Sasvim lično

Prebiram reči, zbrka mi je u glavi, jer ne znam kako da počnem. Znam, naravno, mada je ovo nešto što nikome dosada nisam rekla. Sada Vam pišem tako da tehnički nije izgovoreno na glas već napisano. Ko pročita znaće…

…Svako od nas je izgubio nekoga koga je voleo, ko mu je značio, ko je bio deo njegovog života. To nužno ne mora biti član porodice, prijatelj iz detinjstva (otuđeni smo pravim kontaktom, zahvaljujući savremenim vidovima komunikacije) možda nam nedostaje tinejdžerski idol ili kućni ljubimac.

Kod mene je lično. Iz duše. Iz porodice. Moj otac. Neću vas daviti bolešću, jer to za mene nije bila bolest-trajalo je dve nedelje. Otišao je, umro, preminuo, više ga nema…

…Trebalo mi je skoro pet godina da shvatim da nisam kriva za to. Uz usiljen osmeh lekara i reči”Ukoliko želite dobro svom ocu….” Naravno, učinila sam sve što je dobri doktor tražio u želji da pomognem u oporavku. Moždani udar. Šlog. Insult. Različite reči -značenje isto. (Sada mi padaju na pamet odlična imena za bend.) Predloženi oporavak je banja. Prve večeri oporavka su javili da je preminuo. Omogućila sam “oporavak“te sam mislila da sam kriva za to. 

Želim, ustvari da kažem da sam sve ove godine najpre bila ljuta. Ljuta zato što je samo dotakao detinjstvo moje dece. Godine su prošle, oni više nisu tinejdžeri već  mladi ljudi koji će uskoro započeti svoja odlučujuća poglavlja u životu.

Pade mi na pamet misao koju mi je rekla najbolja drugarica. To je misao njene bake : “Treba znati umreti na vreme“. Istina. Umro si na vreme sa nepunih 55 godina. Bar ne gledaš ovo preživljavanje, životinjarenje-ne život. Ovo nije život…

…Kada je prošla faza ljutnje, došla sam u fazu poveravanja. E,to sam htela da kažem. Imam svoj svakodnevni ritual. Ispričam mu sve što se desilo meni i mojoj porodici (u sebi, naravno). Ponekad ga molim za pomoć, savet…Ponekad se ponosno pohvalim uspehom svoje dece. Oni uvek mogu da iznenade. Nekada mu samo kažem da mi je žao što nas ne vidi, pa se ispravim, jer znam da je sa nama. Svakoga dana kažem da mi je žao. Jako žao.

Udavila sam, znam, ali sam rekla(napisala) ono što je deo mene. Zato se zbog svega ovoga pitam svakog dana – “Da li sam luda?”Iskreno, nadam se da nisam. Nisam, jel` da? 

A.J.(1949-2004)

https://www.youtube.com/watch?v=C2GyMKA8OIs