Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Otvoreni Prelom Duše

Priča broj 2 (Sunce istine)

Smeran beše pop, uzor u svom pozivu. Po mnogim se vrlinama izdvajao. U odolevanju iskušenjima beše bez premca.

            Mnoge grešnice u selu bejahu zaljubljene u njega. Zli jezici balaviše po selu i pokušaše oblatiti ime popovo. Prevrće mlade snahe, oni pričaše. Pa čak vele, videli svojim očima kako suknju zadiže najlepšoj u selu. I zažive laž toliko, da su se već neki kleli kako mu se lepotica, tek udata, podala u samoj crkvi. Kažu, noge visoko zadigla, i u strasti stenjala, dok mu se bestidno podavala. A pod mantijom pop imao jakog i neukroćenog vranca pa ga razuzdao i razularenog pustio da se rita, trza i vileni u mekom međunožju mlade raspomamljene lepojke. I vikala bestidnica: „Jače, pope, jače!“…

            A istina drugačije zbori.

            Beše pop bogu predan i u skladu sa zakonima svetim živeše. Svima u selu na usluzi beše, da sasluša i reč utehe pruži, da prosvetli i razlog za život posrnulima da da.

            A beše bludnica zaljubljenih u njega, ali znade im on reći reči da ga se klonu u tom smislu. No, dođe laž o bludu do muža, tek venčanog s najlepšom u selu, i udari ga laž poput topuza u ljubomornu, priglupu tintaru. I ne odluči on da ženu prekori, no zao plan osmisli. Podmuklo on u šumu popa namami. I kad vide božji sluga da upade u zamku čoveka čijim umom demon ljubomore upravlja, on zaslepljenom sinu reče: „Ne čini zla! Odaće te sunce!“ I beše tako da je taj dan neobično sunčan bio. Pa još na malom proplanku, milovaše sunce jednako i grešnika, ljubomorom obuzetog, i onog koji se za gospoda borio. No, ljubomornik sekirom zamahnu i u trenu svetao dan krvlju ispisa. Nije se u selu znalo ko se tom zlodelu osmeli. Te prođoše i godine, a ne znade se da ubica sa najlepšom u selu spava.

            Dođe tako vreme da se konci razmrse, a suncem dan beše okupan. Iziđe krivac na trem kuće da ga sunce ogreje i svetlom podari dok se brije. Iziđe i lepa mu žena da raširi veš. Zrak sunca u ogledalu zaslepi krvnika. Nasmeja se on glasno jer pade mu na pamet blesavi pop koji mu reče da će ga sunce izdati za zločin. Njegov smeh rasplamsa znatiželju žene pa poče zapitkivati o uzroku smeha. Opiraše se  muž da iskren odgovor da, sve dok žena ne posumnja u vernost svog voljenog. Pa kad mu ljubomorno prekor uputi da drugu on ima i zato se krišom smeje, on se pregnu. Upornost radoznale žene beše jača od tajne i straha, a u čoveku strah da ne bude otkriven, zemni strah da ne bude ostavljen. Te on pod suncem prosu istinu pred ženom…

Nikola Banjanin

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: