Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

MOVIZZZ

THELMA I LOUISE – Ili : Kada poniženje zahteva drastične mere

U nekoj pripizdini, u Arkanzasu, započelo je jedno od najtežih, ženskih, putovanja, koje je definisalo šta sve žene mogu da istrpe i do kojih granica to strpljenje može da ide. 
Louise je pomislila da će putovanje biti mali predah od svakodnevnice koja je gušila i nju i njenu potištenu drugaricu Thelmu, ali nije očekivala da će se dani na putu kroz Ameriku pretvoriti u put u samouništenje.  Već na samom početku, Thelma je pokazala nesigurnost i dvoumljenje oko odlaska, uvek u strahu od njenog kretena muža, tipičnog siledžije koji ju je zlostavljao i koji nije mogao da uguši svoju bolesnu ljubomoru, pa ju je redovno mlatio i za najmanju sitnicu. Čak nije smela ni da mu kaže da odlazi na put, nego mu je ostavila poruku.

Thelma je prava američka devojka, pomalo razigrana, vesele naravi, iracionalna, nepredvidiva, plašljiva, neuredna, impulsivna, naivna i neoprezna i potpuno u suprotnosti njenoj najboljoj drugarici Louise, kojoj se divi i koju mnogo poštuje.  Louise više nema ni snage ni volje da se nosi sa stvarima koje je pritiskaju i koje vuku korenje iz njene prošlosti. Propale veze u kojima je bila, silovanje u Texasu za koje siledžija nije odgovarao, veza sa muškarcem za koga smatra de ne može da podnese njenu tešku narav, sve to i još mnogo ponižavanja i maltretiranja koje je trpela u životu, navelo ju je da digne ruke od svega na neko vreme i da povede sa sobom Thelmu i malo je ojača za život koji ona ne vidi onakvim kakav zaista jeste. Surov prema ženama koje su rekle NE i to su zaista i mislile.

Vikend koji su odlučile provesti zajedno, pretvorio se u borbu za poštovanje, u borbu protiv nasilnog, seksualno – neprimerenog ponašanja i govora, u borbu za pravo na vlastito telo i na to šta žele raditi s njim. Nekoliko kritičnih trenutaka ih je vodilo sve dublje u propast. Verovatno najgori od njih je trenutak kad upoznaju Harlana, koji kao životinja nanjuši ranjivu i zabave željnu Thelmu, poželi da je pojebe na automobilu, na parkingu. Nakon što ona počne da se suprotstavlja neželjenom činu, sirovi divljak Harlan je ošamari, a kad mu Thelma uzvrati, on je izudara i pokuša da je siluje.

Ovo je ključna scena, jer dolazi Louise, uvek pod samokontrolom, organizovana, hladne glave, zaštitnički nastrojena prema luckastoj Thelmi. U prvi mah, hladno pokušava da smiri situaciju koja se, već posle nekoliko trenutaka, otima kontroli, sa pištoljem koji je Thelma ponela na put plašeći se psiho – ubica koje šetaju slobodno kud im se hoće. Harlan počinje da vređa Louise, da je izaziva, njena napetost prerasta u bes zbog prošlosti koja nikad nije izbledela i koja ju je psihički potpuno uništila. U nekoliko sekundi, film u njenoj glavi vraća je u borbu sa sistemom koji je kod nje, kao žrtve, zakazao, vraćaju joj se u glavu sva poniženja koja je doživela kao žena, počev od dobacivanja sa seksualnim aluzijama, pokazivanjem muške dominacije na svakom poslu na kom je radila. Njena struktura ličnosti se urušava i ona ubija nasilnika i postaje ubica koja postaje ujedno i zarobljenik sopstvene paranoje, jer ne dozvoljava Thelmi da pozove policiju i objasni šta se tu desilo. Louise jako dobro zna da to što su pile, otežava situaciju kod žrtava silovanja, jer se alkoholisanost, plesanje i lagani flert smatralo kao poziv na seks. Samo silovanje je uvek bilo propraćeno rečima: “Sama je tražila, vidi kako se ponašala, kako je obučena, viri joj iz očiju i takve neke odvratne stvari zbog kojih se silovanje shvata kao normalna reakcija na očigledne signale koje je žrtva “slala”.
Ubistvo Harlana ih šalje na bespuće Velikog Kanjona, sa još nekoliko neobičnih susreta koji su pojačali osećaj kod žena da ne pripadaju tom okrutnom društvu, zbog kojeg moraju hodati pognute glave i držati jezik za zubima. 


Njihovo putovanje odjednom se pretvara u bekstvo pred licem zakona koje nosi Hal Slocumb. I mada bi Louis4 više volela da je i on jedan od onih koji su se posrali na nju i njenu nedužnost, na njenu patnju, on je nešto potpuno drugačije. On je čovek koji shvata zašto je ubila Harlana, vidi da je njen slom poduprt događajima iz Texasa, pokušava je nagovoriti da se preda, jer naslućuje da jedna takva žena neće odabrati lakši put…Na žalost, njegove sumnje se obistinjuju. Thelma i Louise kreću na put koji završava na ivici provalije, koja je ujedno i metafora za njihove haotične živote. Thelma shvata svu tugu i revolt koji Louise od početka nosi u sebi, poistovećuje se sa njom i prvi put posmatra kako njen život gubi svaki smisao. Dve žene ne žele nazad u udarce, psovke, kinjenje, omalovažavanje, zatvor…Biraju slobodu da odluče šta će sa svojim životom i , paradoksalno, biraju smrt, kao jedinu opciju. Njihov let iznad provalije, u plavom ’66 Thunderbird, sa naoružanom, policijskom pratnjom u pozadini, jedna je od najsnažnijih zavšnih scena na filmskom platnu.


Poruka filma nije nikakav feministički prst u oko društvu, i nije nešto sa čime bi se sad trebala poistovetiti svaka žena.Film je, zapravo, osuda sistema koji ne podržava i ne razume žene i gura ih do krajnjih granica u kojima su one prinuđene da se ponašaju kao životinjice uhvaćene u zamku. Ni Thelma, ni Louise nisu rođene da bi nekome služile i trpele batine i vređanje. Naravno, sve je to duboko usađeno u biće žene, kao nekakav pasivni posluh od najranijeg detinjstva, za one koje nisu imale sreće da budu voljene i tretirane kao ravnopravne u društvu. Prošlo je mnogo godina od 1991. god. kada je film došao u bioskope, ali, čak i sa tolikom distancom, ne mogu da se otrgnem utisku da se malo toga promenilo. Uvek će se naći nova Thelma i nova Louise koje će reći NE u nekoj lošoj situaciji i to NE će samo biti uvod u sirovi, žestoki napad koji će uništiti ceo njihov život, koje su imale do tog trenutka. I uvek će postojati nekakav Hal koji će osvetlati obraz svim muškarcima koji vole žene i uživaju u njihovoj slobodi ponašanja i izražavanja.

 

Clementine Kryczinski
 
preuzeto sa stranice Predartor

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: