Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Ne postoji najbolji gitarista ! (Zoran Alvirović – KINA, specijalni intervju za DOTKOM)

Posle dugo godina seo sam da popričam malo duže sa mojim prijateljem sa kojim sam odrastao i s kojim sam ostao više nego dobar do današnjih dana. Što kažu, ne treba ga posebno predstavljati, jer njegovo gitarsko umeće polako već prelazi u legendu. Iako njegov matični bend “Apsolutno Romantično” ne spada u sferu interesovanja uredništva i čitalaca DOTKOMa, Zoran Kina Alvirović zanimljiv je i zbog svoje solo karijere, koja je jedno vreme bila po strani, ali je izdavanje novog solo albuma “Natural” za beogradski ONE RECORDS bio sjajan povod za intervju. Zato smo se dogovorili da se nađemo jedno veče u bašti kluba “Foxtrot” i da mi u diktafon ispriča šta ima novo kod njega u životu i da predstavi svoj novi album. Ako vas zanima kako je razgovor tekao pročitajte ga u redovima koji slede…

  • Za početak, moram da ispričam jednu anegdotu iz našeg detinjstva : Nas nekoliko iz društva je krenulo da igra fudbal i bio nas je neparan broj. Neko se setio tebe i pošli smo svi onako đuture do tvoje kuće u Liparskoj da te nagovorimo da ideš sa nama. Ti si se nećkao, ali smo uspeli. Obuo si patike i poneo gitaru… na fudbal 😊. To je moja prva asocijacija na tebe iz detinjstva. Kina nigde bez gitare, čak ni na fudbal…

Da znaš da se ne sećam toga, ali, da, moguće je. Bez gitare nigde, haha.

  • Sećaš li se prve gitare ? Prve TVOJE gitare ? Kako se zvala, kako je izgledala ?

Ma, sećaš se i ti te gitare. U pitanju je bila češka “Jolana” neke onako plave boje. Nije bila neka specijalna gitara, ali je bila prva, haha. Kupio sam je od nekog našeg daljeg rođaka. Znao sam da nije bila mnogo kvalitetna, ali sam bio jako ponosan na nju. Pazi, prva moja gitara, fantastično…Na njoj sam naučio prve stvari da sviram, recimo “Apache” od Šedouza. Svirao sam je jedno tri godine dok nisam nabavio novu, bolju, ali će mi uvek ostati draga, naravno.

  • Kašmir ? U kakvom sećanju su ti ostali ti dani ? Jesi li gledao današnji KAŠMIR band u kojem sviraju Miki I Vlada ? Kako ti se čine ?

Uf, to su bili lepi dani…Često se družim sa ekipom iz današnjeg Kašmir benda, nekad oni sviraju nama kao predgrupa, a sa nekima od njih i privatno se družim. Često ih slušam i ponosan sam na njih, Vlada dobro peva, imaju dobru energiju, usvirani su…Sećam se naravno tih dana i mog prvog benda “Kašmir”, Miki (Nikola Oršoš), Vlada (Brzak), pokojni Cepelinko (Željko Živanov). Sećam se prvih proba kod Cepelinka u prostoriji . Tu ste bili i Đole i Mića Krstić, ti, braća Šproh…Jako rado se sećam tog našeg dela odrastanja, zaista. I fali mi…Ali matorimo, druže moj, šta ćeš, život ide dalje.

  • Preskočiću Garavi Sokak i Apsolutno Romantično, jer većina ljudi kojima si ti zanimljiv znaju sve o tome, a i DOTKOM obrađuje, uglavnom, neke druge muzičke žanrove. Interesuje me kada si napisao svoju prvu pravu pesmu ?

Ne računam neke skice, nedovršene pesmičuljke i melodijice koje sam napisao kao tinejdžer. Prvu pravu pesmu, sa kojom sam bio potpuno zadovoljan, napisao sam kad sam došao iz vojske, sa dvadeset godina. Tu negde, početkom devedesetih su nastale prve pesme, prve ideje koje sam snimio dosta kasnije na prvom albumu “Trag u vremenu”. Pesma “ Devica” je nastala još tada. Naravno, pod punim uticajem Satrijanija, Stiva Vaja, Malmstina i ostalih gitarskih heroja koje sam stalno slušao tada.

 

  • Pročitao sam negde da si svirajući devedesetih za pola estrade, kada si se privremeno preselio u Beograd nekima pored podrazumevajuće gitare , a i basa, svirao i bubnjeve. To nisam znao. Nisam imao pojma da znaš da sviraš bubnjeve ?

Znam da sviram bubnjeve. Čak sam prvi javni nastup imao kao bubnjar, a ne kao gitarista, haha. Imao sam oko deset, jedanaest godina tada. Zamenjivao sam Tridžu (Milan Trifunović, prim. aut) iz grupe “Pa šta” koji je otišao na vojnu vežbu, a moj brat Pera i Bane (Krstić) nisu mogli tada za kratko vreme da nađu zamenu, a imali su dogovorenu svirku pa su ubacili mene, koji sam se tada, naravno, stalno muvao oko njih, a znali su da znam solidno da sviram bubnjeve. Bio sam atrakcija jer sam bio mali klinac, a vrlo ozbiljno sam shvatio tu svoju ulogu…I u studijima sam kasnije svirao bubnjeve, ponekad , kad nije bilo vremena ili para da se traži drugi bubnjar, haha.

  • Koje još instrumente znaš da sviraš ?

Znam skoro sve žičane instrumente. Odlično sviram mandolinu, recimo. Imam kod kuće ozvučenu “Ibanezovu” mandolinu, italijansku, koju sam kupio još pre nekih 7-8 godina i za to vreme sam naučio prilično dobro da je sviram. Mogu bez problema da je sviram i uživo i u studiju. Naravno sve vrste gitara, slajd, bas gitaru, klasičnu i akustičnu gitaru, sa sedam-osam žica, sa dva vrata…Volim da stalno istražujem nešto novo. Život je suviše kratak da bih ispustio tu priliku.

  • Ispričaću još jednu zajedničku anegdotu iz našeg detinjstva : Zviždao sam ti jednu pesmu koja mi se jako svidela ( “Coast to Coast” od Scorpionsa) i ti si tražio da to uradim još jednom . Posle toga si uzeo gitaru i odsvirao tačno to što sam ja svirućkao. Kad sam ti zamerio da si malo zafalširao, odgovorio si mi : “ Pa, tako si mi odzviždao, šta ja tu mogu” 😊. Imaš li apsolutni sluh ?

Pa, ne znam, moguće. Većina muzičara sa kojima sam svirao govore mi da imam. Ja sam malo sumnjičav po tom pitanju, ali mislim da sam dobio neki dar sa neba, da mi ne treba puno vežbe da odsviram nešto što čujem jednom ili dva puta. Zahvaljujem se Bogu stalno i za taj dar i talenat koji mi je dao da lakše izvršim tu neku misiju koju sam sebi zacrtao.

  • Prvi solo album “ Trag u vremenu” i dalje često vrtim. Izašao je još 2006. godine. Zašto ti je trebalo čak 13 godina da snimiš drugi album ? I još nešto da razjasnimo, tvoj brat Pera je negde pre par meseci napisao kako završavaš svoj treći solo album . Lapsus ili ima tu neke istine ?

Prvo ću da ti odgovorim na ovo vezano za Perinu izjavu – Tačno je, treći album je skoro gotov, ali će on da pričeka da se zaokruži priča sa ovim drugim albumom, “Natural”, da se on izvrti, da se odrade promocije i da se predstavi kako zaslužuje pa će onda i taj treći koji će biti dosta drugačiji, nekako raznovrsniji, progresivniji, doći na red. A što se tiče pauze, ne znam, tako se namestilo. Ja sam čovek koji ništa ne forsira, uvek mi se nekako na kraju sklope kockice pa bude kako sam planirao, ali treba neko vreme da prođe od ideje do realizacije. Neke pesme sa “ Naturala” su stare pet i više godina. Nastajale su na putovanjima, na nekim probama, mojim solo vežbanjima i doživele su dosta promena, varijacija do konačnih, sadašnjih oblika.

  • Sa tog albuma “Minijatura za moju majku” je verovatno najbolja i najpoznatija kompozicija. Znam da si bio jako vezan za majku od koje ste ti i Pera nasledili dar za muziku. Je li to tačno ?

Naša pokojna majka je bila baš talentovana za muziku, jako je lepo pevala. E, ona je imala apsolutni sluh, sto posto. Ona me je i naučila prvim pesmama. Zanimljivo je da u pesmi “Minijatura za moju majku” uvod počinje delom melodije iz muzičke kutijice koja je ustvari jedna od pesmica koju mi je majka pevala kad sam bio mali (peva na rumunskom pesmu “ Ptičice mala, dođi na izvor”, prim. aut.). To je i ostala pesma za večni pomen mojoj majci.

  • Sećam se kada je pre desetak, verovatno i više godina, u SNPu, na Jazz Festivalu svirao Al Di Meola i kad si mu poklonio svoj album “ Trag u vremenu” . Da li ti se ikad posle javio da ti kaže da li mu se svideo disk ?

Biću iskren, ja se sa Al Di Meolom dopisujem povremeno preko maila i on mi je rekao da su mu se neke melodije baš jako svidele, kao i moj način sviranja. I osim toga smo u kontaktu već dugo. Meni to baš imponuje jer je Al Di Meola jedan od mojih velikih idola. Isto tako održavam kontakte sa Andy Timmonsom, sjajnim “Ibanezovim” gitaristom (znate ga iz benda Danger Danger) i još nekim , al to me nisi pitao :).

  • Znam da ti je Di Meola jedan od omiljenih gitarista. Koga još svrštavaš u omiljene muzičare ?

Slušam puno različite muzike, prvenstveno gitarske, ali i ostale. Prilično sam širok po tom pitanju (i uvek sam bio). Ne robujem žanrovima, već slušam šta mi se sluša i šta mi se svidi. Među najomiljenije gitariste, namerno ne govorim NAJBOLJE, jer muzika nije trka na 100 metara, kako je neko pametan odavno rekao, ubrajam (idem hronološki) : Hank Marvin, Jeff Beck, Jimi Hendrix, Michael Schenker, Yngwie Malmsteen, Joe Satriani, Steve Vai, Edge iz U2” od novijih, Michael Lee Firkins I John Petrucci iz Dream Theater-a, mog omiljenog benda. Spisak je podugačak, ali eto, izdvojio bih pomenute koje volim da slušam, a i uticali su na moj stil i muzički izraz. Hajde još da pomenem od jazz gitarista – George Benson i Mike Stern. I još jednom da podvučem – Ne postoji najbolji gitarista, svako od pomenutih, a i dosta onih čije ime nisam rekao, a poštujem ih i volim ih, imaju svoj neki lični pečat, svoj zvuk i kad čujem prvih nekoliko taktova neke pesme, tačno prepoznam ko od njih svira. Zato se i ja trudim da imam svoj specifičan zvuk, svoj neki pečat , trademark, da kad neko čuje moju gitaru, da prepozna da sam to ja , Kina…I neću slagati kada kažem da mi gode pohvale kada mi kažu da imam svoj specifičan stil i zvuk. To je velika pohvala za muzičara.

  • Šta slušaš kad želiš da se opustiš ? Koji su ti najdraži albumi ?

Imam na mom odicijelnom sajtu http://www.kina-zoran.com/sr.html spisak mojih 10 omiljenih albuma pa koga zanima može tamo da vidi, ali i tebi ću ovde pomenuti neke. Priznajem da više slušam stariju muziku, albume iz sedamdesetih iosamdesetih godina prošlog veka, ali ne bežim ni od novijih albuma . Slušam i jazz i klasičnu muziku dosta često. Volim Mocarta, Vivaldija, u zadnje vreme jako često slušam Dream Theater, skoro sve njihove albume, Pink Floyd jako često pustim, odmaraju me…Možda i najomiljenija (iz mnogih razloga) mi je album grupe UFO : Obsession (tačno se sećam da si mi ti prvi dao tu ploču da čujem , hehe). Machine Head od Deep Purple-a, uz tu ploču sam sanjao da ću jednog dana stajati na bini svirati kao Richie Blackmore. Od Malmstina volim “Marching Out”, Iako nije gitarska muzika, volim da slušam i Ray Charles-a, Boru Dugića… Da ne dužimo, uglavnom slušam muziku prema raspoloženju.

  • Šta voliš da radiš kad ne sviraš ? Gledaš li TV, filmove ? Stižeš li da pročitaš nešto ?

Stižem. Dobro sam organizovan i nađem vremena i da pogledam neki film, (TV retko gledam, politika me ne zanima, reklame me nerviraju) da pročitam neku knjigu, da prošetam malo sa suprugom Sandrom i kućnim ljubimcem , Žiletom, psom rase mops…Imam sreće što radim ono što volim i što mogu od toga da živim. To je izuzetna privilegija u današnje vreme.

  • Hajd malo i o novom albumu. Gde si ga snimao, ko ti je pomagao, koliko je trajalo snimanje. I tako, što kažu Englezi – Album Credits ?

Sad kad ti kažem, reći ćeš da sam megaloman, haha. Pesme su na razne načine snimane dve i po godine, a u studiju sam (naravno, sa prekidima) bio više od godinu dana. Radio sam ga u studiju DO-RE-MI, mog brata i prijatelja Peđe Pejića. Peđa je i proucirao “Natural”, kao i prvi album. Dosta muzičara je prošlo kroz snimanje albuma, prvenstveno su to moji prijatelji, pa je snimanje samim tim bilo prijatnije. Od ekipe muzičara pomenuću : Mihalja Horvata, Zoliku Šimona, Senada Jašarevića, Nikolu Ostojića Rolija, Miroslava Jovanovića I njegovog sina Darka, klavijaturistu Nikolu Beronju. Naša sinergija je bila fantastična i ja se nadam da se to oseti na albumu.

  • Trenutno su mi omiljene “Natural” i “ Hiljadu milja” što ne znači da kasnije neke druge mi neće biti najdraže. Imam utisak da si baš pogodio sa ovim pesmama. Znam koliko si dobar gitarista, ali evo sad pokazuješ i svoju autorsku stranu. Imaš li još pesama u nekoj fijoci ?

Rekao sam već, imam gotov još jedan album i imam još nekih pesama sa strane, dosta skica, ideja, melodija koje čekaju da budu snimljene i doteravane, ali sada je fokus na “ Naturalu” pa ću te druge pesme odložiti na neko vreme. Tu su mi naravno obaveze u firmi “Apsolutno Romantično”, hehe. U pripremi su u dva spota sa ovog albuma za numere “Natural” i “Trkač”. Izaći će vrlo brzo. Spotove je radila jedna sjajna ekipa sa Akademije, ali ne bih još da objavljeujem detalje oko toga I njihova imena. Sve u svoje vreme, čuće se, haha.

  • Promoter si “ Ibaneza” za Balkan. Sviraš li još neke modele i marke gitara ili samo “Ibanez” ?

Duga je to priča, nisam ja baš zvanični promoter, ali da, sviram “Ibanezove” modele već jako dugo, ali pregovaram nešto sa njima, a i sa američkom firmom “Carvin” iz San Diega. Mesto se zove Eskondido. U kontaktu sam čovekom koji se zove Jeff Kiesel, on je potpredsednik kompanije. Na dobrom sam putu da se dogovorimo nešto. Bože, zdravlja…

  • Dakle, znamo za tvoj ogroman talenat, ali bez rada teško da bi uspeo da budeš ono što si sada. Koliko dnevno vežbaš ?

Kad sam bio mlađi vežbao sam i po pet-šest sati dnevno, pa i više. Danas mi je dovoljno dva sata dnevno. Ali, svaki dan. Trening je neophodan da bi ostao u formi. Prvo uzmem malo “akustaru” pola sata, malo više, pa onda “električnu”. Izvežbam svaki dan skale, lestvice, neke harmonije…Mora se vežbati, ne sme se zarđati, haha.

  • Moj ortak Aleksandar Tepić sa kojim radim ovaj portal DOTKOM ima sina Maksima od 11 godina. Svira gitaru četiri godine i jako dobro mu ide. (Već je javno nastupao sa bendom “Osmi dan”) Šta bi recimo, mogao njemu da poručiš ? Šta je najvažnije kod sviranja gitare ? Šta bi poručio mladim muzičarima ?

Pa, ja znam to dete. Jako je talentovan dečko. Njega podučava Čaba (Kiš) , zar ne ? Najvažnija je ljubav prema gitari. Instrument treba voleti. Naravno, vežba je jako bitna, treba puno vežbati, ali bez ljubavi to nije prava stvar. I dobro je kad imaš pravu osobu da ti objasni kako šta ide, kako se svira…Zato, Maksime, samo napred !

  • Kad će biti neke promocije albuma “ Natural”? Imaš li već i bend s kojim ćeš da odsvirati? Da li se već znaju datumi i mesta gde ćeš promovisati album ?

Promocije će biti na jesen, kad prođe leto, kad se ljudi vrate sa mora, sa godišnjih odmora, negde u oktobru, možda novembru. Onda ću da to odradim baš kako treba. Bićeš blagovremeno obavešten, kao i ostali mediji kad dođe vreme. Mislim da ćete biti zadovoljni svirkama.

  • Omatorili smo, ali muziku volimo i dalje, druže moj, svako na svoj način. Šta dalje ?

Zoki, nemam planova, jel mi veruješ? Bar ne dugoročnih. Ok, ovo u vezi promocije, ali to su tekuće stvari, može se reći, posao. Ne volim da previše planiram, jer mi se često onda izjalovi to što sam hteo. Kako kažu : “Ako hoćeš da nasmeješ Boga, reci mu svoje planove”. Zato živim neku svoju rutinu, samo nek je zdravlja…

  • Hvala ti puno što si pristao da razgovaramo za DOTKOM. Sve najbolje ti želim u daljem radu i životu…

Zaista nema na čemu. Drago mi je što si me pozvao, a sve ida nisam hteo kako da te odbijem kad smo odrasli zajedno i znamo se skoro četiri decenije. Inače, samo da ti kažem da redovno čitam Dotkom i zaista mi se sviđa jer je raznolik i baš mu odgovara podnaslov “Nepolitikin Zabavnik”. Pozdrav i za tvoju porodicu, pre svega za tvoju suprugu Snežu, moju drugaricu. Sve vas ljubi Zoran Alvirović – Kina !

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: