Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

Uticaj Efraima Kišona na “Drugo carstvo” (intervju sa Nešom Popovićem, piscem)

Jedan od najboljih romana koje sam pročitao u poslednje vreme, “Drugo carstvo”,  bio je samo jedan od povoda za ovaj intervju. Desetine odličnih kratkih priča , roman u nastavcima za “četiri  ruke” i virtualno prijateljstvo sa društvenih mreža su još neke poveznice sa odlukom da čoveku koji se odaziva na ime Nešo Popović, a još uvek snebiva kada ga nazovete piscem, predložim da mi da intervju za Dotkom. Posle kratke neodlučnosti, na moju radost, pristao je. Rezultat možete pročitati u sledećim redovima…

  • Kako si to postao pisac ? U četvrtom razredu te učiteljica pohvalila kako si napisao sastav o tome kako si proveo leto, ili si dobijao petice iz pismenih iz srpskog ili si jednostavno kad si malo odrastao neke svoje rečenice u glavi morao da preneseš na papir, pisaću mašinu, kompjuter ?

Oduvek sam mnogo čitao, ali se nisam bavio pisanjem. Pismeni zadaci su prolazili neprimećeno, trojke i četvorke… Povremeno sam tokom srednje škole pisao pesme. Tada sam mnogo više crtao, jer sam mislio da su olovka (ili crni flomaster) i papir moj način izražavanja. Preokret je došao sa mojim prvim romanom (ili novelom). O njemu ću pričati malo niže. Posle toga sam kratko vreme pisao priče za automate. Sistem je kao hot lajn, samo ste mogli da preslušavate i priče o problemima mladih. Nisam pisao erotske, ne zato što se zgražavam, već mi ne leži taj žanr. Počeo sam da pišem i zbirku priča za decu, pa sam stao na pola. Zatim je usledila duga pauza i pre nekih šest, sedam godina sam počeo ponovo da pišem. Ovog puta priče, pod uticajem Efraima Kišona. I eto…

  • Pošto si “pravi pisac” tek odskora, zanima me od kojeg posla prehranjuješ porodicu, šta si po vokaciji i šta si kao mali maštao da budeš kad porasteš ?

Želeo sam da budem lekar, režiser, slikar (nisam imao hrabrost da se otisnem u svet umetnika), vaspitač/učitelj (čak sam upisao i višu pedagošku i iz nekog razloga odustao i vratio se pravima). Po vokaciji sam pravnik, ali sam se time bavio svega nekoliko meseci. Poslednjih godina sam se bavio prodajom stripova, knjiga, igračaka preko neta. Srećom, supruga ima normalan posao. Prošlog decembra sam počeo da radim u jednoj firmi i još uvek ne mogu da se naviknem da imam radno vreme i svakodnevnu obavezu. Krajnje je vreme da počnem da živim samo od pisanja.

 

  • “Drugo carstvo” je jedan atraktivan akcioni triler kao dušu dao da se ekranizuje. Moje pitanje nije koga bi odabrao da glumi glavnu junakinju već da li si dok si pisao roman neke junake vizuelizovao? Da li su likovi u romanu poprimili neke osobine stvarnih osoba ? Ustvari, kad pišeš , na koji način pišeš ?

Da, neke junake tačno vidim, kada pomislim na njih. Pogotovo Jelenu, crvenokosu sa zelenim očima… Kad dođe do snimanja filma/serije na osnovu knjige, onda ću već videti šta ću sa glumcima.

  • Pre “Drugog carstva” sam pročitao brdo tvojih kratkih priča. Postoji li ideja o nekoj zbirci tih priča ?

Da, postoji ideja o zbirci priča i verovatno će se realizovati u nekom trenutku. U pitanju će biti zbirka koja prati događaje Pere Piskarovića. On često zapada u najčudnije komične situacije…

  • Neki dan na društvenim mrežama sam pročitao da ti “Drugo carstvo” nije prvi roman. Nisam znao za taj podatak. Možeš li da mi kažeš nešto o tom “prvom romanu” ?

Inspiraciju sam dobio nakon filma „Zaljubljeni Šekspir“. Bila je neka 98. na 99., samo sam seo i napisao ga u dahu. Nisam imao ni svoj kompjuter, već sam platio jednoj devojci da ga prekuca. Malo sam ga sređivao pre par godina i okačio na net. Bolno sam svestan da ima još onoliko prostora da ga odradim. To je jedna ljubavna priča. Ako te zanima, možeš da ga pročitaš prateći sledeći link. http://fliphtml5.com/olxp/igrs

  • Kao soundtrack za “ Drugo carstvo” najbolje bi legao…

Hm, o ovom pitanju nisam nikad razmišljao. Dozvoliću Cimeru ili Morikoneu da naprave nešto odgovrajuće.

  • Zašto je roman “ samizdat” ? Zašto si zaobišao izdavačke kuće ? Da li si zadovoljan prodajom knjige i šta je najveći problem kad si “ sam svoj majstor” ?

Nisam želeo da zaobiđem izdavačke kuće, one su zaobišle mene. Pokušavao sam da doprem do izdavačkih kuća, ali nisam uspeo. Odnosno, stigao sam bez problema do onih koji su spremni da me objave, ali da platim sve troškove. Kada sam razmislio malo bolje zaključio sam da nema smisla da pretplaćujem štamparske usluge. Reklama je obično slaba i na kraju se opet sve svodi na angažovanje autora. Najveći problem kad se osloniš samo na sebe je što moraš sve sam. Prodajom nisam zadovoljan, ali još je i dobro pošto ne stižem da se bavim marketingom. Mislim da ću uskoro to moći da promenim.

  • Kakve su kritike ? Koliko si sujetan ? Da li si spreman da podneseš i loše recenzije tvoje knjige ?

Svako svoga konja hvali… Kritike su u najvećem broju slučajeva pozitivne. Naravno da mi je drago kad čujem da se čitaocima dopada moj roman. Da sam hteo da pišem samo za sebe držao bih sve u fioci ili u nekom folderu i nikom ne bih pokazivao. Sujetan? Jesam u nekoj meri. Ali to ne znači da nisam spreman na lošu kritiku. Nekad baš takva kritika pomogne da sagledam stvari iz drugog ugla i da utvrdim da je ta osoba bila u pravu. Ili opet,  zaključim da ta osoba nije bila u pravu i samo zaboravim.

  • Imaš li već ideju o nekoj novoj “dugačkoj priči” ? Vidim da sa Petrom Rapaić na njenom i svom blogu i društvenim mrežama pišeš u nastavcima priču o Mirku Pladunjali i zanima me kako je to pisati zajedno sa nekim ? Nekako mi to nije baš uobičajeno, da ne kažem neku težu reč.

Ideja ima onoliko, nema vremena i discipline pisanja. U planu je još jedan krimić (ponovo sa Jelenom), jedan ljubavni (gore spominjani), roman o Mirku Pladunjali… 

Petra i ja smo potpuno slučajno započeli zajedničko pisanje romana. Zamišljen je kao šala, satira i parodija. Kako je krenulo, doći ćemo do pravog romana. Neobično je pisati na takav način, pogotovo jer nam se kontakt svodi na elektronsko komuniciranje. Može da funkcioniše kada su ljudi na sličnim talasnim dužinama i kada celoj priči pristupaju bez sujete. Naizmenično svako od nas piše po jedno poglavlje. Obično se dogovaramo o samoj temi poglavlja, a nekad i to preskočimo i jednostavno napišemo svoj deo. Još nismo dogovorili najbitniji deo – čije će ime biti prvo i čije će ime imati veći font.  Ali na stranu taj veliki problem, odlično se zabavljamo…

  • Već sam objavljivao neke tvoje priče na Dotkomu i zaista su imale popriličan broj pregleda. Naročito je “ Gospodin Petrović” ( i nastavak “Zatvorski bluz”) prošao odlično. Jedan od čitalačkih komentara je glasio otprilike “ da odavno nije pročitao nešto što ga je tako dotaklo i da bi uradio sve baš tako kao i gospodin Petrović”. Moje pitanje je kolika je verovatnoća da “ gospodin Petrović” čuči u svakom u nas ? Da li kad institucije prestanu da rade svoj posao, građani moraju da uzmu pravdu u svoje ruke ?

Neizmerno sam ti zahvalan na tome što deliš moje priče.

Čini mi se da smo svi zapravo Gospodin Petrović, samo mu treba mnogo da se probudi.  Inače sam za ljudska prava, i kad su povređeni, oni koji ne mogu da se brane, deca, žene, onda bih se surovo obračunao sa počiniocima tih dela… Mislim da bi svako od nas reagovao kao Gospodin Petrović…

  • Bitlsi ili Stonsi ? Fudbal ili košarka ? Zvezda ili Partizan ? Holivud ili evropski film ? Levica ili desnica ? Zima ili leto ?

Stonsi; nisam baš za sportove, ali ako biram – košarka; apsolutno me ne zanima ni jedan klub; i Holivud i Evropa; Levica; Uvek leto..

  • Omiljeni pisac ? Omiljena knjiga ? Omiljeni album ? Omiljena pesma ? Omiljeni sportista ? Omiljena destinacija za odmor ?

Tolkin; Gospodar prstenova; Prodavnica tajni/Brothers in arms; “What a wonderful world“; Roni O’ Saliven; bilo koja gde je uključeno toplo  more.

  • Petogodišnji plan ?

Još roman ili dva, ponovljeni tiraž “Drugog carstva”, živim od pisanja…

  • Hvala na razgovoru !

Hvala i Dotkomu !

Drugo carstvo – naručivanje knjige

3 Comments

  1. Hvala na zanimljivim pitanjima… 🙂

    • postman

      Ti mene – serdare, ja tebe – vojvodo…Hvala ti na zanimljivim odgovorima i što si uopšte pristao na intervju.

      • Eh, ko će kome, ako neće svoj svome.. 🙂 Kako ne bih pristao, kada si mi ćušnuo onu kovertu sa šuškama? Ups, je li ovo nisu privatne poruke?

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: