Valerian and the City of a Thousand Planets“, filmski eskapizam u svom najboljem obliku iliti “Vau, ne mogu da verujem šta sam ovo gled’o!

Kada čovek pomisli da je prošlo “samo” 20 godina od “Petog elementa” ne može a da ne ostane fasciniran pred spoznajom koliko je daleko otišla tehnologija, i da se sad sa CGI može dočarati bilo šta, bukvalno bilo šta, svaki delić čovekove mašte može se verno preneti na filmsko platno. I Beson je upravo to i uradio u Valerijanu, sve ono čemu je celog života kao režiser (a i kao producent) težio, sve ono što se dalo samo naslutiti u “petom elementu” (jer efekti nisu bili ni na približnom nivou kao danas), ovde je dovedeno do savršenstva, ovo je njegov Magnum Opus, ultimativni filmski praznik za sva čula (podjednako).

Ne znam uopšte kako bih vam rečima dočarao sve ono što nam se pred očima odvija gledajući tih 2 sata Besonove SF-ekstravagance, znam samo da se ništa bolje, zabavnije & (vizuelno) impresivnije neće pojaviti u kinobiskopima ovog leta/godine, prema tome odgegajte se polako prema najbližem vam multipleksu, kupite najveće pakovanje kokica, nabijte 3D cvike na nos, zavalite se udobno i uživajte u čaroliji kakvu samo filmska umetnost može da nam priušti. Nećete se pokajati, garantujem!

P.S. I ne obraćajte pažnju na trejlere za dotični fim, u njima se bukvalno ne vidi ništa od lepote njegove, ne može se naslutiti ni delić one atmosfere koja film prožima. I ne verujte vajnim kritičarima na RT/IMBD-u, polomiše se da film popljuju i nadju mu manjkavosti, dok istovremeno u nebesu dižu prosečne & tipične letnje blokbastere, čime samo pokazuju da prosto nemaju dovoljno sluha za bilo šta što malo odskače od proseka tj.od propisanih blokbaster-kanona.