EKSTREMNO, A LJUDSKI – intervju sa Miroslavom Đurčikom (Grim Reaper Records, Eris, Final Holocaust)

Dva vozača (malo jača) iz Dotkomove ekipe, napala su čoveka koji se već godinama bori protiv vetrenjača sistema, mainstreama i lošeg ukusa i obrlatila ga da nam odgovori na neka pitanja koja ih zanimaju, a mogla bi zanimaju i neke čitaoce . Zato, vežite se, ispred vas je intervju sa Miroslavom Đurčikom, underground ratnikom iz Stare Pazove…

• Iako te dosta ljudi zna, mahom zbog svega što radiš, predstavi se kratko.

Prvo, pozdrav ljudi i hvala na ovom intervjuu! Ukratko, underground fanatik, osnivač Grim Reaper Records-a, nezavisne etikete gde objavljujem demose, kompilacije, što na kasetama, što na diskovima, oprobao se i u muzici kao vokal bendova Eris, Final Holocaust i Rotten Rectum, imam i neki mali dark ambient projekat, pod radnim imenom Manesum, odnedavno i ponosni otac dva mala dečaka… To bi bilo to otprilike.

•  Šta je ono što te određuje u muzičkom smislu? Ekstremni žanrovi se vezuju za tvoje ime, ali zanima me da li smeš da priznaš transfer blama i kažeš šta ti se sviđa od muzike, a što niko ne bi očekivao, uzimajući u obzir tvoju reputaciju andergrađanina.

U muzičkom smislu sam “metalac”, muzički zaluđenik. Osim onih ekstremnih žanrova slušam i, kako bi se reklo, od hard rocka,  glam metala, heavy do goregrinda, noise, svega, glavno da mi se muzika svidi pa bilo to klasična muzika ili nešto ekstremno, meni je stvarno svejdeno. Kod mene se stvarno nađe svega… Plejlista mi je uvek zanimljiva. (Da se takmičimo? 🙂 prim.aut.)

• Gde su počeci tvog zanimanja za muziku uopšte?

Od malena sam imao tu čast da slusam rock i metal muziku. Ujak nas je uveo u taj svet (sestru i mene), tako da sam odmalena slušao uglavnom mnogo mnogo rocka i metala. Prve svoje kasete smo kupili jako rano, imali smo svega sestra 11 godina, a ja 9 godina. Jako mladi, ali eto, ostali smo verni zvuku sa kojim smo počeli… Mada, sam ja otišao malo i u ekstremnije vode.

• Šta je to u tvom karakteru što stvara toliki entuzijazam? Jesi li nameran da sve što počneš isteraš do kraja?

Iskreno, uvek sam na neki način bio tvrdoglav, tako da me je to vodilo svaki put prema cilju. Sem toga, kad nešto voliš nije ti ništa teško. Mislim da bi to bio pravi odgovor.

• Navedi nam neke albume sa svog lejbela koji pravi poštovalac undergrounda mora da poseduje?

Podosta teško pitanje, iskreno, kad radiš kao izdavač tu si i kao slušalac i ponekad se i upoznaš prvi put sa bendom, ali posle prvog ili drugog preslušavanja shvatiš da je to šta si odradio odlično. Dosta je teško izabrati jer su ukusi različiti, ali neka to budu:

Agathocles / Надимач: Rich Man’s War-Poor Man’s Blood  (odličan split dva odlična benda);

Aura Mortis: Vast Perdition of Souls;

In Cold Silence: Demo;

Karakondžula: Beer Metal;

Morbid Fog: Αρχεγονο σκοτος;

Scaffold: The Other Side of Reality;

Нула: Кенома;

Split Nightly Mass / Final Holocaust;

Split Eris / Armatus: From Hatefull Darkness;

Split Eris / Chikara / Dishate;

Dishate: Heraldic Achievement (debi album, izašao pre koji dan);

Split Devilgroth / Necro Forest / Frostveil: Doctrine of Winter;

Nek bude to to, mada svako moje izdanje mislim da bi moglo da se nađe na spisku… Mnogo toga ima, ali ostavio bih to drugima da procene.

 

• Kada si se zainteresovao za muziku uopšte, i da li sviraš neki instrument, pošto po svemu sudeći, uvek si vokalni solista u projektima u kojim učestvuješ?

Za muziku sam se zainteresovao kako sam gore naveo jako rano, nažalost, nisam svirao ni jedan instrument, uglavnom sam, je li, vokalni solista i to je to. (Nikad ne reci nikad 🙂 prim. aut.)

• Eris, Final Holocaust, Manesum, Grim Reaper Records, dodaj ako imaš neki ultra-tajni projekat za koji ne znamo… Na šta si od svega ovoga najponosniji? Slobodno u kratkim crtama predstavi svaki projekat.

Za sada nemam ultra-tajni projekat, mada ko zna, možda se iznedri od mene neki noise materijal… Ovde nismo napomenuli još Rotten Rectum (grindcore) gde sam isto bio na vokalu. Kao i svako, ponosan sam na sve šta uradim, kako za svoje bendove tako i šta radim preko Grim Reaper records-a. Jednostavno volim da bude sve OK i da budem ja zadovoljan, a isto tako ako je rec o lejbelu, ako je bend zadovoljan i ja sam.

Eris – raw black metal (koji nije za svakoga)

Final Holocaust – pagan black metal (isto nije za svakoga) (a i ne mora. 😀 prim. aut.)

Manesum – minimalistički dark ambient

Rotten Rectum – grindcore

GRR – jedna lepa podrška underground bendovima, da se čuje za njih – najprostiji vid pomoći, promocija, izdavanje materijala.

• Kad bi morao da mi kažeš koja su to tri albuma koja ti najviše znače u životu i koja bi poneo na pusto ostrvo (malo otrcano, ali šta sad), rekao bi šta?

Ko je još video da mi iz Srbije na pusto ostrvo ponesemo samo tri albuma, kad i sami znamo da bi prošvercovali još 33 pored onih tri. (Mislim da je ovo najoriginalniji odgovor na ovo pitanje 😀 prim. aut.) To bi bilo preteško za mene, iskreno, da bude po tri od svakog pravca (mislim na metal, punk, rock), to bi nekako i uspeo da se sračunam… Ali ‘ajde da uzmem samo tri albuma od istog benda i nađete me u onoj lepoj beloj košulji sto se vezuje pozadi, neka to budu albumi od Abruptum : “Evil”,  “Obscuritatem Advoco Amplectère Me” i “In Umbra Malitiae Ambulabo, in Aeternum in Triumpho Tenebraum”. Kad je bal nek je bal…

• Da li si ikad odbio nekom da izdaš nešto na lejbelu, i da li si imao ikad problema sa neistomišljenicima u vezi albuma koje izdaješ?

Imao sam par puta situaciju da odbijem bend jer jednostavno preslušavajući materijal, nisam uvideo išta zanimljivo, a slušajući ga više sam bio besan ili smoren, jedva sam čekao da se završi i da kažem “uf, konačno kraj”. Neistomišljenika je bilo, optuživanje da sam nacista, da sam nacistički lejbel, što naravno, nisam, ali neka, to je njihovo mišljenje, kad ljudima ne može da uđe u glavu da se ja bavim muzikom, a ne politikom… I jednostavno, kad radiš menjažu (trejd), čudni su putevi trejderski. Dobiješ šta nisi planirao da dobiješ… Tako da u ponudi imam svega i svačega, pa me optuže otkud imaš i ‘ovo’ među izdanjima. Isti koji su me optužili za nacizam, želeli su da izbacim iz svog lejbela bend (koji nećemo imenovati, i istina je da ima nacističke tekstove), a ja čoveku radim samo satanic albume, i tu je došlo do nesuglasice i optužbi.

• Smatramo da bi trebao da dobiješ neku godišnju nagradu Stare Pazovačke za ideju i realizaciju antologijske kompilacije bendova staropazovačke opštine. Očekuješ li da neko prepozna tvoje zalaganje za kulturnu baštinu mesta u kojem živiš?

Verujte mi, ponosan sam na tu kompilaciju, bilo nas je i na Hit radio 202ci. Mnogi portali su preneli vest, za šta se zahvaljujem i Dotkomu, ali pre ću dobiti priznanje negde sa strane nego od mojih Pazovčana…Iskreno, imao sam i zamerke od nekih, a dobio sam i pohvale, ali mi je drago što drugi prepoznaju šta sam ja tu uradio i to mi je najbitnije.

• Interesuju nas tvoji literarni uzori, i da li se to prepliće sa zvukom koji izdaješ, ili to zadržavaš kao nešto što je svojstveno tvom karakteru?

Znaš kako kod nas metalaca ide – Niče, Krouli, Lavkraft, Bodler, Barker, King, Benedikt, Tolkin. Iskreno, ima ih mnogo i svaka knjiga ima nešto svoje. Knjige su jedna od glavnih stvari koje daju inspiraciju, tako da sam dosta često pročitao neku prosečnu knjigu, a zbog jedne reči napisao 5 pesama, možda se malo prepliće sa muzikom kojom radim, ali ne mora da znači. Uglavnom, nisam probirač, šta mi podvališ, to pročitam, jednostavno ne mogu da budem samo na jednom žanru, tako da ponekad ima preplitanja sa zvukom koji slušam, a ponekad nema uopšte dodirnih tačaka.

• Šta misliš o fanzinaštvu, koliko su značajni fanzini barem u alternativnom, underground izdavaštvu, i da li postoji neki koji je uticao na tvoj rad, prevashodno metal fanzin/časopis, možda i da nabrojiš neki koji si pratio, a da više ne postoji?

Uvek sam cenio fanzinaštvo jer, po mom mišljenju, zanimljivi su i originalan izvor dobrih informacija, koje nisu podložne manipulaciji. Iz dobrih fanzina mogao si pročitati o svakojakvim reportažama, svirkama, recenzijama, odlične preporuke za kojekakve bendove. Dobro, zavisi čime se fanzin bavi, ali uglavnom, svi su po meni iskreni izvor informacija za bilo koji vid umetnosti. Više sam cenio fanzine na papiru, jer kako bi se reklo, stara škola, navike su čudo i volim da imam to parče papira u rukama. Mada, ima i podosta sada ok Internet fanzina i trudim se da dosta toga ispratim.

Od fanzina koji ne postoje spomenuo bih Akrep (sada Marena), Nekrst, Butcherian Vibe, Arsenik, Pure Nothing Worship…

• Kakav odnos gajiš sa domaćim portalima, i da li prate tvoj rad? Da li je tvoj rad prepoznat samo od strane domaćih portala ili je to ipak šire, u svetskim okvirima?

Što se tiče portala, pratim ih stvarno dosta, pokušavam sa dosta njih da stupim u kontakt, neki baš znaju da ignorišu, pošaljem brdo stvari, a od njih ništa, tako da od tih odustajem, ali uglavnom pratim ja njih-prate oni mene. Reklo bi se da sam ponekad stidljiv oko saradnje sa nekima od njih. Nekako dok ne uspostavim kontakt sa ljudima sa tog portala i ako primetim da su korektni i sve ok, onda krećem u pohod i saradnju, jer, kontam, ima ih dosta koji rade za svoje drugare-znance, ili imaju neka svoja neka pravila (i to zna da se desi), ali većinom su korektni, sa strancima malo manje imam kontakta, ali kad se to desi jako brzo se sve odradi jer nekako mi svaki put sa strancima ide brže. Iskreno, imamo jako dobrih portala koje pratim, sa kojima sarađujem i sarađivaću. A ima i onih od kojih samo odustaneš, i tu je kraj priče.

• Tvoj odnos prema mejnstrim kulturi, pop muzici i onome što je sušta suprotnost undergroundu – da li imaš potpuno oprečan stav prema svemu tome ili imaš neko, neutralnije ili drugo mišljenje?

Postoje pop muzičari koje cenim. To je većinom, starija pop muzika, gde su albumi poprilično odlični. Istraživao sam i to područje i moram da priznam da neke pesme mogu da zavrtim i pored metala. Ako je nešto kvalitetno i svidi mi se, nije važno koji je pravac, to ću slušati. Važno da je pesma ok ili ceo album, što zna da se desi. Današnja pop muzika mi je poprilično dosadna. Većinom je to kopija nečeg starijeg ili je totalno retardirano. Ima i tu stvari koje mogu da se slušaju, jeste da nije uopšte u mom fazonu, ali kako čovek da ne ceni nešto kad je ok izvedeno. Mejnstrim kao mejnstrim, retko kad iznedri nešto ok, što bi se reklo, nisam baš za EPP.

• S druge strane, kakvo je tvoje mišljenje o samoj underground sceni, da li postoji nešto što bi i tu moglo da se promeni, makar među mlađom populacijom?

Kod nas, koliko god da imamo dobrih bendova, uvek će pripadati undergroundu, pošto u Srbiji važe druge vrednosti. Ni stranci nisu nešto posebno bolji, ali imaju barem veću podršku i neće blejati, podržaće bend, pogotovo ako je njihov. Naša scena je dosta godina unazad postala senka, koja u pozadini čeka da zaživi i da konačno ugleda svetlost dana, stoga imamo dve struje: bendove koje žele popularnost i oni drugi koji sviraju od srca. U svakom slučaju, imamo jako dobre bendove, a i za pohvalu, drukčije zvuče, mozda zato sto su sa našeg podneblja. Fali nam malo medijske pažnje. Mlađoj populaciji: jedini savet je, podržavajte jedni druge, ne budite govna, nego se družite i podržavajte i scena će biti mnogo bolja. Ne postoji rivalstvo, nego drugarstvo i onda će naša scena biti sasvim u redu. Eto stranci, nevažno reper, muzičar će otići na metal koncert da podrži druga koji svira metal. To bi bio savet. Kod nas nećeš to videti, pre će da pljuju jedan po drugome i vrištati da ništa ne valja. Nema uzajamne podrške. Mi smo samo jedna mala zemlja gde će vaš bend pratiti pojedinci, i ako se ponašaš loše prema drugima, to će kao bumerang da se vrati. Zato lepo i pošteno, podržavajte jedni druge.

• Uzmimo u obzir to da se pretežno baviš “mračnom” stranom muzike, pre svega black metalom i grindcore-om, koji ne praštaju išta bilo kojoj religiji. Koji su tvoji religiozni stavovi? Da li si imao nekih ozbiljnijih problema sa ikonografijom kakvu gaji Eris?

Kad smo krenuli sa Erisom, morao sam da dam i ime takvo kakvi su nam tekstovi. Inače, Eris je boginja razdora, ismevala je logiku, smisao razuma i istinu, tako da je to tekstualno faktički kako jeste. Religiju kao religiju ne mrzim niti je podržavam. Čisto imam svoje mišljenje, loše je ako je čovek zaluđen religijom, to je onda problem. Kroz istoriju i vekove, hrišćanstvo je bila najsmrtonosnija, netolerantna, kriminalna religija. Oni su ubili i uništili najveće umove u prethodnim epohama, stoga i uništili napredak civilizacije. Religija kao religija je ok, samo su ljudi sa svojim pogrešnim tumačenjem napravili više sranja nego bilo ko. Svako ima pravo da veruje ili ne veruje – izbor je na njima. Problema nisam imao, znaš kako ljudi znaju da zamere ako nesto ne kontaju. Tako to ide. Ja jednostavno sam u tekstovima spominjao samo ono što se dešavalo oko nas, a to je uvek mučno kad se nešto spomene nešto šta je istina. I  mišljenje je kao dupe, svako ga ima. Sve u svemu, mračno je kad pročitaš novine, pa ti je od crnila muka – zar to nije isto? (Vaistinu; prim. aut.)

• Kakvi su tvoji budući planovi što se tiče Grim Reaper Recordsa i bendova/projekata?

Što se tiče Grim Reaper Records-a, pokušaću da ga održim, jer mi je sve teže da radim, proširila mi se porodica, stoga se prioriteti izmenili, tako da više radim digitalna izdanja, polako ću da radim i fizička, ali sve to zavisi od finansija. Ipak je porodica na prvom mestu, pa onda sve ostalo. Od bendova Eris jedini ostaje u radu, spremaju se neke nove pesme. Možda još padne neki dark ambient projekat, a moguće i noise projekat. Polako, dok se nađe malo više vremena i uradiće se i to.

Uzgred, hvala na ovom intervjuu. Hvala na interesovanju i uživao sam odgovarajući na vaša pitanja. Puno sreće vam želim – živeli, keep metal! ./m/

• (Hvala i tebi na opširnim odgovorima, iskrenosti, da ne odustaješ, laganim tempom ćemo sve prebroditi 😉 )

Preporučujemo još: Eris – Symbols of Madness, kao i da pogledate grupu koja se osvežava često, a na njoj je lista izdanja za prodaju/menjažu, ili jednostavno kontaktirajte Miroslava preko stranice lejbela.

 

Pitanja postavljali: Zoran i Desya