Znate onu staru priču o “Tamnom vilajetu” – ” Ako uzmeš kajaćeš se – ako ne uzmeš kajaćeš se“. E tako je i sa ovim remek delom. Film koji je 2010. godine snimio Srđan Spasojević (1976. Beograd) , je pre samog izlaska na bioskopske repertoare, dobio žestoke kritike na određene scene koje su morale biti izbačene na zahtev određenih distributera. Jedan od novinara koji je prisustvovao probnoj projekciji u Americi je rekao : “ Svaki čas, sam se pitao kada će ući policija da nas pohapsi! “. Dok je jedan od glavnih aktera filma, glumac Sergej Trifunović, priznao da se prvo posavetovao sa roditeljima da li da pristane na ulogu. Pitate se čemu ovakav uvod… Pa reč je o ostvarenju pod nazivom “Srpski Film“.
Režiju potpisuje Srđan Spasojević; Scenario Aleksandar Radivojević i Srđan Spasojević .Glavne uloge tumače – Srđan Todorović, Sergej Trifunović, Katarina Žutić, Slobodan Beštić. Pojavljuju se i još mnogi drugi, ali gluma koja je fantastična, fotografija, efekti i bilo kakva nada, pada u drugi plan kada započne sama radnja filma….
Jednom na brdovitom Balkanu, u Beogradu gradu.” Penzionisani” porno glumac Miloš (Srđan Todorović), 
dobija priliku koja se ne dobija svakog dana, u svetu te industrije. Angažuje ga Vukmir (Sergej Trifunović) politički moćan ali lud producent, preko stare saradnice Lejle ( Katarina Žutić). Prihvata ulogu u filmu, za koji nije ni pročitao scenario..U tom se pojavljuje i Marko ( Slobodan Beštić ). I tu , negde počinje da se nazire, šta se krije iza priče o “velikom umetničkom porno projektu, i zarade koja će Milošu omogućiti dalji normalan tok života”. U svetu su ti filmovi zovu ” Snuff “. Ovo je više od Snuff filma. Film o pravljenju Snuff filma sa elementima nekrofilije, pederastije, silovanja, seksualnog zlostavljanja, pedofilije, incesta… Na Balkanu… 21.Vek.
Ovaj film je naišao na više zabrana nego bilo koji drugi realizovan te godine. Mnogi svetski stručnjaci nisu znali kako da ga kategorizuju, gde da ga “smeste”? Film koji je do sad najbrutalnije opisuje kroz priču, i prvenstveno kadriranje, koje kao da ulazi u sam um glavnog glumca i tako prikazuje sliku o tome kako nastaju ovakvi “filmovi“.. Ne sećam se da sam tako bio zabezeknut, kao nakon projekcije istog. Gađenje koje izazivaju određene scene, koje kod nas nisu isečene, je nemerljivo, što je posledica neverovatne režije. Razlog koji mi je držao oči prikovane za film je bio strah. Strah da je sve to istina. Strah da se sve to i ovde događa. Strah da sam sebi tako kasno priznao, da sam to znao i pre. ” Takve stvari postoje i događaju se svuda oko nas.” 
Nisam lako mogao da “progutam i veslo pored celog čamca” ali je ušlo, i znojio sam se, bio nervozan. Spuštao glavu i sklanjao pogled. Definitivno mi nije bio jasan naslov: “Srpski Film” – ??? I sad mi pada par ideja na pamet, ali prva, koja mi je pala na pamet, je da će ovaj film jednom ući pod 100 obaveznih. Ne zbog naslova – koliko zbog njegove kompleksnosti. Priče, koja od starta miriše na dramu… Lokacije radnje filma, likova koji se kreću marginom života živeći na buretu baruta. Beograd. Srbija. Sva su čuda moguća. Pa i da se snimi film koji već u produkciji dobija zabranu za gledaoce ispod 18 godina. Nisam siguran da li je tu dovoljna ta jedna kategorija…
Ovo je nešto najsirovije što je Srpska kinematografija ponudila svetu. Ikad. Pametan, šokantan, mračan triller koji zahteva posebnu kategoriju horrora. Tabu koji su zabranjivali najviše oni koji su i sami indirektni učesnici i sive eminencije jednog filmskog žanra koji se naziva “Snuff”.
I bez obzira što je brzinom svetlosti ” gurnut pod tepih ” 90% filmofila, da ne pričamo ništa o ljudima iz filmske industrije, ipak se probio na neke festivale i čak naišao na pozitivne kritike.
Ovaj film zahteva ekstremno ” jak želudac ” i ” treće oko ” da se vidi slika iza ogledala priče.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=bdkXFHuba-g&w=560&h=315]
Leave a Reply