Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Toplina elektronske muzike sa severa – intervju sa producentom i DJ-em Čilom Slacki

Intervju pripremio: Desya Lovorov

 

 

 

 

 

Nisam siguran koliko imam tvrdokornih obožavalaca techno zvuka među prijateljima, i koji postotak rockera i metalaca se usudi da izađe iz svoje zone komfora, ali sam siguran da ćete retko čuti za ženskog izvođača, u ulozi producenta techno muzike i DJ-a. Kao i u drugim sferama, žena u muzici ima sve više, ali ne i dovoljno, naročito u manjim sredinama kao što je Subotica i da li im je dato dovoljno prostora u javnosti. Iako sama za sebe kaže da više voli epitet “bedroom producera”, moja sugrađanka Čila Slacki (Csilla Szlacki) se već desetak godina bavi elektronskom muzikom i u poslednje vreme više nastupa u inostranstvu nego u zemlji. Pored već pomenutog žanra, ona se spremno poigrava zvukom i muzičkim idejama, i između ostalog ima i rhytmic noise album, što je vezuje za underground kulturu iz koje potiče. Svoje radove većinom izdaje za švedsku izdavačku kuću, Kallkällan, sa kojom ima bogatu i otvorenu saradnju. U narednim redovima možete pročitati o njenom radu i mišljenju o sceni, umetnosti uopšte.

 

Dotkom: Molim te predstavi se ukratko i slobodno navedi sve projekte kojima se baviš.

Čila: U ovom trenutku sam najaktivnija sa projektom Arrhythmia, a pored toga imam jos 3 ‘alter-ega’ koji su različitih stilova (live act/DJ/producent): Sheela, 2600, Ahrkitekt Monohm, i jedan duo (AM/FM) sa prijateljem Robertom, pod nazivom Formal Method.

Dotkom: Da li sviraš neki instrument, a da nije u domenu elektronske muzike i računara/mašina, i koji je tvoj stav prema “analognim” instrumentima iz ugla pre svega elektronskog muzičara?

Čila: Učila sam da sviram klavir, električnu gitaru sam probala u par navrata, jer me uvek interesovao njen zvuk. Razmišljam da u budućnosti ubacim takve instrumentalne linije u svoju muziku, u skladu sa tematikom kojom hoću da se bavim. Analogni instrumenti su nezamenjivi u repertoaru jednog producenta eletronske muzike. Takva oprema jednostavno mora da se nabavi, da je stvaraoc isproba, oseti mehaniku. Zato pre ili kasnije, producent dođe u dodir sa takvim instrumentima, istovremeno uživajući u istraživanju. To se najviše odnosi na ritam-mašinu, i sintetizatore zvuka. Analogni i modularni muzički instrumenti su skroz drugi univerzum i otvaraju za stvaraoca nove puteve muzike uopšte.

Dotkom: Kada si počela da se interesuješ za muziku i reci nam nešto o počecima tvojih interesovanja prema elektronskoj muzici i DJingu?

Čila: Bila sam muzički fanatik već u sedmoj, osmoj godini… Mala devojčica koja je „mučila” kasetofon i CD plejer. Pored oca koji je bio sakupljač ploča, slušala sam i probala da upijem svu muziku (disco, rock, elektroniku, jazz). Ne znajući, započela sam svoje muzičko putovanje, interesovanje za umetnost, samostalno muzičko vaspitanje, što je preraslo u takozvanu muzičku maniju. Muziku sam počela pisati u dvadesetoj godini i posle toga brzo postala DJ. Prvi susret sa nekim instrumentom bio je u osmoj godini, kad je tata kupio u Nemačkoj Yamaha Portasound PSS-140, sintetizator sa 100 preset glasova. Još ga imam, to je već ‘retro’ instrument.

 

Dotkom: Koji je tvoj stav prema sceni koja gaji elektronsku muziku (techno, house, IDM…), koliko je ona jaka u Srbiji, i koja su tvoja iskustva sa nastupima van Srbije?

Čila: Mislim da nikad nije bilo toliko intenzivnih promena u elektronskoj muzici kao u proteklih 10-15 godina. Jako se brzo menjaju aktuelni stilovi i unutar njih se pojavljuju varijacije. Techno i house, kao žanrovi su oduvek bili  prisutni u Srbiji, i ima puno dobrih DJeva i producenata, takođe. Moje kolege iz inostranstva kažu da je ovdašnja techno muzika posebna, i da ima snažnu, prodornu pojavu… Mislim da je to dobra stvar, i daje jedinstvenost našem stvaralaštvu. Međutim, u drugim žanrovima kao što je IDM, vidim manje kretanja unapred. Ipak, ima sve više producenata koji stvaraju u tom stilu, i to je takođe pozitivna stvar. Po mom iskustvu, i 11 godina rada, stvaranja, ustanovila sam da su ljudi sve otvoreniji ka techno i IDM muzici. Ja radim oba, i to znanje i iskustvo želim da pokažem i u svakodnevnom životu i na virtuelnim platformama.

Dotkom: Da li se položaj žena u muzici promenio u XXI veku i kakva je situacija sa ženama u techno žanru?

Čila: Sve više i više umetnica se odlučuju da skupe hrabrost i krenu sa stvaranjem elektronske muzike. To je u celosti veoma pozitivna stvar. Što nas ima više koji stvaramo ovakvu muziku, time je važnija i priča i poruka koju želimo preneti slušaocima.

Dotkom: Pored svega navedenog, da li sebe smatraš delom subotičke techno scene, s obzirom da ona postoji i dalje?

Čila: Sebe smatram snažnim elementom subotičke underground scene, jer pripadam generaciji koja je živela u zlatno doba techno muzike, ranih devedesetih godina XX veka i početkom dvehiljaditih godina. Iskreno mi je žao što trenutnoj generaciji ne možemo u potpunosti da predamo doživljaje koje smo mi sami iskusili. Pomalo se suzio krug ljubitelja techno muzike u našem kraju. Trenutno je dosta teško doći i do prostora za nastupe, ali smo i dalje prisutni, kao deo scene. Možda će biti bolje.

Dotkom: Koji je tvoj stav prema noise-u i uopšteno o eksperimentalnoj muzici i da li ti navedeni žanrovi služe kao inspiracija?

Čila: Noise je žanr kom se vraćam s vremena na vreme, on inpiriše moj projekat Arrhythmia, koji je u rhythmic noise stilu. (moj prvi susret sa Čilinom muzikom je bio upravo ovaj noise projekat i album „Historical Obsession”, prim. aut.)

Dotkom: Navedi nam izdanje koje bi izdvojila kao ono na koje si najviše ponosna.

Čila: Trenutno sam najponosnija na moje vinyl izdanje, švedskog izdavača Kallkällan. Radi se o remiksu pesme „Vitheden” od Franka Borjaka. (imam čast da posedujem dva izdanja, preporučujem nabavku, prim. aut.)

 

Dotkom: Primetio sam da voliš retro gejmersku kulturu i uopšte estetiku osamdesetih godina XX veka – koliko je ona uticala na tvoj muzički rad i poimanje umetnosti?

Čila: Retro gaming i estetika osamdesetih imaju popriličan uticaj na mene. Kad god sam imala slobodnog vremena, provodila sam ga igrajući MS-DOS igrice u svom detinjstvu. Igrica „Systemshock” je možda najviše uticala na moj rad, jer se ponekad ti uticaji odražavaju u mojoj muzici u vidu 8-bit glitcheva, sumorne atmosfere i priče koja želi da dočara nekakvu mračnu utopiju. Moja zainteresovanost ne stoji daleko od želje za stvaranjem muzike za video-igrice, moj brat se bavi razvojem video-igara i više puta sam mu pomogla u komponovanju pozadinske muzike.

Dotkom: Otkrij nam šta se nalazi u tvojoj biblioteci, šta preferiraš od literature/stripova i da li je neko delo uticalo na tvoju muziku u pogledu estetike.

Čila: Obožavam sci-fi literaturu: romane, časopise; na primer mađarski časopis „Galaktika”, sci-fi antologija koja je izlazila od sedamdesetih do devedesetih godina XX veka. Strip „Neutron akcija (1982)” mi je jedan od najomiljenijih, a pored njega su „Star Trek”, „Robocop”. Pored sci-fi knjiga, posedujem i volim da čitam dela u okviru psihologije i filozofije. Najnoviji dodatak moje manje kolekcije knjiga je delo George Orwella – „Životinjska farma”. Uticaji pročitanih dela se mogu odraziti u mojoj muzici i deluju tokom kompovanja muzike, želeći da uobliče ono što sam pročitala.

Dotkom: Koji fizički format ti je najdraži, vinil, kaseta, diskovi, nešto egzotičnije? Izdvoj nekoliko albuma koji su bitno uticali na tebe.

Čila: Preferiram vinil, ali svaki format ima svoj šarm. Imam omiljenih albuma koji su izdati samo u digitalnom formatu.

Digital: https://severalminorpromises.bandcamp.com/album/ritual-madness

Vinyl: https://warp.net/releases/115791-boards-of-canada-in-a-beautiful-place-out-in-the-country

Kaseta: https://crashsymbols.bandcamp.com/album/world-class

Dotkom: Ukoliko imaš da poručiš nešto čitalaštvu, ili da spomeneš nešto što je važno, a nismo pitali, slobodno.

Čila: Čitajte puno i slušajte muziku otvoreno, da proširite svoje vidike.

Dotkom: Hvala ti na izdvojenom vremenu.

Čila: Hvala na pozivu. 🙂

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: