Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Pero strave i fantastičnih prizora – intervju sa ilustratorom i strip-crtačem Milosavom Ostojićem – Ostojom

piše : Daniel Tikvicki
 
Ko voli stripove, grafičke novele ili dobro ilustrovane knjige, onog ko stoji iza tih malih “praznika za oči” je u većini slučajeva teško upoznati, a kamoli uspostaviti kontakt. Prvenstveno, jer su to u velikoj većini slučajeva posvećenici koji možda sad u doba interneta (ispravite me ako grešim) izlaze malo više u javnost i možemo da vidimo i pročitamo koliko tu zapravo treba truda i vremena oko priprema, skica i ilustracija od kojih nam kasnije zastaje dah. Na našu sreću, imamo priliku da vam predstavimo jednog od najperspektivnijih mladih srpskih ilustratora, Milosava Ostojića – Ostoju, koji smirenim, krupnim potezima gradi svoj identitet, pre svega svežim, prepoznatljivim idejama, koje će oduševiti ljubitelje fantastike i horora, ali iskreno verujem da je taj krug mnogo širi.
 
 
Zavirimo sada u njegov svet i mišljenje o stvarima koje nas okružuju, a imaćete prilike da se upoznate sa njegovim radom na ilustratorskoj, ali i strip-sceni. Takođe, kao ljubitelj ekstremne muzike, ne libi se da bude i aktivni deo andergraunda i stvaralaštva, stoga imamo pred sobom zaista iskrenu, umetničku dušu.
 
  • Kako izgleda dan jednog ilustratora, da li imaš neke rutine ili si ih razvio sada kada smo prinuđeni da živimo u (samo)izolaciji i trenutnoj situaciji?
 
– Naravno da imam svoje rutine kada je u pitanje bavljenje crtanjem, ali one nemaju veze sa izolacijom, jer nije u pitanju nekakav hobi kome sam rešio da se posvetim kada je počela izolacija da bih sebi prekratio vreme, kako mi ne bi bilo dosadno. A rutine koje inače imam su uobičajene za većinu crtača – ilustratora, sa malim varijacijama i nisu toliko zanimljive da bi ih sad ovde nabrajao.
 
 
 
  • Pošto smo svi zavisnici od gear-porna, šta koristiš od opreme?
 
– Prvi put čujem za taj termin, ali pretpostavljam šta bi trebao da znači. Alati koje koristim su dosta standardni u ovom poslu – olovke, pera, četke i flomasteri, ne neke posebne marke. Mogao bih da izdvojim među četkicama – flomasterima (da ih tako nazovem) Pentelove četkice sa patronama i Uni Pin Brush flomastere.
Za kolorisanje i slikanje, koristim akvarele i akrilike, takođe, bez nekih posebnih proizvođača koje preferiram. Računar koristim samo za skeniranje originala i blagu doradu skena u Photoshopu.
 
  • Iz velike većine radova koji su u žiži javnosti je očigledno da si inspirisan Lavkraftom. U kom trenutku si se upoznao sa radom pomenutog autora?
 
– Sa Lavkraftovim svetom sam se upoznao preko prvog izdanja Nekronomikona (Everest Media) pre desetak godina.Već tada su na mene ostavile jak utisak priče: Pikmanov model, Muzika Erika Zana, Dagon, Bezimeni grad itd. od tada imam ideju da nekad uradim svoje viđenje tih priča.
 
  • Koji entitet iz takozvanog ”Cthulhu mitosa” ti je najdraži i zašto? 
 
– Možda bi preciznije bilo najinspirativniji. Nyarlathotep-a sam najviše puta crtao, neka bude on.
 
  • Da li nam možeš otkriti svoje uzore, pored Lavkrafta, domaće ili strane, i da li su oni bitno vezani samo za vizuelne umetnosti ili zahvataš malo širu sliku? 
 
– To pitanje zahteva jako opširan odgovor pa ću verovatno neke i izostaviti.
Što se tiče horor književnosti u ovom trenutku pored Lavkrafta inspirišu me Maken, Blekvud, Po, Ligoti a od pisaca fantastike Zelazni, Filip K. Dik, Bredberi, Ursula Legvin… Vizuelno, spisak bi mogao da podelim u više kategorija ali ću sve razvrstati u dve grupe. Prva grupa su najveći uzori u ono čemu crtački težim: Gistav Dore, Andrija Maurović, Vindzor MekKej, Aleksandar Hecl, Harold Foster, Aleks Rejmond, Karavađo… U drugu grupu svrstao bi još par autora čiji se uticaj moze videti na mojim radovima, Serđo Topi, Aleks Nino, Alberto Breča, Filip Drije, Džef Džouns itd.
 
  • Horor i fantastika su definitivno tvoje omiljene teme u stvaralaštvu. Imaš li nekih radova gde si odstupio od tog pravila?
 
– Da, mnogo volim istoriju, pogotovo Veliki rat. Naravno, crtao sam stvari koje nemaju veze sa fantastikom i hororom. Nacrtao sam dva kratka stripa na temu Velikog rata za Linije fronta (Dug put/Vojnici iz bajke) izdavačke kuće System Comics. Ilustracije za zbirku priča o Torpedu (Rođaci, System comics), u strip časopisu Parabelum je izašao moj strip o boksu (Iron Fist), ostalo je uglavnom vezano za fantastiku.
 
 
  • Da li sebe vidiš isključivo kao ilustratora ili više voliš epitet umetnika? Na koji rad si najponosniji u dosadašnjem opusu i slobodno istakni neki projekat na kom si radio i saradnike. 
 
– Vidim sebe kao nekog ko uživa u tome što radi. Trudim se da svakim svojim radom dam svoj maksimum. Da li će me neko zvati umetnikom ili ilustratorom, zar je bitno?
Ako bih morao da izdvojim nešto iz dosadašnjeg opusa, neka to budu:
* Naslovna strana za Znak Sagite br. 25
* Tajne mape podzemlja – 1&2 – kompilacije grupe Underground Muzika
* Soneti strepnje i tame – zbirka pesama Milana Draškovića za koju sam uradio 70ak ilustracija i koja bi trebalo uskoro da izađe iz štampe.
 
  • Da li imaš nekog u svom bliskom okruženju ko se bavi vizuelnim umetnosti a i koliko on ili ona utiče na tvoj rad? 
 
– Okružen sam kreativnim ljudima. Veliki broj mojih prijatelja se bavi stripom, ilustracijom, koncept-artom, ali dve osobe bih posebno izdvojio kao najuticajnije: moju devojku Mariju Lakićević koja se bavi dizajnom i slikarstvom i mog najboljeg prijatelja, saradnika i najvećeg kritičara Sašu Arsenića, poznatog srpskog ilustratora i strip crtača.
 
  • Radiš i omote za underground albume. Kojim si lično najzadovoljniji?
 
– U velikoj sam dilemi koji od omota mi je najdraži, neka bude omot za Invasion from the East (Miner Recordings)
 
  • Kada prihvatiš da radiš neki omot, koliko puta preslušaš sam album da bi došao do ideje šta da bude osnovna ideja omota? Ili, možda to znaš i pre samog slušanja, na osnovu samih informacija o bendu i žanra koji svira? 
 
– Pošto poslednjih godina aktivno pratim domaću metal scenu, uglavnom, imam ideju kome bi odgovarao kakav omot.
Naravno, najbolje je preslušati materijal pa onda osmisliti i nacrtati ilustraciju za omot, ako postoji mogućnost za to.
 
 
  • Za koji bend (domaći/strani) bi voleo da uradiš omot?
 
– Domaći bend: voleo bih da uradim omot za The Stone i Bjesove.
– Strani bend: Omot za album Kreatora
 
  • Kakvu muziku preferiraš i da li postoji bar pet albuma koje rado slušaš dok stvaraš? Možeš i preporučiti bendove koje rado slušaš.
 
-1. Sepultura (Arise)
2. Slayer (Reign in Blood)
3. Testament (Souls of Black) 
4. Kreator (Endless Pain)
5. Danzig (Danzig)
 
  • Osim talenta za likovnu, možeš li se pohvaliti darom za još neku umetnost?
 
– Volim da pišem, mada mi je fokus na crtanju. Kada sam počinjao da se bavim stripom, prvu priču sam napisao, ali ne i nacrtao, na moju veliku žalost (Šibica – Samo Strip br.1)
 
  • Šta misliš o stripu kao mediju, domaćoj i stranoj strip-sceni i da li si se okušao ili planiraš da se okušaš i na tom polju?
 
– Strip kod nas ima jako dugu tradiciju. Nekad je domaća strip scena bila jako razvijena. Tiraži su bili veliki, postojalo je mnogo strip revija, dok danas čak ni Stripoteka više ne postoji. Domaći autori rade za strana tržišta, jer se izdavačima više isplati da kupe gotovu stvar, nego da ulože u domaću produkciju, izuzetak je System Comics. Smatram da pored autora kakvi su Gera, Perović, Laci, Smuđa, Pahek, Nenadov i mnogih drugih strip scena odavno nije bila jača, samo treba pokrenuti izdavaštvo i zainteresovati ljude za domaći strip. Prvi strip sam objavio u Samo Stripu pod nazivom Šibica. Nakon toga sam objavljivao stripove u Parabelumu (Iron Fist) i u Linijama Fronta (Dug put i vojnici iz bajke). Za strip Vojnici iz bajke koji sam radio sa Sašom Arsenićem, uzeo sam nagradu na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2018. godine. Poslednji strip koji sam radio za sad, Mala-velika Priča, izlagan je na bijenalu ilustracije Zlatno pero 2019. godine. Još par projekata je u planu za ovu godinu.
 
  • Koje knjige se nalaze na tvojoj polici i koju vrstu literature preferiraš, a da nisu u skladu sa već pomenutim temama?
 
– Osim fantastike i horora koji su već pomenuti tu su istorija, slikarstvo, mitologija, filozofija, ruska književnost, šah… Zanima me dosta toga, pa se police pune velikom brzinom 🙂
 
  • Koliko je teško baviti se ilustracijom, i da li se može od toga živeti u Srbiji?
 
– Crtanje je jedna od najkompleksnijih i najstarijih stvari kojom se čovek bavi od davnina. Traži mnogo rada, odricanja i uči se ceo život. Da li se može živeti od toga? U Srbiji… Teško.
 
 
  • Pretpostavljam da je Konan Varvarin, kao književni i stripski junak i dalje inspirativan – da li se i on pojavljuje među tvojim radovima i kako stojiš sa svetom sword&sorcery-ja? Buscema, Chan ili Dezuniga?
 
– Hauardov Konan je za mene od malih nogu nešto posebno. Uradio sam par ilustracija inspirisan njegovim likom, ko zna, možda se nekad i ozbiljnije pozabavim tom temom. Ne zovu džabe Buscemu veliki Džon 😉 – on, bez dileme.
 
 
Zahvaljujemo Ostoji na iscrpnim odgovorima i želimo mu “dobar vetar u leđa” u daljem radu. 

Leave a Reply

%d bloggers like this: