Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Otvoreni Prelom Duše

Nož pod grlom

piše : Rea Sartori

 

 

 

 

Taj „nož pod grlom“ je u mom narodu duboko usađen u podsvest, u ono nešto što u nama, sasvim iznenada i bez vidnog razloga, izaziva jezu u kostima. Uvek mi se činilo da osetim kad neki čovek jeste u stanju da drugome živom biću podvuče nož pod grlo. Tačno mi se svaka dlaka na rukama nakostreši kad vidim takve oči, čujem takav glas, ugledam takav stav. Možda je sve to samo „u strahu su velike oči“. Al što bih se ja toga plašila. Rođena sam u miru, živela sam pošteđena bliskih susreta s takvim stvarima. Jesu se one dešavale tu, oko nas, oko mog obitavališta, ali se nikad nisu desile pred mojim očima, niti je bilo osnovane sumnje da bi se mogle desiti. Opet, nesagledivi unutrašnji strah je postojao, kao genetsko pamćenje, kao usađen u krv. Tome nisam mogla ništa. To si što si! Ma gde bio, živiš i umireš „na srbskom“, što bi rekao jedan moj prijatelj. Ne možeš nikud pobeći od tog krvnog usuda koji te prati, od mirisa zemlje koja te je hranila i koja će te sahraniti. 


Može li čovek olako da sudi tuđem zlu i da se zakune da ga sam nikad ne bi učinio? Bog je svedok naših duhovnih padova i uzdizanja. On jedini zna koliko smo bedni u svojoj umišljenosti. Ipak, opravdanje za zlo nemam, ni sebi, ni drugima. Žensko sam. Znam šta znači biti slabiji, nemoćan da uzvratiš daleko jačem od sebe. Kako se čovek ne doseti da i od njega ima jači, da je on tek smešno zrno peska? Možda bi, spoznajući svoju istinsku nemoć, uspeo da pronađe dobrog čoveka u sebi. A možda je sve baš onako kako biva generacijama međ nama ženama; ćutimo, trpimo i dovijamo se da tiho preživimo. Čak nam ni glasnost nije dopuštena. Ne što nam ko brani! Branimo same sebi jer znamo da se tako lakom metom postaje. A prokleta ćutnja…

…Ona pohara svu nadu da ćemo jednom moći da budemo jednaki. Nećemo moći, nikada. Jednakosti nema sve dok ima jačeg i slabijeg. Slabiji će uvek biti primoran da ćuti i preživljava. Jači će se uvek trsiti da pokaže svoju jakost, a sve u strahu da i sam ne dopadne taboru slabijih. Strah u nama na kraju je vladar svega, ma ko bili, ma koliko slabi ili jaki. Jedino je taj iskonski strah od „noža pod grlom“ jači od svega. Rekao bi neko da je čovek razumno biće, te da sve ovo ne stoji. Ja bih volela da je taj neko u pravu, al bojim se da nije.

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: