Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Detaljno seciranje scene – DOMUS MUSIC (intervju sa Draganom Tozom Milanovićem), spec. za DOTKOM

Nekoliko je povoda bilo za ovaj razgovor. DOMUS MUSIC već devetu godinu postavlja godišnje liste najboljih pesama ! (obično možemo da nađemo liste albuma) širom interneta, Čovek koji stoji iza “DOMUSA” ima vrlo zanimljivu biografiju, već neko vreme se “virtualno” poznajemo, a ja ne znam mnogo o njemu pa je ovo bio način da saznam. Znam da imamo dosta toga zajedničkog – navijamo za isti klub, bili smo sugrađani, detaljno pratimo scenu…Dame i gospodo, drugovi i drugarice kroz specijalni intervju za DOTKOM predstavljam vam DRAGANA TOZU MILANOVIĆA !

  • Evo već devetu godinu za redom “Domus music” izbacuje svoje liste najboljih pesama (domaće i strane) za godinu koja je prošla. Kakvi su kriterijumi za ulazak na te liste ? Samo tvoji lični afiniteti ili postoji još nešto ?

Naravno da lični afiniteti utiču na nastanak tih top-lista, ali mislim da mi je četvrt veka intenzivnog slušanja i praćenja muzike “izbaždarilo”uši tako da muziku slušam na bar dva, a verovatno i na nekoliko načina i iz različitih uglova. To mi pomaže da budem što objektivniji. Ili bar da pokušam da se što više približim nekom nepristrasnom uglu. Mada, moram priznati da na domaćoj listi imam prijatelje i rođake, jer istovremeno pokušavam da se uklopim u trendove i zato primenjujem tu opštepoznatu burazersku politiku. 🙂
Liste drugu godinu zaredom imaju po 50 mesta umesto početnih 25 kada su 2011. godine ugledale “svetlost” YouTube kanala i Facebook stranice. To su mojih najboljih 50, tako da nije naročito važno ko se našao na kom mestu, naročito kada je domaća lista u pitanju. Počeo sam da ih uređujem ravnopravno sa suprugom i to je do pre tri godine tako funkcionisalo. Kada smo se razišli, nastavio sam da to radim sam.
S jedne strane, osnovna ideja je da muzički fanovi dobiju jedno mesto gde mogu da čuju dosta toga dobrog iz sveta aktuelne muzike. Verovatno im se određeni broj numera neće ni dopasti, ali siguran sam da će otkriti nešto novo i dobro po svom ukusu. Mora se iskopati mnogo zemlje da bi se došlo do malo zlata, znam to iz iskustva. J
Iako je nemoguće ne preskočiti mnogo dobrih singlova u jednoj godini, recimo da je ovo što se nađe na listama zapravo muzika koju bih ja voleo da čujem na nekom radiju ili televiziji umesto trenutnih estradnih budalaština kojim nas “polivaju” svakodnevno. Ne samo u medijima već i u kafićima, prodavnicama, pekarama, gradskom prevozu… Mnogo mi smeta kad mi neko zagadi um, možda i više nego kada mi zagadi vazduh. Živimo u naopakom, samim tim i opasnom, sistemu vrednosti, to treba ponavljati “bilo kada i bilo gde”. Jeste, o ukusima ne treba raspravljati, ali zato “neukusu treba reći NE!”
S druge strane, meni lično te liste pomažu da ostanem u aktuelnoj muzici, jer sam sebi zadao tu obavezu da tokom čitave godine pratim i preslušavam sve do čega uspem da dođem. Da nije tako, verujem da bar 70% tih singlova ne bih nikad ni čuo ili bih ih čuo sa zakašnjenjem.

  • Žanrovski su liste zaista prešarene. Da li zaista slušaš svašta što ti dođe pod ruku ili je to neka vrsta profesionalne deformacije ? Koji muzički stil najpre determiniše Dragana Tozu Milanovića ?

Takav muzički stil ne postoji. 🙂
Iskreno, nikad nisam mnogo razmišljao o žanrovima. U samom početku svog upoznavanja sa muzikom sam to shvatio besmisao muzičke klasifikacije, tako da se definitivno tu ne radi o profesionalnoj deformaciji. Žanrovi postoje samo zato da bi se otprilike opisala muzika. Ali, kada bi muzika mogla da se do detalja prepriča tako što se strpa u neku fioku, ne bi morala da se sluša, a samim tim bi prestala da postoji.
Nikad ne čekam da mi muzika “dođe pod ruku”, kako kažeš, nego sam istražujem. Rekoh već da mnogo kopam da bih došao do “zlata” i mislim da je u današnje vreme to zapravo jedini način da se otkrije kvalitetna aktuelna muzika. Internet je mesto koje nam daje bezbroj (pre svega nepotrebnih) informacija i lako je izgubiti se u tom okeanu ako ne znaš konkretno ili makar otprilike šta tražiš. Presrećan sam kada čujem da su nekome moje liste dale smernice za otkrivanje neke nove i kvalitetne muzike.
Generalno u ovoj karikaturi od države vlada jedno opšte neznanje, neinformisanost, diletantizam… Gorepomenuti sistem vrednosti je okrenut naglavačke. Možda sam subjektivan, ali čini mi se da je muzika tu najviše pogođena. Daću ti jedan primer.
Recimo, zašto se aktuelna muzika više ne emituje na elektronskim medijima, a emituju se npr. aktuelne vesti? Hajde da malo obrnemo stvari. Zamisli da spikeri počnu da čitaju vesti iz 1974. ili 1985. godine, a da između vesti slušamo muziku iz 2019. i 2020. godine. Da se razumemo, nemam ništa protiv starih vesti (odnosi se i na staru muziku), ali one mogu da budu deo nekog posebnog programa poput istorijskog, a da se prostor polako oslobađa za aktuelnosti iz različitih oblasti, uključujući i muziku. Meni bi to bila sasvim prihvatljiva medijska slika.

  • Otkud nadimak Toza ? Hajde da si Svetozar, ali Dragan…Samo da nije “pokojni Toza” .

Toza je od “zato”. tj. potiče od naslova čuvene enciklopedije “1000 zašto – 1000 zato” i znači da se nekom ko mi je dao taj nadimak učinilo da uvek imam odgovor na svako pitanje. J

Kasnije su se tek pojavile razne Toze kao likovi u domaćim filmovima i serijama.

  • Šta je “Domus music”, ustvari ? Objasni nam pobliže?

Postoji mnogo razloga zašto se liste tako zovu. Emisija koju sam uređivao na požarevačkom radiju Bum 93 punih osam godina, plus naredne dve na novosadskom In radiju, zvala se Domus što je skraćenica od “Domaća muzička scena” i imala je ukupno 350 izdanja. Ja sam emisiju nasledio zajedno sa imenom, tj. nisam joj ja dao ime, ali mi se to ime jako dopalo, tako da sam bio slobodan da ga zadržim.
Domus takođe znači “kuća” na latinskom, a meni se taj pojam urezao u sećanje još ranije od omiljene mi scene iz filma “Brajanovo žitije”čuvenih montipajtonovaca.
Takođe, D.O.M.U.S. su početna slova imena i prezimena članova moje uže porodice, tako da je to možda i presudni razlog zašto je to ime ostalo aktuelno. Opet burazerska politika. 🙂
Za promociju su iskorišćene Facebook i YouTube stranice buking agencije Domus Music, koju sam prethodno vodio tokom mog života u Novom Sadu.

  • Trenutno si stacioniran u Požarevcu ? Kakvo je stanje na underground sceni tamo ? Ima li bendova, prostora za svirke ? Ima li publike, naposletku ili je sve pojela “seljana” ?

Ima dešavanja jedino u klubu KB koji je već 25 godina aktivan u jednom malom gradu kao što je Požarevac, što je za svaku pohvalu. Doduše, publike ima značajno manje u odnosu na prvih 7-8 godina rada ovog kluba. Neki su “odrasli”, neki “sazreli”, najviše njih je napustilo grad i zemlju. Ipak, i pored medijske blokade tj. sistematskog sprečavanja da prave muzičke i druge informacije dođu do običnih građana, nekih novih klinaca uvek ima i uvek će ih biti. Takođe, Požarevac je uvek imao dobre muzičare i bendove, što je i danas slučaj. O “seljani” jednostavno ne bih trošio reči.

Jedno vreme si radio i kao DJ ? Baviš li se još uvek puštanjem muzike i zašto ne ?

Zapravo da, ponekad. Ali mnogo ređe nego ranije. To je sve usko vezano i za sredinu u kojoj sada živim, jer ovde postoje samo 2-3 mesta koja su zainteresovana za moje usluge. Malo sam čudan po tom pitanju, jer insistiram na tome da ja nisam DJ i ne želim da miksam muziku. Meni je fokus na izboru kvalitetne muzike, a ne na načinu njenog emitovanja. Danas razni ljudi sebi dodeljuju titulu DJ-a, a samo mali broj njih je zaista i zaslužuje.

  • Živeo si u Novom Sadu jedno vreme. Šta si iz mog rodnog grada poneo kao najlepšu uspomenu ?

Ljudi su ono što čini jedan grad, pa upravo iz tog razloga ja nosim uspomenu na mnoge dobre ljude koje sam upoznao tokom 12 godina života u Novom Sadu, iako sa mnogima od njih više nisam u kontaktu. I dalje u sebi gajim iluziju da ću se jednog dana vratiti u grad koji sam od samog početka osećao kao svoj.

  • Ono što nas spaja, osim muzike, je i ljubav prema fudbalskom klubu “ Čelzi” iz Londona. Otkud i otkad ?

Ja stalno pričam da je ta ljubav nastala kada sam imao samo devet godina, a ustvari se pojavila čak par godina ranije, kad bolje razmislim. Bio je to trenutak kada je pre 40-ak godina među stative “plavaca” stao legendarni golman Petar Borota.

  • Misliš li da klub ide u pravom smeru angažovanjem poprilično neiskusnog trenera i možda i preterano velikim davanjem šansi mladim igračima ? Ima li šanse da budemo bar u TOP4 ove sezone?

Apsolutno, iako ponekad ima oscilacija. To pripisujem neiskustvu i tome što ovaj mladi nema pravog vođu na terenu poput genijalnog Edena Azara koji je letos napustio klub. Vilijan to svakako nije. Ipak, potajno se nadam i nekom prijatnom iznenađenju u Ligi šampiona mada znam da će biti teško sa Bajernom.

Izuzetno sam zadovoljan mladim igračima, a naročito trenerom, koji je i kao igrač umeo da “čita” igru. Lampard ima visok IQ i ta logička inteligencija mu mnogo pomaže pronalaženju pravih taktičkih rešenja. Takođe i u dodeli odgovarajućih uloga mladim igračima koje je ove sezone uveo u tim. Voleo bih da kvalitet tima raste kako ti mladići budu rasli i sazrevali. Uz adekvatna pojačanja, već sledeće sezone očekujem da se umešamo u borbu za titulu, a nadam se i dominaciji Engleskom i Evropom tokom duplih 20-ih. 🙂

  • Da se vratimo na muziku. Nabroj mi bar tri albuma koji su direktno uticali na tvoj muzički ukus i koncert koji te se najviše dojmio u životu.

Uh, ima ih bar trista. 🙂
Ali pokušaću ovako, tri spiska po pet albuma, da probam da nekako ipak ne pomešam babe i žabe.

Jugoslavija:
– Šarlo Akrobata – Bistriji ili tuplji čovek biva kad…
– Let 3 – Two Dogs Fucking
– Disciplina Kičme – Zeleni Zub na planeti dosade
– Majke – Razum i bezumlje

  • Haustor ‎– Tajni grad

SRJ, SCG i Srbija:
– Angel’s Breath
– Darkwood Dub – U nedogled
– Kanda Kodža i Nebojša – Become
– Deca Loših Muzičara – Dobardan!
– Eyesburn – Solid

International:
– The Clash – London Calling
– Soundgarden – Louder Than Love
– Prodigy – Music for the Jilted Generation
– Thievery Corporation – Sounds from the Thievery Hi-Fi
– Roni Size / Reprazent – New Forms

Kao što rekoh, ima tu mesta za mnoge druge albume, ali ove sam trenutno izdvojio. Možda bi već sutra odgovor bio drugačiji.

  • Koji su ti planovi što se tiče “Domus musica” ubuduće ?

Nema planova osim da se nastavi započeto. Zapravo , iako imam million nekih ideja i želja u glavi, neki ozbiljniji planovi zavise od toga kako ću i kada rešiti svoju trenutnu privatnu situaciju u kojoj se već godinama nalazim, tako damislim da nije još vreme za planove, naročito ne za one krupnije.

 

  • I za kraj ( znam da je to trebalo da uradimo na početku, ali ovo je skoro neformalni razgovor) predstavi se čitaocima Dotkoma. Ko si ti , šta si ti, čime se baviš, čime se baviš u slobodno vreme ?

U slobodno vreme borim se protiv zagađenja. Onog koje traje mnogo duže nego ovo vazdušno. Higijena uma je možda i važnija od ekologije. Jer kada je um zdrav i čist, onda je takva i okolina. Kvalitetna muzika je od presudnog značaja za higijenu uma.
Volim da kažem da se bavim muzikom, iako nisam muzičar.
Kako ja sad tebi da objasnim sebe kad ja samom sebi ne mogu da objasnim sebe”, rekao je svojevremeno Cane iz Partibrejkersa. Na isti način je i meni teško da kažem ko sam. Uvek sam, pored muzike, voleo i matematiku, pa ću zato pokušati pomoću nekih brojeva. Počeo sam na radiju pre 26 godina i od tada promenio sedam radija u četiri grada. Dva puta sam se na po nekoliko meseci vraćao na Radio Bum 93 gde sam u prvom angažovanju proveo osam godina. Godine 1997. pomenuti radio u koprodukciji sa izdavačkom kućom B92 objavio je kompilaciju “Ovo je zemlja za nas?!? Radio Boom 93 (1992-1997)”čiji sam bio urednik i na koju sam sa ove vremenske distance naročito ponosan. Kompilacija je u recenziji “XZ magazina” proglašena za najbolju domaću kompilaciju 90-ih, a poznata je najviše po obradi AC/DC hita Let There Be Rock u izvedbi Dece Loših Muzičara, ali i po drugim sjajnim numerama. Dve godine kasnije, završen je i drugi deo kompilacije, ali su bombardovanje i politički događaji koji su usledili tokom istog, sprečili objavljivanje ovog CD-a.
Bio sam novinar-saradnik u četiri muzička časopisa, među kojima bih izdvojio “Sound and Music magazine” iz kojeg nosim najbolja i najprijatnija iskustva.
Kao selektor (neki bi rekli i DJ) bio sam angažovan u preko sto klubova u 15-ak različitih gradova.
Kao buking agent, zvanično ili nezvanično, imam iza sebe stotinak koncerata, kao i nekoliko turneja domaćih i stranih bendova. Dve turneje sa sjajnim salcburškim bendom The Merry Poppins su predstavljale nezaboravno iskustvo koje bih posebno izdvojio.
Kao kulturni aktivista, nekoliko godina sam bio deo organizacije “Kulturanova”, koja je i danas aktivna, koliko znam.
Trenutno nisam u medijima, ali sam prošle godine imao čast i zadovoljstvo da postanem drug član žirija Velikogradištanske gitarijade.
Ukratko, ja sam muzički čudak, neshvaćeni entuzijasta, frik…  Imam utisak da me tako sugrađani doživljavaju. Ubeđen sam da skoro u svakom gradu postoji bar jedan takav. Mislim da je krajnje vreme da se dobro umrežimo i smislimo način kako ćemo da konačno počnemo profesionalno da radimo ono što volimo.

Leave a Reply

%d bloggers like this: