Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

” Da bi bio dobar muzičar, moraš biti gladan svog instrumenta” – intervju sa Cilom, originalnim bubnjarem Pekinške Patke

Od sredine oktobra u Soulpeddleru se održava radionica bubnjeva koju vodi Laslo Pihler- Cila, član originalne postave legendarne Pekinške Patke. O radionici, bendu, jogi, ali i drugim stvarima pričali smo u intervjuu koji nam je dao specijalno za Dotkom.

  • Laslo, Cila ili Shital Puri ? Kako da te oslovljavam i zašto ?

Bio sam Laslo Pihler, pa Cila , pa Sad na kraju Sital Puri, ali slobodno možeš da me zoveš Cila, to mi je nadimak.

  • Povod za ovaj razgovor je tvoja radionica bubnjeva u Soulpeddleru. I to besplatna. Zašto besplatna ?

Da te ispravim, odmah na početku. Ovo nije moja radionica nego naša.

  • Zašto ?

Zato što smo zajedno ovde i učimo jedni od drugih. U principu, ja im pokazujem neke vežbe koje radim redovno a mogle bi da im pomognu. S druge strane, i oni meni pokažu neke svoje vežbe i neke svoje detalje. Istina, više ja njima, ali interakcija je prisutna tako da ne bih ja to nazvao samo mojom radionicom.

  • Koliko je bilo polaznika na početku radionice ?

Počelo nas je tridesetak sredinom oktobra, sad je sredina decembra i ostalo nas je eto, ovoliko koliko nas je ostalo. Fale nam ovde još Danilo i Aleksandar koji su danas odsutni, ali nas šestoro najupornijih je ostalo i izguraćemo do kraja, još ovaj mesec.

  • Da li si se nekom možda zahvalio na učešću jer nije bio dovoljno talentovan ili iz nekog drugog razloga ?

Nije bilo toga. Jednostavno su prestali da dolaze.

  • Da li su ovi koji su ostali dovoljno talentovani da postanu pravi bubnjari ?

Talenat je 1 % uspeha, sve ostalo je rad. Dakle, nije u pitanju talenat, nego koliko je neko spreman da radi, da vežba. Ja sviram od 14 godine kada sam od dede na poklon dobio svoje prve bubnjeve i do sada sam sreo gomilu muzičara. Ono što sam zaključio je da ne postoji “secret tehnic”. Ne postoji nikakva tajna tehnika ni za jedan instrument, sve je samo ogroman rad. Ima da sedneš i da drljaš…

  • Negde sam čuo da si rekao da nisi znao da sviraš bubnjeve do sredine devedesetih. Da si tek tad ozbiljno počeo da se baviš njima…

Ne , nije tačno. Ne znam ni sada da ih sviram. Ja ih lupam. Ima razlike između sviranja i lupanja.

  • Ne bih puno o Pekinškoj Patki, ali moram. Da li si svestan značaja koji je “Patka” imala i uopšte, ima, na jugoslovensku i srpsku scenu i dan-danas ?

Ne, nisam svestan. Znam da smo uradili predivnu stvar i da smo prvi počeli to da radimo. Jako sam bio srećan u tom trenutku da sviram sa “Patkom” . Sreta me je pozvao u bend pošto smo pre toga zajedno svirali u “tralala” bendu zvanom “Kafe Ekspres”. Svirali smo po hotelima, terasama, proslavama… Onda me je jednom pozvao da dođem da vidim da li će mi se svideti nešto potpuno drugačije. U to vreme su već bili popularni Pistolsi, Strenglersi, Ramonsi, Kenedisi, Klešovci, tako da sam ja već znao šta je pank i čuo sam već nešto od toga. Na kraju sam pristao, ali pod mojim uslovima. Pošto sam je već bio jazz bubnjar, zahtevao sam da sviram na moj način. Na način na koji ja doživljavam muziku. Tako sam ušao u bend i hvala im što su me prihvatili tako ludog 😊.

  • Sećaš li se onog snimanja u izlogu u “Norku”. Kako ste uspeli to da izvedete pored svih tadašnjih zabrana ?

Mislim da je Sreta bio zaslušan za večinu tih stvari. On je gurao najviše.

  • A koliko ima istine da je Čonta zabranio grupi “Atheist Rap” početkom devedesetih da izvode svoj poznati medley obrada vaših pesama ?

Zaista ne znam ništa o tome, moguće je.

  • Šta je dovelo do sudskog procesa sa Čontom pre par godina ?

Dogovor smo imali Sreta, Čonta i ja da dvojica od nas trojice kao originalni članovi mogu da čine “Pekinšku Patku”, a da neko sam nema pravo na to. Dakle, svirali smo na EXIT-u. Nažalost, Bora nas je napustio pre dve godine. Nek je slobodan, gde god da je… Elem, Čonte je dve godine posle EXITA-a odlučio da sa Baletom i Maretom nastavi rad pod originalnim imenom, ali to je bila neka “xyz” postava na šta Sreta i ja nismo pristali. Ta postava je album “ Strah od monotonije” koji je za mene predivan album i obožavam te stvari, ali to nije Pekinška Patka. Tako su počeli da oni lepe plakate i najavljuju koncerte pod tim imenom. Imaju sreću što ih nismo šišali. Sreta je bio baš jako ljut. Mada, i u tom sastavu oni nisu odsvirali više od par koncerata, jer kad su ljudi videli da to nije originalna postava, to je brzo puklo. Uz dužno poštovanje i njihovog znanja sviranja, to nije Pekinška Patka.

  • Da li je istina da ste na nastupu na EXIT-u imali gitaristu iza bine koji je svirao solo deonice i zašto ?

Da, tačno je. Sreta nije dugo svirao, a i na tako velikom stejdžu je bolje imati dve gitare. Svirao je Dado. Ne znam zašto nam se nije pridružio na bini, ali nije sedeo iza, nego sa strane, mogli su ljudi da ga vide, nije bio sakriven. Razumljivo, imali smo pauzu od 27 godina. Ni ja ni Sreta nismo u međuvremenu svirali.

  • Zaista si imao toliku pauzu ?

Da, možda sam još par godina posle Pekinške Patke svirao okolo i onda sam ostavio palice u stranu. Počeo sam se baviti jogom negde 1988. i neposredno pre toga sam rasprodao sve bubnjeve da bih išao na seminare joge. Nisam svirao do EXIT-a 2008. i posle sam ponovo počeo tek 2013. a zaista sam ponovo krenuo tek pre dve godine svakodnevno da vežbam. Sada vežbam svaki dan po tri-četiri sata. Svirao sam i narodnjake , tada je bilo dana (i noći) kada sam svirao i po 10-12 sati bez prestanka.

fotografija skinuta sa interneta

  • Koliko je “Pobesneli usisivač” bio ozbiljan bend s obzirom na ime ?

Sve znaš, haha. Sviramo, ovde u “Soulpeddleru” ćemo imati negde 28. – 29. ovog meseca imati javnu probu. Možete komotno objaviti. Biće slobodan ulaz. A ja ću samo reći da ćemo biti “nova Pekinška Patka”. Postava je sledeća Vlada iz “Usisivača”i Ferika, Maki, basista i ja. Mislim da ćemo promeniti me u “Derišta”. Dođite da nas čujete. Sviraćemo autorske stvari, možda samo par obrada.

  • Zna se da ti joga puno znači u životu. Možeš li da objasniš to ? Taj prvi susret i kako se to kasnije razvijalo ?

Puno ljudi ne zna da je ovo telo (pokazuje na sebe) tri puta otpisano od strane medicine. Prvi put, u dvadeset i nekoj, pa par godina posle toga i 2010. se to desilo treći put. Ja sam se pomirio sa tim da ako je tvorac ili Gospod Bog tako odlučio, tako će da bude. Trideset jednu godinu se bavim jogom, vegetarijanac sam. Poštujem princip “ Ne ubiti ništa živo da bi ti pojeo”. Sir jedem. Ipak, ne davim ljude sa tim. Respekt za sve ljude koji odluče da žive ovako ili onako. Sva karma dođe na naplatu. Reč joga ili “jog” znači jedinstvo. Isto što i “ re ligija”. Sve što se tiče duhovnosti, spiritualnosti, ne pričam o religijama je ono što bi trebalo da nas vodi našem izvorištu. A naše izvorište je božansko ili spoznaja božanskog iliti sebe. Mi smo jedno s njim. Svaka kap je originalno potekla iz okeana i svaka kap će se vratiti u okean pre ili kasnije. Na ovaj ili onaj način.

  • Čime se još baviš u privatno vreme ?

Verovatno ste čuli za jedan proizvod. Zove se “bioprotektor” . To je anti-stres harmonizator i bori se protiv štetnih zračenja. Upravo ovih dana je napravljena prva Teslina lampa sa ugrađenim bioprotektorom. Lampa koja nema prekidač nego kad je okreneš na jednu stranu ona svetli, a kad je okreneš na drugu, ona ne svetli. Unutra je bioprotektor i ta lampa je sama po sebi antistres harmonizator u prečniku od 2-3 metra. Po nekim zvaničnim merenjim bioprotektor štiti oko 77 % od štetnih zračenja. Od elektromagnetnih, podzemnih I kosmičkih zračenja. Veličanstven proizvod i tek će se čuti za njega.

  • A da li je već počela proizvodnja bioprotektora ?

Jeste, ovde u Novom Sadu i može da se kupi preko mene. Do proleća ćemo verovatno imati distributere jer supruga i ja nemamo vremena da se bavimo još i tim, a i nemamo previše smisla za biznis jer smo po vokaciji profesori fizičkog vaspitanja.

  • Već si delom odgovorio na ovo pitanje, ali mi stvarno znači. Šta je najvažnije da bi neko bio bubnjar. Može li talenat bez rada, rad bez talenta i da li je potrebno nešto treće ?

Moje lično iskustvo : Krenuo sam kao pevač, u vreme glam rocka, Sweet, Slade, T. Rex…Onda Kridensi, skidao sam neke tekstove, međutim, nekako mi je brzo to dosadilo. Onda sam počeo da sviram gitaru. Dobio sam gitaru marke “Hobi” na poklon. Pa sam vežbao, vežbao, ali su počeli da me bole prsti…Bole prsti, a treba i dalje svirati. Pa sam onda shvatio da to nije za mene…Pa je jedan drugar iz ulice kao bio bubnjar a poželeo je da svira bas gitaru pa je meni predložio da ga zamenim na bubnjevima. Tačnije nekim kutijama koje su zamenjivale bubnjeve. Kad sam prvi put seo, znao sam da je to-to. Onda su stradale sve fotelje po kući, haha. Tako je krenulo i od onda sam ostao bubnjar. Što se tiče same svirke neophodno je imati neki poriv, tu neku glad za instrumentom, ma koji da je u pitanju. Talenat je, naravno, dobrodošao, ali je sve stvar rada I samo rada. Naravno, izuzeci su možda Meklaflin, Pako De Lusija, Bili Kobam, Jan Pejs, Džordžo Mejer, Tomas Lang ili Martin Jovanović iz Beča po čijim tehnikama uglavnom vežbam i čekam priliku da odem kod njega lično da se upoznam sa još nekim njegovim tehnikama.

…U međuvremenu Marija, Anton i Aleksa su izneli svoje viđenje ove radionice bubnjeva i kako je sarađivati sa Cilom…

  • Za kraj, kako ostati normalan i svoj u ova grozna vremena ? Imaš li odgovor na to ?

Moj savet je : Nemojte se uplitati u nešto što ne znate šta je. Nemojte biti radoznali po svaku cenu. Po nauci joge ovaj period sada se zove Kali-Yuga ili po srpski, vrlo slično – kaljuga. Šta je kaljuga ? Blato, sve je klizavo, sve ti se lepi, odvratno je. Takvo je i ovo vreme. Pomozimo jedno drugom koliko moćemo, nemojmo odmagati. Zašto da komšiji crkne krava ? Šta mi imamo od toga ? Besmisleno je. Treba razumeti ovaj život koji je jedna prolazna faza gde mi imamo neki zadatak. Da li ću spoznati u ovom životu šta mi je zadatak ili ću spoznati ko sam ja zapravo, a da sam služim božansku kreaciju na neki način. Nije važno kako. Da li kroz bubnjeve, da li kroz fizičku vežbu,  da li kroz profesionalizam na poslu, da li kroz to da je neko samo dobar čovek koji drugom ne želi zlo ? Jako je jednostavno – ne radi drugima ono što ne bi želeo da oni rade tebi. To je recept. Osmeh ne košta ništa, to svi znamo.

  • Hvala ti na razgovoru !

Hvala i vama.

fotografije : Goran Stepančev

Leave a Reply

%d bloggers like this: