piše : Milan Kovačević
Na moju veliku sreću, pratim većinu renomiranih stranih portala koji se na ovaj ili onaj način bave filmovima meni omiljenog žanra. Verujem da ne moram da vas podsećam da je u pitanju horor, pa ću odmah preći na stvari. Ne znam kako ranije nisam čuo za projekat ’’The Pond’’ koji po svom opisu predstavlja sve što volim i sve za šta se borim. Niko – izuzev mog prijatelja i saradnika Danijela Vizija – od domaćih filmskih entuzijasta nije najavio ovaj potentni projekat, i ne mogu da shvatim zbog čega je to tako. Gde su svi kada treba podržati naše ljude? Gde su mediji? Ah da. Zaboravio sam da živimo u Srbiji, gde se usluga promocije naplaćuje novcem ili se stvari poravnavaju kontra-uslugom – šta da se radi.
Pored toga, vrlo je moguće da sam krivac upravo ja, te da nisam pecao na dobrom mestu, pa je riba u vidu atmosferičnog horor filma ’’The Pond’’ prošla pored moje udice. Kao što rekoh u uvodu, na moju veliku sreću i još veće iznenađenje, naleteo sam na vest o filmu na popularnom portalu Bloody Disgusting pa im se ovom prilikom zahvaljujem. Zamislite da vam prvi komšija umre, a da vest o njegovoj smrti saznate preko CNN-a? Takav je osećaj.
Koliko saznah, Scream Factory i Shout! Studios će u FEBRUARU izbaciti ovaj grimizni, mračni i jezivi film, i ja sam – iskreno rečeno – veoma uzbuđen zbog toga. Nakon gledanja trejlera zaključio sam da će ’’The Pond’’ biti sporogoreći film, koji će se oslanjati isključivo na jak narativ i duboko ukorenjenu jezu koja u potpunosti potiče iz uredno kreirane atmosfere. To nipošto nije loša stvar, jer je horor film kao forma odavno prevazišao jeftine prepade i iskakanja, pa su moja visoka očekivanja opravdana – makar u smislu vizuelnog dela ovog filma.
Što se same radnje tiče, polazna tačka je vrlo slična životopisu glavnog karaktera iz moje novelete Poslednje reči pisca (Librarion, 2020) i prati profesora antropologije koji je izbačen sa fakulteta jer je tvrdio da je na pragu apokaliptičnih otkrića. Okej – ja sam kupljen, gde da platim?! Ovakvi narativi su uglavnom povezani za materijal koji bih mogao okarakterisati kao lavkraftijanski, što je još jedan veliki plus, ali je činjenica koja takođe rađa izvesnu sumnju i strah od razočarenja jer malo ko uspeva užase kosmičke strave preneti verno na veliki ekran. Mnogi su pokušali, i nije pogrešno reći da je većina pobacila – ovde to, nadam se, neće biti slučaj.
Radnja, koju gore pomenuh, je smeštena u malo balkansko selo, pa će većini ovdašnjih gledalaca koji su posećivali svoje bake i deke krajolik biti i više nego poznat. Ako u obzir uzmemo rapidno smanjivanje broja stanovnika sela i prirodnu jezovitost istih – mislim da smo na pragu nečega zaista efektnog. Još jedna stvar vezana za selo jeste sveprisutno sujeverje, koje se odnedavno (uslovno rečeno) eksploatiše u mnogim filmovima strane produkcije, ali ovde – horor je domaći, lokalan, prevazilazi monotone folk elemente zapada – i mislim da je baš to razlog zbog kojeg ću biti prvi pred ekranom (platnom?) da ispratim ’’The Pond’’.
Film je sniman na području Bele Crkve, pokraj čuvenih Belocrkvanskih jezera, i situacija na setu je bila sve samo ne sjajna – ako u obzir uzmemo temperaturalne prilike. Ekstremna hladnoća i nesnosni vetrovi su konstantno remetili scenografiju i usporavali proces kreiranja. Priroda je igrala protiv ekipe entuzijastičnih kinematografa, ali na kraju, ’’The Pond’’ je realizovan. Duhovi pređašnjih filmova lutali su setom, jer je na istom mestu snimljen određeni deo monumentalnog filmskog uradka KO TO TAMO PEVA iz 1980. godine. Slučajnost? Možda.
Da – jako bitna stvar! Ideja i scenario jesu plod unutrašnjosti domaćih lobanja, ali glumačku postavu skoro u potpunosti čine svetski glumci. Marco Canadea u ulozi profesora je protagonista, a pomoć mu pružaju Leslie Kunz, Paul Leonard Murray i drugi. Od regionalnih glumačkih snaga, tu su Danilo Milovanović i Katarina Stefanović. Najveće iznenađenje, po rečima koje su do mene došle od ljudi sa seta, jeste mlađana Perina Turk, devojčica stara svega 11 godina, koja je svojim performansom raspametila uključene u projekat i kojoj se predviđa velika karijera.
Režiser Petar Pašić filmskoj publici je poznat kao čovek koji stoji iza omraženog trećeg dela kultnog filma Mi nismo anđeli, ali je to činjenica kojoj ne dopuštam da utiče na moj preuranjeni sud. Ipak je u pitanju drastično drugačiji pristup materijalu, kao i sam žanr kojim se ovaj put bavi, o produkciji da ne govorim. Još jedna zanimljiva činjenica jeste da je Pašić režirao spot turbo-folk dive Aleksandre Prijović, pa je moja šala da je prelazak iz režiranja folk muzičkog spota u folk horor apsolutno logičan potez. Bez sumnje, u pitanju je čovek koji barata svojim zanatom, i sa te strane nisam uplašen predstojećim.
Izvršni producent je Aleksandar Papajić koji je renomirano znanje iz oblasti žanrovskih filmova već pokazao radeći na filmovima kao što su Mamula iz 2014. godine i Izgrednici iz 2017. godine. Potonji je film Dejana Zečevića, čije radove iz mračnog opusa lično volim, pa je veoma jasno da je ekipa zaslužna za ’’The Pond’’ načinjena od pasioniranhi profesionalaca.
Velika zanimljivost koja uključuje pomenutog producenta Aleksandra Papajića, jeste činjenica da je lično on morao da uskoči u ulogu entiteta zaslužnog za stravu u filmu ’’The Pond’’ jer su zahtevi za snimanje sekvenci kretanja kroz ledeno jezero bili redom odbijani od strane svih prisutnih glumaca. U prevodu – niko nije želeo da uskoči u vodu koja je bila na korak od smrzavanja. Kako saznajem, nikakav finansijski bonus nije mogao da ubedi glumce da oskudno odeveni uskoče u ledenu vodu, pa se tim našao pred problemom. Kako to obično biva – na muci se poznaju junaci, pa je Papajić, luda glava, ipak došao do nešto tradicionalnijeg rešenja, pa je pomoću nekoliko okrepljujućih rakija pre snimanja spremio svoje telo za suočavanje sa hladnoćom jezera. Sve je prošlo bezbolno – koliko-toliko! Ipak, mislim da kapa mora biti skinuta i poštovanje pruženo, jer je sve što ćemo imati priliku da vidimo izraz čistokrvnog kinematografskog entuzijazma, požrtvovanosti i ljubavi. Bravo majstore – pravo u metu!
Bilo kako bilo – očekujem mnogo. Želim da ’’The Pond’’ bude remek-delo i da epohalno otvori vrata balkanskom užasu, koji definitivno poseduje originalnost i kvalitete da utopi ceo svet u sopstvenu tminu – ali polako, red je da sačekamo finalni proizvod. Još je rano da se priča o kvalitetu filma koji još uvek nije izašao. Naravno, temeljno pročešljavanje i recenziju filma ćete imati priliku da pročitate na mojoj stranici Recenzije iz Pakla gde ću na sebi svojstven način predstaviti pogledani materijal. Držim palčeve, i da ne ureknem – pu,pu,pu.
Ocena videćemo/10.
Leave a Reply