće da vam se neki od preporučenih filmova ne dopadne. Neću biti ograničen određenom epohom pa ćete ovde biti u prilici da čitate kako o starim zaboravljenim, tako i o novim filmovima koji su iz nekog razloga proleteli ispod radara. Pokušaću bliže da odredim nekolicinu i da vas nateram da ih pogledate. Ako ispadne da sam vas zeznuo – slobodno mi pošaljite poruku u kojoj puno pozdravljate moju familiju. Neću se ljutiti, ukusi su različiti pa ću verovatno i ja pozdraviti vaše najmilije – da počnemo!

  1. The Void (2016)

Kada sam svom bratu alkoholičaru preporučio ovaj film, nazvao me je posle dva sata i rekao mi da veće sranje u životu nije pogledao. Pošto je moj brat merodavan za filmove kao što je Željko Mitrović merodavan za medicinu, nisam bio ni malo uvređen. Praznina je ambiciozni projekat finansiran od strane fanove preko sajta Indiegogo. Samim tim određene manjkavosti su izvesne ali to ne treba da vas obeshrabri. Kosmički horor je najnezahvalniji oblik horora za preneti na veliko platno, tako da je određena hrabrost bila potrebna da se ovakvo nešto uopšte i uzme u razmatranje. Većina filmova sličnog usmerenja je neukusno đubre – ovde imamo mali izuzetak. U filmu pratimo mladog policajca koji na auto-putu nailazi na krvlju natopljenog čoveka kojeg naš savesni pandur odvozi do obližnje bolnice. Tu stvari prelaze iz zla u gore kada misteriozne figure u nekakvim belim odeždama(nešto kao KKK,samo strašnije) opsedaju izolovanu bolnicu. Mala grupa ljudi zabarikadirana unutar bolnice počinje da gubi razum dok misterija sveopšteg haosa počinje da se odmotava. Ko su opsedači u belom? Zašto toliko žele da uđu unutra? Da li se zlo već infiltriralo? Sasvim korektan spoj donekle lavkraftijanskog horora i neke vrste kućne invazije( samo što je ovde meta invazije bolnica, ne kuća u predgrađu). Kada stvari nedvosmisleno krenu natprirodnim tokom, očekujte spektakl praktičnih efekata, klaustrofobije i veoma jezivog WTF završetka. 6,3/10 od mene.

  1. Resurrection (1999)

Baš sam nedavno napisao in depth recenziju filma Highlander(1986) i eto nama Kristofera Lamberta ponovo! Ovog puta nije besmrtan niti koristi mačeve, već se nalazi u ulozi napaćenog detektiva u zagušljivom Čikagu. On, zajedno sa svojim simpatičnim kolegom, ima krajnje nezahvalan zadatak u kojem se trudi da pronađe serijskog ubicu koji na vrlo gnusan način obrađuje svoje žrtve. Naime, psihopata iz filma koristi isečene delove tela svojih žrtava kako bi rekreirao raspeće Isusa Hrista. Da – lik pravi nekakavu mrtvu verziju Isusa Frankenštajna. Nažalost, ovaj film se pojavio par godina nakon nahvaljenog i uzvišenog klasika Seven(1995) tako da je veoma brzo pao u zaborav. Isti motivi religijskog fanatizma su centralna tema i jednog i drugog filma ali Seven odnosi ubedljivu pobedu nad autsajderom Resurrection. Ipak, ukoliko volite napetost i atmosferu koja krasi klasične detektivske noir filmove, mogu mirne savesti da vam preporučim ovaj film. Ovo nije horor per se ali gnusni momenti u kojima su prikazana iskasapljena tela zaista jesu užasavajući – naročito za one sa slabim stomacima. Takođe, igra ubilačke žmurke koja se vodi između detektiva i ubice drži napetost na zadovoljavajućem nivou. Scena u kojoj detektivi pronalaze kreaciju gospodina fanatika zaista ledi krv u žilama i teško izlazi iz glave. Proverite sami. 6,1/10 od mene.

  1. The House Of The Devil (2009)

Kakav je ovo blast from the past bio za mene! U trenucima gledanja ovog film nisam mogao da pomislim na verodostojniju posvetu klasičnom hororu. U vreme njegovog prikazivanja imao sam trinaest(simbolično) godina pa je ovaj film još u najranijoj mladosti zacementirao moju ljubav prema retroesque filmovima. Priča počinje sporo, u prilici smo da pratimo mladu studentkinju Samantu koja se nalazi u nezavidnoj finansijkoj situaciji pa odlučuje da se neko vreme bavi čuvanjem dece – moderno rečeno, da bude bejbisterka. Nešto kasnije Samanta dobija ponudu od jezivog markantnog gospodina da u noći pomračenja meseca čuva njegovu decu, dok on, sa svojom jednako jezivom ženom bude na noćnoj zabavi. Problem je u tome što nikakve dece nema, i Samantin zadatak je da čuva kuću, dok zlurada baba spava na spratu. Gde god ima jezivih bakuta, tu sam – taj strah verovatno vuče korene od starih priča o Babarogi. Tu negde naša mlada junakinja shvata da nešto nije u redu, ali naravno, to shvata prekasno. Film prelazi iz lagane jezive vožnje u krešendo užasa koji nije preporučljiv osobama sa fotosenzitivnom epilepsijom. Sam kraj filma je jedan divno upakovani uznemirijući sadržaj koji će vas ostaviti u razmišljanju. Ne bih baš da dužim – ovo spada u kategoriju filmova koje morate da pogledate! Topla preporuka. 7,5/10 od mene.

  1. The Changeling (1980)

Bez dlake na jeziku izjavljujem – moderni filmovi koji se bave fenomenom ukletih kuća mnogo toga duguju ovom filmu. Da, nije ovo ni prvi ni poslednji film koji se bavi tom tematikom ali čoveče, koliko je ovo jezivo! Sam početak osamdesetih, pa odmah vanvremenski klasik. Kompozitor Džon Rasel u užasnoj saobraćajnoj nesreći ostaje bez supruge i ćerke. Kako bi pobegao od sopstvenih demona on se useljava u staru zapuštenu vilu u kojoj će u apsolutnom miru raditi na komponovanju novih stvari. Ovo je horor, a ne drama, pa Džon ubrzo biva svedok neobjašnjivih događaja koji uzdrmavaju njegovu ušuškanost. Izgleda da u velikoj kući nije sam – duh nekoga ili nečega pokušava da komunicira sa njim. Kada Džon konačno sazna poreklo sve češćih natprirodnih pojava, on bez oklevanja kreće u razotkrivanje epohalne zavere koja može da promeni mnogo toga. Problem je, kao kod svih zavera, što određeni ljudi ne žele da Džon uspe u svojoj nameri i na sve načine se trude da ga zaustave.. al’ su zaboravili veoma bitnu stvar – on nije sam u ovome. Estetski predivan film i jedna od najboljih scena komunikacije sa neživima, prepoznaćete je. Da li je pravda dostižna? Zavisi šta smatrate pravdom. Za sve fanove klasičnog horora, a i horora uopšte! 7,7/10 od mene.

  1. Bedevilled (2010)

Kim Bok-nam salinsageonui jeonmal ili kako je preveden Bedevilled, korejski je film najstvarnije moguće strave. Ne znam da li odsustvo paranormalnog umanjuje njegov doprinos žanru ili u potpunosti izbacuje ovaj film iz domena horora – nije me ni briga. Ovo je film koji definitivno morate pogledati ako ste izašli iz kolotečine blokbastera i predvidljivih filmova velikih izdavačkih kuća. Koreja je odavno plodno tlo za razne vrste luđaštva a ja sam veliki fan azijske kinematografije uopšte, tako da ne treba da vas čudi što predlažem nešto poput ovoga! Prelepu i negovanu Hae-won šef šalje na prinudni godišnji odmor koji ona odlučuje da provede na ostrvu na kojem je odrasla. Na tom mestu nije bila od detinjstva pa se ponadala da će mir koji priroda nudi adekvatno zameniti gradsku vrevu. Ostrvo je apsolutno izolovano i ima svega desetak stanovnika, od kojih polovinu čine džangrizave bakute a drugu polovinu neuredni muškarci. Tamo je dočekuje njena najbolja prijateljica iz detinjstva Bok-nam koja je jedina mlada žena na ostrvu – ako ne računamo njenu ćerkicu. Kako to obično biva u korejskim filmovima, sve počinje nevino i lepršavo pa tek onda saznajemo da jadnu Bok-nam zlostavljaju skoro svi stanovnici ostrva. Fizički, psihički, seksualno – na sve moguće načine. Pokorna i omalovažavana, ona moli svoju staru prijateljicu da je izbavi iz ovog ostrvskog pakla. Da li će Hae-won postupiti ispravno i spasiti jedan mladi život? Pogledajte sami. Posle gledanja ovog filma osetio sam neopisivu tugu pomešanu sa egzistencijalnim užasom. Način na koji je jedna nedužna devojka tretirana od strane svog ruralnog okruženja zaista je mučan. Dugo sam razmišljao o filmu i zaključak koji sam doneo pocepao mi je srce još jednom – ovakve stvari nisu fikcija, one se dešavaju. Ovo je istinski horor – eksplicitno, krvavo, mučno. 7,5/10 od mene.

 

PAŽNJA. Svaki od gorenavedenih filmova ima određene mane i nijedan nije savršeno filmsko iskustvo. Ne pišem ovo da bih se oprao od pljuvačine već zato što njihove manjkavosti nisam navodio kako bih uštedeo prostor i vreme. Kada radim in depth analizu, tada se kritički osvrćem na odabrani film – ovo su preporuke. Ako smatrate da je neki od preporučenih filmova đubre, javite se da diskutujemo. Srećni praznici i nemojte preterivati sa alkoholom – ukoliko je loš!

Leave a Reply

%d bloggers like this: