Morana

piše : Nenad Milenković – Panić

U bašti su mrki štofani šorc i bela jednodelna haljinica. Vlažno je i prijatno mračno usled edenske nezamislive hladovine četina i svakakve flore. To čini da haljinica izgleda blistavo, kao da je sunce obasjava. Sunca ima, zna se pouzdano, samo se ono ne vidi. Oseća se na koži belih detinjih butina koje kleče, tu u toj travi vrta najvoljenijeg doma. Ona vadi kliker iz lanenog džepića iznad kuka. Kosa joj je zift crna, sliva se vlagom uz obraz oblika savršenog žira, oko joj bistro, najbistrije sija tamnom stranom meseca, u budnom čekanju.

“Molim te, samo da vidim, to je mesečar! Samo da vidim koje je boje površina meseca. Mo o o lim te, molimtemolimte!!” – insistira prepredeno.

Ona nežno i sasvim polako, uz sitne drhtaje otvara šaku, gledajući pomno i bolno u dečaka, jer zna da je iste boje mesec u klikeru kao i u njenom oku. Gleda ga setno poput majke koja predviđa grešku deteta. On uzima kliker, gleda kroz iskru u potrazi za odgovorom, nalazi ga, stanka, gotovo nevidljiva. Smeje se smehom spletkaroša:

“Ha – haaa!! Prevario sam te!! Neću ti vratiti kliker. Nikada!!”

Ona polako ustaje, namešta bretelu i povlači rosu kose boje noći iza uha, vadi još jedan kliker, isti, daje mu ga.
Klekne opet, gleda ga u oči i kaže:

“Znam koje je boje mesec u svakom od njih. Klikeri su moje stvrdnute suze”

Ustaje i odlazi da poraste i rodi mu decu.

On ostaje sa bolom u donjem stomaku. Ispala su mu oba u tu rajsku travu. Seća se njenog pogleda.

Zaboravio je – kako izaći iz vrta!?

*Ova priča osvojila je prvo mesto na konkursu Facebook grupe: „Književni klasici“ na kom su svoje priče kandidovali 68 autora. O nagrađenoj priči, žiri u sastavu: Slavica Timić – predsednik, dr Duško Lopandić i Miloš Jastrebić – članovi, dostavio je sledeće obrazloženje:

“Nakon više rundi razmatranja i usaglašavanja, žiri je jednoglasno odlučio da za najbolju bude proglašena priča pod nazivom: MORANA. Radi se o stilski vrlo skladno napisanoj priči, sa lepim opisima i duhovitim jezičkim konstrukcijama čije su osnovne teme detinjstvo i u kojoj se ističe poetsko-simbolična dimenzija pripovesti o igri (klikeri) između dečaka i devojčice. U kratkoj, uravnoteženo napisanoj priči prepliću se trenutna akcija, jarke i lepo iskazane vizuelne slike, sa simboličnim porukama i značenjima koja su povezana i sa vremenskim fragmentima iz budućnosti. Priča nakon čitanja ostavlja ukupan utisak estetske lepote, efektnosti i upečatljivosti.”

priča je preuzeta sa bratskog portala GLEDIŠTE