Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Fanzinaš, muzičar, promoter…Milan Rakić ! (intervju za DOTKOM)

 

Naš sagovornik je čovek koji daje veštačko disanje metal i underground sceni već više od 20 godina. Fanzinaš, muzičar, promoter…Dame i gospodo, drugovi i drugarice, Milan Rakić !

 Pre nego što krenete da čitate ovaj intervju, ako više preferirate da pogledate video snimak istog koji smo okačili na naš You Tube kanal, skrolujte do dna članka gde ćete naći link za video intervju pa od volje vam – dal’ čitat’, dal’ gledat’ !

  • Prvo i osnovno pitanje : Odakle ti snage i entuzijazma da održavaš metal i rok scenu u ovoj i ovakvoj Srbiji ?
  • Nisam razmišljao o tome. Ne znam da li to mogu da nazovem snagom. Sve ovo što si nabrojao ja jesam. Možda i više od toga. Ne znam koji su to segmenti sve obuhvaćeni, ali ja to od starta radim samo zato što to volim da radim. Kad nešto voliš da radiš onda to ne iziskuje neviđenu snagu. Ima tu i uspona i padova, ali ja nastavljam jer je glavna pokretačka snaga – ljubav. To je nešto što ja od samog početka, a organizovano radim od sredine devedesetih, radim iz srca i ništa se tu nije promenilo do dana današnjeg. Ne tražim izgovor za to, to je deo mene.
  • Imam utisak da si umešan u sve što ima predznak metal : EXIT Explosive Stage, MH Concerts, Grom i Tmina Records, Festival Srpskog Podzemlja, radio emisija Extreme Zone na Radio Novom Sadu…Šta sam zaboravio ?
  • Mislim da je to – to. Dobro si se pripremio, haha. Dodao bih još samo da sam i pisao za sve časopise i medije koji su se bavili ne samo metalom, nego bih to jednostavno nazvao ekstremnijim zvukom. Ja sam iz one generacije koja je slušala i punk i hardcore i metal i kojoj je najnormalnije bilo da na jednoj kompilaciji ima Exploitede, Napalm Death, Maidene, čak i Queen.
  • Znači, kad su se pankeri i metalci već pomirili ?
  • Da, uvek mi je glupo bilo pitanje : “Reci mi tačno šta si ti? Punker, metalac, nešto treće”? Glupe su mi te podele. Nikad to nisam razdvajao, mada ako ćemo pravo, najveći deo toga što slušam jeste metal muzika i to njen tvrđi, ekstremniji deo. Ja sam odrastao primarno uz thrash metal. Krenuo sam od thrasha, ali sam zaokružio polako sve pravce. Nisam isključiv da sve mora da bude metal, ali se kockice tako sklapaju. I moj udeo u EXIT-u je logičan sled mojih delovanja od ranije. Organizacijom underground koncerata se bavim od 1999. Počelo je sve negde nakon bombardovanja. Tako me je i Konstantin Polzović koji je već bio deo EXIT tima pozvao da budem deo Explosive bine, poznavajaći moj pređašnji rad. Da budem iskren nisam ni znao da na EXIT dolaze takvi bendovi pa mi je poziv delovao čudno. Tada mi je rečeno da se pokreće Explosive stage i ja sam bez razmišljanja rekao – DA ! Nismo čak ni pričali o nekom finansijskom momentu, ja sam bez razmišljanja pristao.
  • May Result, The Stone, Urok …Ne sviraš trenutno ? Nećeš ili ne stižeš ?
  • Teško pitanje. Što se tiče, May Result-a trenutno smo u procesu povratka benda nakon osam godina nesviranja. Još uvek je to u domenu ideje, ali postoji realna šansa da se to dogodi. Ljudi nas neprestano pitaju kad ćemo se reaktivirati, kao da smo prestali da radimo pre par meseci. Zvanično, May Result nikad nije ni prestao da radi. Mi smo se pretvorili u ekipu koja je radila odjednom u tri benda paralelno . To je iziskivalo suludu energiju i vreme koje nismo imali pa smo May Result jednostavno pauzirali. Odlučili smo da nam The Stone bude primaran jer je nekako isplivao kao najozbiljniji projekat pa je May Result otišao u zapećak. Ja sam The Stone napustio 2011. Godine nakon jedne turneje po Evropi. Prosto sam se zasitio. Došao sam do tačke kada sam shvatio da me sviranje u bendu više suštinski ne ispunjava. Muziku ispunjavam kao neko “divlje pražnjenje” i kreativno i uživo. Jednostavno, bend je počeo da raste. Sa njim i obaveze i neke stvari koje nisu imale puno veze sa muzikom. Bilo je sve više stvari koje moramo ili trebamo uraditi, a sve manje onih koje želimo da uradimo. Kad sam to stavio na vagu, jednostavno sam se razišao sa ekipom. I dalje smo u dobrim odnosima, oni rade i dalje i to jako dobro rade, ali ja više nisam deo toga.
  • A Urok ?
  • Urok je taj drugi deo priče – ja bih želeo ! To je nešto što mene drži već dosta dugo, nekoliko godina. To je moj samostalni projekat i razlikuje se od svega što sam do sada radio. Urok nije žanrovski određen. Tu je prisutna jedna sloboda istraživanja, jedan eksperiment. Imam tu gomilu materijala, čak i potpuno završenog, ali, jednostavno ne nalazim vreme
    da to sve spojim, saberem u jednu celinu. Opet, verujem da ću negde do sredine sledeće godine zaokružiti to u neko izdanje. Kad se bude pojavio biće mnogima, blago rečeno, čudan, jer je spoj gomile toga. U suštini, to je jedan ekstreman i mračan projekat. Mogu da kažem da je Urok trenutno jedina kreativna poveznica sa muzičkim stvaralaštvom.

 

  • Na koji koncert koji si do sada organizovao si najponosniji ? Koje je to ime za koje možeš da kažeš – Svaka mi ćast što sam uspeo da ih dovedem ?
  • Au, teško pitanje. Imao sam sreće da u poslednjih pet godina koliko zvanično postoji MH concerts, u kojem je još moj prijatelj Milorad iz Beograda da dovedemo gomilu bendova koje sam ja, to jest mi , želeli da gledamo uživo. Većinu tih grupa nikad ranije nisam video uživo. Evo , pomenuću tri koncerta na koje sam ponosan. Prvi je Entombed / Grave koncert, legende death metala devedesetih. Petrov I ekipa su došli I bukvalno demolirali Dom Omladine Beograda. Toliki su utisak ostavili na mene da sam rekao kolegi : “Ja više ne moram da organizujem ništa. Ovo je vrh”. Drugi koncert koji bih pomenuo je dolazak benda Overkill. To je isto bila nezaboravna svirka. Od skorijih koncerata, u novijem period, mislim da je, definitivno, koncert Exploiteda u Fabrici. Ono što su Watti i ekipa ponudili to veče, ja ne umem da objasnim ( Inače, ko zna da li će ikada više nastupati, Watti je ponovo u bolnici). Ta količina energije…Podsetili su me na Napalm Death 1996. u Beogradu.  Svi smo se brinuli samo da sve prođe kako treba jer je ta količina energije bila ogromna i hala je pulsirala. Rasturili su Fabriku. Sad mogu komotno da je renoviraju, kako su i najavili gradski oci.
  • A ko ti je “tiha patnja” ? Koji bend ti je neostvareni san ?
  • Ali to je odavno nemoguće iz dobro poznatih razloga. Ne mogu da podnesem tu činjenicu da ih nikada nisam video uživo i da takvu priliku neću ni imati. Od izvođača koji postoje i dan-danas to je sigurno King Diamond. Ja sam nenormalno veliki njegov fan. Mogao bih reći, poremećeni fan, haha. Gledao sam ga jednom pre u Beogradu , u SKC-u 2006. Godine, kasnije i na Metal Days u Sloveniji, ali bih želeo da ga Ja dovedem. Opet, sa druge strane bilo bi to vrlo stresno za mene jer sam toliki fan da ne bih mogao da obećam da bih se ponašao kako priliči orgnizatoru, svesno, odgovorno i profesionalno.

 

  • Zanima me, kada odlučiš da kontaktiraš neki bend u želji da ih dovedeš u Srbiju i predstaviš našoj publici koliko procenata zauzima tvoja naklonost ka tom bendu , a koliko mogućnost zarade ? Videli smo na Hour Of Penance da je poseta prilično zakazala. Kako se vadiš kad se tako nešto desi ?
  • Kada organizujemo koncert striktno pravimo kalkulaciju tako da razmišljamo i o najnegativnijoj varijanti . Nema šanse da se pri našoj organizaciji desi da mi ostanemo dužni bendovima koji su došli da nastupaju, a poseta je zakazala iz bilo kog razloga. Ta cifra koja je dogovorena izvođači moraju da dobiju, pa makar morali I da pozajmljujemo pare. Nigde i nikad nismo ostali dužni I to je garancija da ćemo opstati. Zato mi i ne radimo grandiozne koncerte. Nama je limit – 1000 ljudi. Tu nam se uklapaju prostori kao DOB ili Fabrika. Uvek pre organizacije koncerta pokušamo da procenimo koliko će ljudi doći na svirku. Ako blago promašimo u proceni , to nije problem, taj novac može da se nabavi nekako. Bend mora da ode posle svirke sa dogovorenim honorarom. Tu su još i troškovi za zakup, tehniku…Na svu sreću nismo imali mnogo velikih “pucanja”. Dešavaju se, ali je bilo i finih zarada. Osnovno je da deo para koje zaradimo ostavimo sa strane, baš za takve situacije. Svi mi koji organizujemo takve underground koncerte smo svesni tog rizika, ali i dalje toliko volimo tu scenu i želimo da ona opstane da svesno ulazimo u to. Jedna velika greška u kalkulaciji bi mogla da nas ugasi , a to nikako ne želimo.
  • Za koji srpski bend ( ili bendove) smatraš da ima svetski kvalitet i šta je potrebno da taj kvalitet postigne ?
  • Trudim se da pratim scenu što je više moguće, ali domaća scena je toliko eksplodirala da je nemoguće da ispratim sve bendove ( i nove i stare). Recimo, šokiram se kada na Serbian Metal Portalu vidim u rubrici “Novi singlovi” koliko je novih stvari izašlo. Naravno, to radim I zbog moje radio emisije “Extreme Zone” na Radio Novom Sadu da bih bio što aktuelniji. Mnogo puta ostanem zatečen kvalitetom snimka i kompletnog zvučnog ugođaja, a u pitanju je bend koji je izdao prvi ili drugi EP. Ne bih da nabrajam bendove koji su me iznenadili da ne bih nekoga zaboravio, ako me razumeš. U svakom slučaju, ne zaostajemo mnogo za svetskom scenom. Da si me pitao ovo pre pet godina bez problema bih ti nabrojao pet grupa. Danas je situacija skroz drugačija. Toliko ima novih bendova i projekata da je to neverovatno. Znam da će od toga za par godina ostati najviše 10 posto, ali javiće se novi i novi bendovi. Trenutno imamo mnogo materijala za izvoz i time se ponosim. S druge strane, nemamo puno mogućnosti da ih plasiramo.

  • Šta privatno slušaš ? Koliko stižeš da slušaš sve što bi hteo ? Meni uvek fali vremena da poslušam sve što planiram. Hiperprodukcija je evidentna i nenormalna. Kako odlučiš da posvetiš vreme nekom novom bendu ? Zbog imena, nečije preporuke, članka na internetu…
  • Sve ovo što si nabrojao ponekad ima uticaja na mene da poslušam neki novi bend. U kontaktu sam sa gomilom ljudi koji se na neki način bave undergroundom kao i ja, pa mi je preporuka nekog od njih presudna. You Tube ti sam već nudi neke predloge vezane za tvoj ukus. Sticajem okolnosti vrlo sam vezan za računar i društvene mreže. Samo nalaženje bendova za EXIT je posao cele godine. Tako da Zgro, Kole, ja i ekipa preslušamo gomilu bendova, stupimo u kontakt sa velikim brojem njih i normalno je da sam odlično obavešten. Inače, ja muziku doživljavam vrlo lično. Slušam uglavnom, ekstremni zvuk , ali se desi I da pustim nešto potpuno drugačije. Industrial, dark, post-punk mi takođe nisu strani žanrovi. Pustim i neku ambijentalnu muziku. Volim Pink Floyd, stari hard rock…Jedan od omiljenih bendova mi je Atomsko Sklonište. S druge strane, muziku koju baš slušam, detaljno i koncentrisano, slušam  sa vinila. Ima veliku kolekciju ploča i svaku koju sam nabavio je zato da bih je slušao, ne da bi mi skupljala prašinu na polici. Volim taj ritual slušanja vinila i sve što se uz to podrazumeva. Diskove nemam, nikad nisam zavoleo taj format. Mp3 se podrazumeva, to je nužno zlo.

  • Kako komentarišeš činjenicu da u Srbiji ne postoji nijedan štampani medij koji se bavi rok muzikom ? I da li je rokenrol na najnižim granama od svojih početaka što se tiče njegovog uticaja na društvo ?
  • Smatram da jeste rokenrol izgubio uticaj. I to ne samo kod nas. Kod nas pronalazim razloge zbog stanja u državi, kvaliteta života I situacije u medijima, ali mi je strašno da se i u inostranstvu uticaj rokenrola rapidno smanjuje. Imam informacije od saradnika iz inostranstva da se veliki broj klubova gde su se održavale žive svirke gase. Isto tako nestaju i časopisi, pa čak i web-portali. A kod nas ? Koliko se sećam poslednji časopis koji je pisao o rock muzici bio je Nocturne magazin, a on ne postoji već nekoliko godina. Sporadično se pojave neki fanzini, ali oni ne mogu biti zamena za časopise jer stižu tek do malog broja ljudi. Inače, u ovom društvu danas ulaganje u bilo koji vid kulture je ispod svakog nivoa. Danas estradu nazivaju kulturom, ali to je strašno. Čak bi dao sve da se vrate oni narodnjaci s kraja osamdesetih, jer ovo što sad nazivaju narodnom muzikom je katastrofa.
  • Kakav je tvoj odnos sa ostalim promoterima koncerata, Mjolnir i ostali ?
  • Nema nas puno. Ekipa iz Mjolnira to radi više onako fanovski, oni rade taj progresivni zvuk, ali ja ih poštujem i imamo dobar odnos. Bio bih najsretniji da postoji neka zdrava konkurencija. Meni fali taj spontani momenat da ja odem na koncert koji nisam organizovao. Ja ne mogu da budem opušten kao ostatak publike. Mislim na sto stvari kako će proći. Ima nekoliko tzv. promotera koji imaju poveznice sa nekim državnim fondovima, ali to je uglavnom privremeno i sasvim druga priča.
  • Pošto sam ja progresivac, najpre, znači da pitam ove iz Mjolnira kad će da mi dovedu Hakene ili Riverside, Opeth, Tool…
  • Mogu da te obradujem ekskluzivom. MH Concerts dovodi Riverside 13. Mart 2019. godine u Dom Omladine Beograda. Ovo nije dogovoreno, haha.
  • Sad si me obradovao , ne znaš koliko !
  • To je informacija od pre par dana. Nemam još odobrenje da to najavljujemo, ali ja ću da kažem da si me ti prisilio.

  • Onda mi reci, šta nas očekuje u organizaciji MH concerts do kraja godine ?
  • Prvo imamo Hammerfall, 30. Oktobra, dva dana ranije u organizaciji SKC-a su Gorilla Biscuits, onda imamo grčki Naxatras 16. novembra, tri dana kasnije Pro-Pain. Onda imamo opasne norveške progresivce Shining, 23. Novembra.
  • Kako to sve pogledati ? I vremenski I finansijski ? Mislim na sebe, prvenstveno.
  • To je, naravno, jedan od problema. Šta propustiti ? A sa druge strane, mi moramo da odbijemo gomilu ponuda, zaista. Ljudi sa strane ne kapiraju da ovde nije takva situacija kao napolju. I ekonomska situacija je problem, ni publike nema baš mnogo. Zato pravimo najužu moguću selekciju da ne bismo ušli u problem. I sa tom selekcijom ti u novembru ti imaš pet koncerata, jer sad je sezona. To je period kad se sviraju turneje – oktobar, novembar, februar, mart, april. Tad su koncerti najčešći.

  • Volim uvek da pitam sve ljude koje intervjuišem šta preferiraju da čitaju, gledaju, slušaju. Nekako mislim da kroz taj umetnički ukus najlakše mogu da procenim sagovornika. Rekao si šta voliš da slušaš, a ostale vrste umetnosti ?
  • Stižem da pogledam dosta toga. Volim horor, naučnu fantastiku, estetski se slažu uz metal. Volim dobre drame da pogledam…Mada moram da priznam da me odavno nešto nije baš pomerilo. Obradovao sam se ponovnom snimanju X-files-a. U zadnjih par godina moram da priznam da me je serija “True detective” razbila totalno. Što se čitanja ne mogu da se baš pohvalim. Krenemdosta toga da čitam pa ne završim. Ostane mi dosta toga na pola zbog nedostatka vremena. Čitam časopise, fanzine. Postoje fanzini koji su prava naučna dela koliko se neko udubi u materiju. Moram da pomenem knjigu koja je ostavila veliki utisak na mene . To je knjiga Milutina MilankovićaKroz vasionu i vekove”. Znamo svi kakav jebio naučnik, ali kao pisac je sjajan. To je delo koje bih ja stavio u školsku lektiru pod obavezno. Čitajući tu knjigu ja sam dopunio neke propuste u školovanju i obrazovanju. Običnim rečima nam je približio dostignuća u nauci. Druga knjiga koju bih preporučio je jedna sociološka studija. Knjiga od Ante Perkovića – “Sedma republika”. U toj knjizi je autor, nažalost, sada već pokojni, pokušao da objasni raspad Jugoslavije kroz rokenrol. U knjižici od stotinjak strana našao sam velike istine.

  • Za kraj, šta te nisam pitao, a hteo bi da kažeš ?
  • Sad si me zatekao, haha. Bolje odgovaram na pitanja. Možda bih poručio klincima da češće dolaze na svirke. Neshvatljivo mi je da u tim godinama, a da slušaš tu vrstu muzike, nemaš želju da vidiš bend uživo. U naše vreme odricali smo se svega samo da odemo na neku svirku, da budemo deo scene, da budemo pripadnici te grupe, tog društva…Opet, sa druge strane, nisu ni oni krivi. Nedostatak medija, ne postoji baza gde bi mogli da crpe informacije, gde bi neko stariji mogao da ih usmeri. Protok infomacija je ogroman, ali se rasplinjava na sve strane. Dolazi do nekontrolisanog konzumiranja svega i svačega. Imam poruku za nas starije : “ Pohvatajte tu decu i povedite ih sa sobom na koncerte. Možda dobiju naviku odlaska na svirke, haha.
  • Hvala ti na razgovoru i za sve što činiš za metal i underground scenu…
  • Hvala i vama…

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: