Nepolitikin Zabavnik

MOVIZZZ

ŠVINDLERI – serija za osveženje učmalog ekrana

piše : Al D Tepić

Tridesetih godina prošloga veka u Kraljevini Jugoslaviji Turistička Lutrija Jadranske Straže je nekome isplatila dobitak od neverovatnih milion dinara za ono vreme. I ovo je verovatno jedina istinita činjenica u igranoj, crnohumornoj seriji „Švindleri“. Scenarista Đorđe Milosavljević je pisao i scenario za istoimeni strip, koji je prvi put izašao 1993. a za seriju je adaptirao originalnu priču i rezultat je strip prenešen na ekran. Bez imalo preterivanja ću odmah reći da je možete gledati sami, u društvu ili porodično. Ako mislite da ovo nije bitno onda je svejedno šta gledate. Sama serija je podeljena u 12 epizoda, a režiju potpisuju Nemanja Ćeranić i Miroslav Lekić, koji su još jednom uradili neverovatan posao i pokazali veliko umeće kako u spajanju različitih žanrova, tako i u podeli uloga  glumaca različitih generacija.

Ako je do sada niste pogledalli radnja je otprilike… Dva sitna prevaranta (švindlera) dolaze u Beograd i pokušavaju da se ubace u organizaciju džeparoša i secikesa, kako im ne uspeva da započnu karijeru u velikom gradu, vraćaju se u rodnu Palanku jer saznaju da je dobitnik velike nagrade lutrije neko iz njihovog mesta. Ovo je priča oko koje će se razvijati likovi Ike i Bože, Sofronija i Kirića, Brzog Noža i Krvave Cvetane i još mnogo drugih. Glavne likove Ivana Razumovića i Božu Baćkovića tumače Pavle Mensur i Filip Hajduković, a tu su još i Dragan Jovanović, Branka Pujić, Vojin Ćetković, Anđela Jovanović, Strahinja Blažić, Gorica Popović i mnogi drugi. Svaki lik je izgrađen fenomenalno i prosto je teško reći čija je uloga veća i bolja. Ova serija je verovatno dokaz da je našim glumcima u stvari potreban samo dobar scenario i oni ne mogu omanuti.

Imaginarna varošica po imenu „Palanka“ podseća na mediteranski gradić ali i na neko manje mesto u Vojvodini ili divljem zapadu. Cela atmosfera serije koliko zbog toga, ali i fotografije koja je fenomenalna, daje jednu posebnu estetiku stripa, a sjajni kostimi samo upotpunjuju ovu sliku. Radnja i dijalozi se odvijaju brzo i bez prevelikih pauza što je čest slučaj u našim serijama. Sličnost sa stvarnim ličnostima je, hm, slučajna. Pored crnog humora koji preovladava u samoj seriji, a poznato je da se u našem društvu takav i najviše neguje, seriji ne nedostaje ona slika realne socijalne drame, koja je toliko zastupljena u našoj kinematografiji. To ne znači da u njoj nećete pronaći elemente naše svakodnevnice, niti tema o kojima se priča javno. Jer sve što na prvi mah deluje zabavno u seriji, ispod tog prvog sloja humora krije zapravo jednu težu priču koju mi očigledno jedino kroz humor i to začinjen crnilom, možemo da prihvatimo bez osećaja gorčine u želucu. Da stvar ne bude toliko jednostavna moglo bi se opušteno reći da je cela priča obavijena laganim plaštom trilera. Likovi su šareni i obuhvataju skoro sve slojeve društva i na trenutke deluju kao da su ispali iz neke neobjavljene epizode Alan Forda, špageti vesterna ili Nušićevog izgubljenog dela.

Serija se od aprila prikazuje na RTS-u, a možete je pogledati i u MTS-ovom paketu i kanalu Superstar. Najavljuju da će je postaviti i na Youtube. Ako želite da vidite neke stare glumce u novim ulogama ali i da se oduševite nekim mlađim glumcima ovo je topla preporuka. Smeh neće izostati, jer realno, kako gledati Gagija Jovanovića i ne smejati se? A on u ulozi malog predsednika svog malog mesta koji se sprema za predstojeće izbore… Kao što rekoh – svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je slučajna…

 

Leave a Reply

%d bloggers like this: