Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Nije lako biti dvadeset puta najveći – festival MOUNT OF ARTAN XX “△△megistus”

Piše: Daniel Tikvicki

Ono o čemu krećem da tupim u februaru i martu, i izgleda da ta tradicija neće prestati, jeste početak jula i jedan od nesumnjivo najjačih andergraund festivala u ovom delu univerzuma – Mount of Artan.

Izveštaj mog “skoro-pa-stradanja” od prošle godine (haha) možete pročitati ovde: http://www.hellycherry.com/2021/07/mount-of-artan-festival.html

Odmah na početku bih pomenuo fotografa Marka Petkovića (https://www.facebook.com/Marko2Photo), koji mi je ustupio fotografije i ove godine, stoga mu se od srca zahvaljujem.

Ove godine sam bio mudriji i poneo sam zaštitu od slatkih malih insekata, svojski isprskao sve, stoga sam prošao bez bilo kakvih posledica. I ove godine sam udovoljio sebi da se ne suzdržavam od dnevne doze kafe, ali i odlučio da pijem odgovornije. Prava kruna produženog odmora, u kakvom sam se zatekao spletom okolnosti. Takođe, uspeo sam da ponesem i deo izdanja moje etikete Либрарион, kao i mega theriona koji je dobio svoj zasebni život, Crnoslovlje.

Standardna ekipa iz poteza A. Šantić – Beograd – Subotica, stigla je na poprište događaja, uz tradicionalnu posetu motelu Balašević, što znači kafa, rtanjska gibanica i kiselo mleko. Jedina razlika je što sam ja jedini kampovao, ali to je bila moja želja.

Iako je muzika primarna stvar zbog koje se uopšte ide na neki festival, prosto ne mogu da sakrijem oduševljenje činjenicom da sam i ove godine susreo stare poznanike, ali i upoznao i ljude koje dugo, dugo imam na listi FB prijatelja. Među prvima svakako moram pomenuti gospodina organizatora Gorana Lončarevića, sa kojim sam se susreo i na benefit koncertu u Novom Sadu (6. maja, ove godine). Ljudina i borac!

 

 

Oni koji su me prepoznali na kilometar su Miloš AKA Packe (vlasnik DIY etikete jesboligakurac Records) i njegova izabranica Dijana iz Brusa. Neopisiv osećaj kada konačno upoznaš ljude sa kojima si sarađivao gotovo deceniju na “neviđeno” ♥! Tu su bili Aleksandar Petrović, organizator Lazarus festa u Lazarevu, kao i Ana Bjes Nikolić, oboje moje kolege iz redakcije Helly Cherry-ja. Jedan od istaknutih repera moje generacije i čovek čiji rad svakako poštujem je Miloš Milković AKA MILKOVIĆ, imao sam čast i njega da upoznam (braćurda!).

 

Bend koji je meni posebno srcu drag i koji prošle godine nije uspeo da nastupi je Madvro iz Smedereva. Morali su da me summonuju iz druge prostorije u restoranu u kome smo se zatekli drugog dana festivala, ne pitajte me zašto. Malo je reći da sam počastvovan što sam njihov izdavač, jer su fenomenalni ljudi, u svakom smislu ♥.

Dakako, tu je bilo još ljudi sa kojima sa proveo vreme u razgovoru, šetnji po mestu Rtanj i ovim putem ih pozdravljam (Jovan i Helena ♥).

Ove godine je program zaista bio raznovrsan i neću previše baljezgati, jer je NEOPHODNO da uhvatite dotične bendove na bini gde god imate priliku i uverite se sami.

PETAK 1. JUL:

Livia Sura, Left to Starve, Vipera, Plamen večnosti i Vartra

Za odličan sludge početak, sa dobrim odvaljivanjem crust/punk/metal delovima su se pobrinuli rumunska Livia Sura (koji je već bio na MoA-i 2013. godine i koji, hm, nisu imali ikakav merch, a hteo sam) i karlovački Left To Starve – zarazna energija, bez filozofije. Zagrebačka Vipera je donela dašak kilmisterovskog rock’n’roll-a na festival i sve vreme sam imao utisak da slušam Motörhead iz neke paralelne dimenzije – toga nikad dosta, priznajte.
Nastup, zapravo pravoverni ritual Novosađana Plamen Večnosti morate videti i osetiti uživo.

Sasvim zasluženo su se pojavili i ove godine na MoA-i. Uz vizuelno dopunjen i doteran koncept (rekao bih), bili su zapaženi i (ponovo) propraćeni malim performansom bljuvanja vatre od strane Bethora, legende našeg black metala. Nakon njih je nastupio veoma interesantan bend, koji je zapravo multimedijalni kolektiv zvani Vartra. Oni koji me poznaju znaju da sam fasciniran vlaškom kulturom i običajima, ali ovo je bilo zaista fenomenalno. Toliko da sam morao da preslušam sve ponovo na njihovom Bandcamp-u. U okviru nastupa su bile i dve devojke koje su radile performans sa vatrom, što se često viđa, da budem iskren. U ovom slučaju, desilo se prelivanje iz mračnog rituala u drugi ritual uz (većinsko) bubnjanje i bajalice vlaškog, srpskog, bosansko-hercegovačkog i makedonskog porekla. Magično, nemam šta drugo da dodam.

SUBOTA 2. JUL:

Tauusk, Svetorastrojstvo, //Tentacle Wizard//, Madvro, Five the Hierophant, Torn from Earth, Wyatt E. i Sitis

Drugog dana festivala je trebalo da budu dnevne svirke, ali iz nekog razloga to nije realizovano, pored toga je bio tradicionalno organizovan uspon na jedan od vrhova Rtnja. Ove godine sam takođe to preskočio, imam osećaj da nisam spreman, iako sam u boljoj kondiciji nego prošle godine. Imao sam čast da učestvujem u (nezvaničnom) muzičkom delu performansa umetnice Evgenije Tamnavac, uz mog saborca i brata po noise-u Traumatora iz Kragujevca (Aleksandar Jevremović), na lokaciji rozarijuma, gde su i prošle godine bili nastupi ambijentalnije prirode. Nastupa bendova koji su trebali da sviraju u dnevnom programu nije bilo, pitao sam dosta ljudi, jer ekipu iz Tentacle-a poznajem – uzeti sa rezervom, pošto je rumunski Tauusk nastupio, po svemu sudeći.

 

Veče je otvorilo Svetorastrojstvo svojim garažnim setom, najavljajući napad stoner zvuka, koji je prilično razmrdao ljude. Nakon njih je nastupio Madvro, koji sam pomno ispratio ispred bine, ipak su oni moji puleni. Moju omiljenu pesmu “Mouth Breathers” je Milica otpevala maestralno – jedino sam primetio da se u par navrata nije baš čuo vokal, što se ponovilo par puta u toku večeri, što verujem da je bila privremena poteškoća i nećemo tražiti dlaku u jajetu, ipak se radi o andergrand festivalu. Kad smo kod čudnih krosovera (koje u većini slučajevima obožavam), prava poslastica su bili Five the Hierophant, koji iznose mešavinu black metal-a, psihodelije i eksperimentalnog jazz-a – navedeno možeš samo da voliš ili mrziš, nema sredine.

 

Torn from Earth su trebali da nastupe prošle godine, isto kao i Madvro i Sitis, ali su svoj put iz (meni) obližnje Budimpešte našli ove godine i grunuli poveći kamen post-doom-a. Kada bend ima odličan, originalni koncept, to mu daje još veću auru i pojačava utisak.

Belgijanci, koji nisu ni blizu Tigrisa i Eufrata, Wyatt E. su se uhvatili u koštac sa mesopotamskom/vavilonskom mitologijom i kulturom, pa još na to pojačali drone (metal) na maksimum! Uh, kad bi Sunn o))) “svratili” neki put… I za kraj, rasna blekčina Sitis iz komšijske Hrvatske, koji su ispeglali preostale moždane vijuge prisutnih.

Gledajte da i sledeće godine propustite MoA – meni je neizmerno žao što sam propustio i proteklih 18 puta. Kako kaže ona pričica, ako dođete – kajaćete se, ako ne dođete – kajaćete se. Magija Rtnja će odraditi ostalo. Nije lako biti dvadeset puta najveći, a verujem da će se niz nastaviti.

(Visited 202 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: