Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Otvoreni Prelom Duše

„Složna braća“

piše : Rea Sartori

 

 

 

U maloj ulici, koja je vodila prema parku i imala tu sreću da se nalazi iza moje škole, nalazila se jedna neugledna poslastičarnica. Zvala se „Složna braća“.

Ali sve cure iz moje škole znale su samo jednog brata, lepog Albanca kome nismo znale ime. Zvale smo ga Lepi. Lepi je bio mlad, jedva dvadesetak godina, imao je ruke bele kao sneg,oči plave kao nebo i pogled… Najstidljiviji pogled koji sam u životu videla. Lepi je bio oženjen, oduvek. Lepi je valjda rođen kao oženjen… Nekom zabrađenom, sitnom ženicom. Nju smo viđale samo jednom godišnje, na neki njihov praznik, kad Lepi prošeta gradom sa svojom sitnom ženicom i još sitnijom dečicom. Njegovi stari roditelji, ozbiljni i namršteni, tada idu za njima, svečanim korakom, na samo par stopa… I prate ih u tišini. Svake godine, u isto vreme, Lepi prošeta gradom i pokaže nam, nevoljko, da on već sve ima, oduvek.

Lepi nas je svim ostalim danima služio domaćom limunadom, svaki dan, cele godine. Pravio je najslađe krempite u gradu i ludački dobre, neponovljive išlere… Lizale smo prste pred njim. Namerno. Gledale smo ga pohotno i kikotale se kad on okrene leđa i pođe po novu limunadu ili kolač. Srećom, bila je to jeftina poslastičarnica a i Lepi nas je često častio kad bi u vrele, letnje dane svratile. Častio bi nas „kuglom posebnog sladoleda, onim što ga je napravio baš to jutro, samo za nas, malaga je to… Malaga nije mala stvar, ne ume svako da je napravi…

Lepi, šta je to „malaga“?- pitale smo jednom znatiželjno.

Lepi je setnim glasom rekao:

-“Malaga je čežnja. Malaga je ono što oduvek želiš a nikad nemaš. To je malaga“.

Ućutale smo. Nismo se nikad više kikotale kad Lepi okrene leđa našem stolu. Lepi je bio čovek. Lepi je bio naša malaga a mi njegova. Nema u tome ničeg smešnog.

Lepi, uvek smo te volele… Pravio si najluđu malagu na celom prokletom svetu! Strašno mi je žao što su te uplašili devedesetih i što si zatvorio „Složnu braću“. Žao mi je, Lepi! Žao mi je što neki od tvojih sinova ne prave malagu nekim novim curama. Žao mi i „Složne braće“… Nema više takvih poslastičarnica u mojoj ulici.

iz zbirke : “Sve moje ljubavi su tužne

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: