Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Otvoreni Prelom Duše

Napiši jednu ljubavnu…

piše : Snežana Rađen Jovanov
 
u amanet sinovima Dejanu i Đorđu…
 
…Hiljadu puta sam, valjda, pričala kako smo se upoznali i ko smo i nisam sigurna da su upamtili i nisam sigurna da će jednog dana kada budu imali svoju decu to moći verno da im prenesu i zato evo priče. Obične za nas matorce i sasvim zastarele za današnje omladince. Romantične u neku ruku i smaračke za kompjutersko doba…
 
 
…Imala je jedva 13 i po godina i kako to biva kod rano sazrelih devojčica, svu radoznalost i hrabrost jedne gradske tinejdžerke. S druge strane i bojažljivost stečenu vaspitanjem i opreznost jedne duple Vage, koja stalnim merenjem i ne dozvoli sebi da upada u nevolje. Poznato spavanje kod drugarice je uvek bio najbolji provod, jedna od onih noći kada razmenjujete ,,iskustva,, a da ste pri tom jedva i poljubljene. Pa, tada 1975. dovoljna je avantura i to što ne spavate u roditeljskoj kući, a kamoli ono na šta su se osmelile dve vršnjakinje, zajedno od pelena i do duboko zrelih godina. Naravno, vođa nije bila ona, štreberka, dobijačica nagrada za pisanje i crtanje, već ono čudo od lepotice i mangup u duši što se nije bojala ničega. Elem, otvorila se diskoteka u Zemunu. dvorana Pinki, dansing sala, opremljena, živa rok muzika. Ha, crvić grize, to je nešto baš sasvim novo u gradu! Kreće ,,pakleni,, plan! Evo…ovako će – kroz prozor njene sobe u susedno dvorište, krevet uredno naguran viškom jastuka tako da izgleda sasvim pun. Roditelji lepotice imaju puno poverenje u štreberku i neće ni kontrolisati sobu. Zimski raspust, neće ni ulaziti. Ranog ustajanja i nema. Miris snega posle tople sobe izoštri sva čula i želja za novim je postajala jača od straha. Ulaz dame nisu plaćale. Slinave dame koje, uzgred, izgledaju zahvaljujući dobroj hrani i požrtvovanim majkama dobrano zrelije i vrata ,,raja,, se širom otvoriše u svom bljesku što od muzike, što od čuvene disko kugle u centralnom delu dvorane. I danas se ne bi neki klub zastideo takvog enterijera. Štreberka malo ustuknu, gospođica Lepa kroči hrabro. I poče ekskurzija…..
 
 
…Muzika već poznata sa TV i radija, to Bijelo dugme izuva i zove noge plesalice. E, tome niko nje mogao odoleti. Uhaj, vrte se one i nije da nije izazivaju pažnju. Prija klinkama. Sreća, te je to vreme još bilo doba nevinosti. Tačno se znalo šta znači dobra devojčica. Nju lokalni mangupi zaobilaze. Mangupi – da. Ali, nađe se tu neki interesantan i jednako samouveren momčić da pokuša da te išarmira. I prilazi takav i pup, pravo na štreberku. Prva njena misao je – “de nju nađe”! Čime ga je privukla pored Lepe. Nenaviknuta na komplimente i nesvesna svog izgleda ostade zapanjena i nema. Razglas objavi da su potrebni parovi za takmičenje u plesu. I tu ti brže bolje njen udvarač, koji je iz milošte prozva i Patkica, povuče na podijum uglancan do opasnosti za život i gurnuta od svoje verne druge zapleše ona najboje što je umela u svom mladom životu! A – ON pojma nema! Takav splet tvista, roka i narodnog kola je bio neviđen potpomognut takvim cikanjem i aplauzima njegove bande iz kraja da su se pretvorili u zvezde večeri! Totalno neopravdano! U žiriju već tada poznat Đogani, čovek od gume, preteča svih igračkih pokreta i nosilac kojekakvih igračkih nagrada. Pa i on se savijao od smeha. Ma, opštenarodno veselje! Vrhunac je što su dospeli do finala. Raširen list najvećih tadašnjih novina na svetu, duplerica Borbe, pa ako noge ne pređu – prvi su i dobijaju nagradu! Tu je već bio kraj njegovog umeća, taj nikada u svom životu nije bio u ljubavi sa ograničenjima bilo koje vrste. I posle svega se mora kući. Strah je počeo da kopa. Toliko toga se doživelo od devet do pola jedanaest! I Lepa i štreberka dobiše i pratioca do kuće. Pratilac se uz Ćukovački breg prekriven snegom i ledom prevrte na leđa i osta smejući se tako grlato, da štreberka pomisli:,, Eto, od svih ljudi na ovome svetu ja uvek zakačim neku budalu!” Pobegoše njih dve i ne okretoše se! Kroz prozor u topao krevet, smejući se tiho da ne čuju Lepini roditelji. I prođoše neke godine, malo se razbistriše te lude glave, ne baš sasvim, ne bi ni valjalo…
 
 
…Počeše prvi izlasci od šest do pola deset sa prvom šminkom na okicama, prvim utegnutim farmerkama i opet njih dve! Destinacija – Pinki! Sada već onako slobodno i gotovo ,,iskusno,,! HAHAHA, kokoške. I kao što ništa u životu ne biva slučajno, tako ti i štreberka ne izbeže suđeni susret sa svojim saigračem sa vatrenog podijuma sudbine….Patkica je zaboravila njegovo ime, ali on nju nije. Tomislav, odakle joj samo da ga tako nazove!? Ja sam, bre, Vasa, Vasilije! I privuče je u takav stiskavac, da je jedva disala, takav zagrljaj koji će joj obeležiti čitav život. Patkicu niko nikada ni pre ni posle njega nije umeo tako da grli. O, sve će to, mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš…. nikada, nikada ništa neće prekriti te uspomene. To veče su proveli govoreći o sebi, poveravajući jedno drugom najsitnije detalje svoga mladog života, najteže trenutke i sve priče o slikarstvu koje su poznavali i sve priče i o pročitanim knjigama. Treba reći da su oboje bili iz radničkih porodica, da im je oboma otac bio pijanac, da je on ostao bez oca u dvanaestoj godini i već tada sa svojih osamnaest vodio računa o mlađoj sestri i bolesnoj majci. Da ona i nije primećivala koliko je lep, samo ga je slušala i gledala u te tople i krupne smeđe oči! U te meke usne vrlo slične njenim, ruke snažne od rada, ne onako bilderske, već više kao Popaj, jakih podlaktica. I nešto što je impresioniralo Patkicu – nikada u njegovoj ruci nije zablistala čaša sa alkoholom. Toplota sa kojom gledao u nju, osmeh koji mu nije silazio sa lica, čak i kada ona ništa duhovito nje govorila. Tako se osećala značajnom, ta skromnica, jedna nesigurna devojčica koju je kući sigurno pijano psujući čekao njen otac. Prvi dolazak njegovoj kući….ha, to je tek iznenađenje! Iz ormara vadi tri džempera i pita koji da obuče pred izlazak sa njom.  Ta ista tri džempera ima i ona i to u istoj boji i veličini. Izlazak je bila duga šetnja Kejom kraj Dunava, bez dinara u džepu. Važna je bila samo toplota i prisustvo nekog ko te zaista i iskreno voli. Nekog ko je sve pare ostavio majci da plati struju i to im je oboma bilo tako normalno. Ali, žeđ za lubenicama je nesavladiva! Pijaca, mrak. Usnuli prodavci po kamionima i tek poneki trepće ko vrana na jugovinu! Zamisli da se zaljubiš u nekoga ko ‘ladno mazne lubenicu i ne govoreći ti svoje namere i ti uplašeno počneš da trčiš za njim! Naravno da su bili smešni! Pa dali bi im, samo da su pitali. Avantura, drugo ime za Vasilija!
 
 
 Prolazile su godine. Ostali su zajedno usprkos svim izazovima mladosti, svim njegovim željama da malo promeni devojku, da oseti čari tih nekih drugih. Istrpelo se i to. Blesavi balkanski običaj da imaš stalnu devojku. I da pomalo kraduckaš. Posle se, naravno, vratiš njoj. Staroj čekalici. Patkica, čekalica…….I dođe i taj dan kada je postala jedina i prva. 1981. godine 19. septembra. Sa mlađanih 20 godina i njegovih malo jačih 24. Njena najveća ljubav, njen natopliji zagrljaj, njene natoplije oči i sigurna ruka koja će je voditi kroz život pun nemanja onog materijalnog, ali zato stvaranja sa svojih deset prstiju i nemogućeg – samo ako Patkica kaže. Onako pošteno i vredno. Tako kako ga je život naučio. Vasilije, drugo ime za avanturu. Jednom, pre nego rastane sa ovim svetom i ode tamo gde je već ON, poneće naramak svih dečjih i njihovih slika i uspomena, svih ceduljica iz porodilišta, koje su proturali u kesama kroz vrata, naramak svih dobrih vesti koje je propustio i neće mu pričati sve nedaće kroz koje je morala proći bez njega, onda kada ih je iznenada napustio i otišao da se odmori od svega….svoje bolesti, naopakog sveta, ratova koji su započeli, nepravdi koje su ga bolele…..te pogubne 1995. godine.
 
 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: