Profi usluga i sjajna hrana iz “Starog zdanja” restorana

Ove reportaže i ovog intervjua verovatno ne bi ni bilo da nije Vida Malbašića, mlade muzičke zvezde iz benda “ 5 minuta slave” koji je svojim statusom na Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama ponovo pokrenuo interesovanje za ovaj restoran. Uzgred, dodaću i da sam posle trideset godina pauze ušao u restoran “ Staro zdanje” jer sam nekad u njemu radio praksu. Zašto u međuvremenu nisam ulazio u restoran zaista nemam neki smislen odgovor…

Zbog toga smo obišli restoran, popričali sa učenicima i profesorima, a na kratak intervju je pristao upravnik restorana “ Staro Zdanje”, ujedno i predsednik Aktiva ugostitelja Srbije, Zoran Okulić. 

• Ove godine se navršava 45 godina kako je otvoren restoran “ Staro Zdanje”. Koliko sam informisan on je od početka zamišljen kao restoran u kojem će praksu raditi učenici ugostiteljskih smerova. Šta se promenilo od početaka do danas u smislu metoda edukacije učenika i rada samog restorana ?

Restoran je otvoren kao kabinet 1973. godine, a u januaru 1975. je otvoren za široko poslovanje, odnosno za treća lica koja će dolaze u naš restoran i to traje do dan-danas kao kabinet za obuku učenika. Nije se promenilo nešto mnogo, ostali su i dalje ugostiteljski standardi, standardi rada ugostiteljstva, vezano kroz školu i obrazovanje. Naravno, malo su se promenili trendovi, prate se novine i inovacije u ugostiteljstvu, ali i dalje se prati tradicija, pravilno serviranje hrane i usluga na vrhunskom nivou.

• Sama škola kojoj restoran pripada otvorena je 1882. godine, a kroz sve godine postojanja se širila i došao sam do podatka da danas u nju ide izmedju 2000 i 2500 hiljade đaka. Koliko je upisano u ugostiteljske smerove i koliko đaka pohađa praksu u restoranu ?

Nažalost, u zadnjih nekoliko godina smanjio se broj đaka. Ministarstvo je smanjilo broj određenih smerova, nek privremeno i ukinulo. Tako se smanjio i broj upisanih učenika. Moram reći da je naša škola veoma popularna. Pored ekonomskih i turističkih smerova jako su popularni i smer – kulinarski i ugostiteljski tehničar. Određene stručne škole, kao što su, recimo, mašinska ili saobraćajna škola imaju manjak učenika pa je tamo otvorilo neke smerove nauštrb nekih naših. I pored toga našu školu trenutno pohađa 1740 učenika i po tome smo i dalje najveća škola u Srbiji. Od toga oko 600 učenika pohađa ugostiteljske smerove. Oni pohađaju školu u objektu u ulici Marije Trandafil broj 1, a na istoj adresi se nalazi i naš restoran “ Staro zdanje” gde pohađaju praktičnu nastavu. 

•  Koliko učenika trenutno pohađa praksu u “Starom zdanju” ?

U restoranu praksu pohađa oko dve trećine učenika ugostiteljskih smerova, što iznosi oko 400 đaka. Naravno, svi đaci kroz svoje školovanje prođu kroz restoran I u njemu se i odrađuju maturski ispiti i organizuje matura.

• Recite nam bar približno broj priznanja koji su u poslednjih 45 godina odneli učenici ove škole a da su direktno vezani za “ Staro Zdanje”.

Naše najveće priznanje su učenici ove škole. Naravno, zajedno sa njima i nastavnici koji ih pripremaju. Da učenici ne žele da nauče ne bi bilo ni priznanja. Tačan broj ne bih znao, ali iza mene se mogu videti brojne nagrade, a gore u školi postoje dva ormara puna pehara i priznanja. Bukvalno, od 1975. godine do danas nije bilo ni jednog takmičenja a da naša škola nije odnela neku nagradu, tj. učenici škole. Mi smo već sedam godina za redom kao škola prvaci Srbije u ukupnom plasmanu na državnim takmičenjima. Najviše se ističu učenici ugostiteljske i kulinarske struke, ali i poslastičari prave jako lepe radove I osvajaju brojne nagrade.

Što se tiče inostranstva, odlaze u Istru, Sloveniju, Makedoniju gde imaju kulinarske skupove, sarađujemo i sa Asocijacijom kulinara Srbije. Deca sve što nauče, vole da prikažu kroz praksu. Rade keteringe, rade vikendom u raznim restoranima, kod rođaka ili slično. Izlaza na terene, rade maturske večeri u hotelu “Park”. Naši učenici rade servis, usluživanje i uglavnom je svima drago da vide mlade učenike kako ih služe I ako pogreše, niko im ne zamera. Zato smo tu i mi profesori da im pokažemo kako treba da se uradi.

• Sećam se da je pre nekoliko godina restoran imao baš opasnu egzistencijalnu krizu, da je bio zatvoren neko vreme, a da su deca namirnice donosila od kuće. Kako je ta kriza prevaziđena, da li nam možete reći ?

Ta kriza je prevaziđena tako što su se rešili sporovi problemi nastali vezani za blokadu računa škole. Znači, škola kao škola nije imala neki problem sa restoranom nego je račun bio blokiran. Restoran nije imao nikakav gubitak. To je bio spor oko računa škole. Nismo mogli da vršimo nabavku namirnica tako da restoran nije mogao noramlno da radi. Ta pauza je trajala negde oko godinu dana. Za to vreme učenici su I dalje radili praksu, profesori i drugi učenici su glumili goste, donosile su se namirnice od kuće, vežbalo se kao da je sve normalno. Radili smo simulaciju dolazaka gostiju . Pravazišli smo i to i nastavili da radimo dalje. Radimo, zahvaljujući medijima I društvenim mrežama u poslednje vreme imamo i više posla i više gostiju. Restoran u poslednjih nekoliko meseci dosta dobro posluje. Subotom radimo rezervacije da bi deca mogla još bolje da nauče kako da posluže veće grupe gostiju, svečane ručkove i večere. Kako kuvari da pripreme, tako i konobari da posluže i zadovoljni smo kako to sve ide i nadamo se da će biti još bolje.

• Cene su poprilično popularne. Zatvarate li njima finansiijsku i ekonomsko održivu konstrukciju ili postoje donacije od strane škole, države ili nekog trećeg ?

I to ćemo da obrazložimo zašto su nam cene niže. Mi smo, da ponovim, škola. Državna smo firma. Vodimo se kao kabinet. Kad sam postao uprevnik, pre pet-šest godina, naranvo u dogovoru sa direktorom škole, moja odluka je bila da nam cene nikako ne budu veće od konkurenata već da se smanje od 20 do 30 procenata u odnosu na ostale restorane. Tako bismo privukli klijentelu koja bi dolazila u restoran, a mi ne bismo bili u gubitku iz razloga što škola već iz svojih sredstava plaća režijske troškove i sve ostale dažbine. Jedino pokrivamo nabavku. Rezultat je da imamo posla, da imamo gostiju, deca priliku da nauče i praktično pokažu šta su naučili. I to je nama najbitnije. Osnovni motiv nam nije profit, a sigurno nismo u minusu kao restoran. To je, verovatno, naša prednost.

• Planovi za dalji rad ?

U narednom periodu planiramo da uvedemo još neke novine, neka nova jela da stavimo na meni, neke nove poslastice, predjela, glavna jela…Ko god da dođe videće šta je to što je novo, a opet tradicionalno i školski pripremljeno i usluženo…

U obilasku restorana popričali smo sa nekim od učenika koji rade praksu i u razgovoru sa njima smo saznali još neke pojedinosti i zanimljivosti o radu ovog jedinstvenog restorana u našem gradu.

Tako nam je učenik Srđan Nikša, iz III15 razreda, koji se školuje za kuvarskog tehničara rekao da je dosta ljudi zainteresovano za kulinarske smerove, pošto je zanimanje vrlo prespektivno u današnje vreme i posao može prilično lako da se nađe. Takođe nam je rekao da je da bi se neko upisao za kuvara morao da ima najmanje 73-74 boda. Popularnost ovih smerova nikad nije ni bila upitna, a on smatra da će biti sve popularniji i traženiji. Ne samo kod nas, već i u svetu, generalno. Srđan nam je još dodao i : “Ja sam se upisao na kulinarski smer jer volim da kuvam, prčkam po kuhinji, od malena volim da spremam hranu.”

Na naše pitanje da li učenici rade i van restorana odgovorio je : “Radimo i u drugim restoranima. Leti idemo u Hrvatsku, u Opatiju, a neki učenici rade vikendima honorarno.” I za kraj našeg kratkog razgovora kao specijalitete kuće preporučio nam je razne vrste kanapea koje on lično najviše voli da priprema, roštilj, kuvana jela, razne vrsta pita, mnogo vrsta poslastica…

Teodora Tanasin, III10, smer ugostiteljski tehničar je imala da kaže sledeće : 

• “Najpopularnije jelo koje se naručuje u restoranu je verovatno teleća ragu čorba, zatim “tatar biftek” koji se priprema pred gostom, za desert, uglavnom, palačinke u vinskom šatou“.
• “Smerovi kao što su kulinarski ili ugostiteljski tehničar su mnogo traženiji nego pre. Razlog je sigurno lakše nalaženje posla, rad sa ljudima”.
• “Radimo i keteringe van restorana. Po porudžbini, za neke specijalne prilike i tako…Pomažu nam dosta profesori, ali, naravno, radimo i samostalno. Mogu da se naruče i druga jela ili torte za specijalne prilike“.
• “Imamo dosta stalnih gostiju, koji često dolaze. Vraćaju nam se jer su zadovoljni uslugom, ambijentom i kvalitetom hrane”.

Radomir Marčetić, ugostiteljski tehničar, III10 je dodao da je odavno odlučio da upiše baš ovo i namerava sigurno da se bavi ovim poslom i kad završim školu a na naše pitanje kakav bi nam meni preporučio kada bi hteli nešto da naručimo  : “Preporučio bih vam svakako teleću ragu čorbu, onda, recimo, karađorđevu šniclu, svakako šopsku salatu, a za desert palačinke ili neka pitu.

U svakom slučaju portal Dotkom (uz svesrdnu pomoć kolega iz Liman Crew-a) vam PREPORUČUJE odlazak u ovaj po svemu jedinstveni restoran jer ćete za pristojnu cenu dobiti vrlo ukusne i obilne porcije. Bićete profesionalno usluženi i u prijatnom ambijentu i atmosferi moći ćete da provedete vreme sa svojim najdražima, prijateljima, rodbinom ili da odete na poslovni ručak ili večeru. Restoran “Staro zdanje” ima 45 godina iskustva, kvaliteta i tradicije koji garantuju lep provod u njemu…

fotografije : Goran Stepančev, osim naslovne – Igor Stamenković