“Važno je biti drugačiji, biti svoj” – GORAN BIŠEVAC- BISHKE – multimedijalni intervju

Dobili smo i iskoristili priliku da razgovaramo sa već legendarnom zvezdom metal-folka, pevačem benda “PERO DEFFORMERO”, Goranom Biševcom – Bishketom. O čemu smo pričali pročitajte u redovima koji slede…

– Biške, pozdrav i hvala što si pristao na razgovor i odmah da te pitam : “Da li si stvarno po vokaciji mašinovođa? Zar ti je mikrofon stvarno miliji od voza ili se samo bolje plaća ?”

 Jesam. Vidi, nešto sam morao završiti. Ili to, ili da budem konobarica ili nešto treće…Završio sam saobraćajnu školu…Nisam ko drugi, ko mala deca nikad razmišljao šta ću biti kad porastem. Mnogi moji drugari su hteli da budu policajci, ja nisam znao šta bih. Tako da, jedno sam završio, potpuno trećom stvari se bavim u životu da bih preživeo. A muzika je tu…oduvek. Ne znam da ti odgovorim na to pitanje zašto baš mašinovođa, al eto. Valjda sam taj metal osetio, haha. Blokovi motora, veliki cilindri. Čak sam i vozio lokomotivu. Tzv. “mađaricu”. Dizel-elektro. Treba da osetiš tu moć kad je upališ, kad krene da se trese.

– Ko je više poznat po belom odelu ? Lazar Ristovski ili ti ?

•  Ja mislim da je Goran Bregović najpoznatiji, haha. Belo odelo je herojsko odelo, razumeš ? Nije ono sasvim slučajno izabrano. U belom odelu je svet mnogo lepši. Sve je drugačije I sve gledaš sa visine. Moć.

– Znaš li da smo radio nazvali “UNDERGRAND” a da pojma nismo imali da PERO DEFFORMERO ima album sa tim nazivom ? Interesuje me sad da li ste taj naziv zaštitili autorskim pravima i dali ćemo morati da vam plaćamo neke penale, tantijeme ?

•  Jesmo, zaštitili smo taj naziv, ali pošto ste vi naši drugari, oprostićemo vam.

– Slušaš li radio, uopšte ? I koji, ako ga slušaš ?

•  Slušam radio i to zahvaljujući tome što sam stalno u kolima. Inače, televiziju ne pratim već dvadeset i kusur godina. Radio slušam, najčešće, Radio “ Karolinu”. Odgovara mi to što puštaju. Opušta me. Ali, obećavam da će mi “Undergrand radio” od sada biti omiljen, haha.

– Kaži mi, zašto su BRKOVI popularniji od vas ?

• Zašto ? To ćeš morati Šemsa da pitaš.

– Koja ti je omiljena novokomponovana pesma ?

• Nema više novokomponovanih pesama. Zadnja novokomponovana koja se desila je upravo moja “ Masovna sarana”. Od ovih starih imam dosta omiljenih. Da se mi razumemo, možemo mi da pričamo o kvalitetu u svakom žanru muzike. To nije sporno. Takav je slučaj i sa starim narodnjacima. Ima tu itekako dobrih stvari. To se mora priznati, voleo ja to ili ne. Dobar primer su Miroslav Ilić, Cune, Tozovac..Suv kvalitet. Nije samo jurnjava za parama. Postojao je tu neki nivo. Stara garda se nije prodavala . Radili su to zato što su voleli, a pogodilo se da to voli i publika…

– Zanima me kako prolazite kod publike u inostranstvu ? Kapiraju li oni uopšte vaš fazon ?

• Mi dosta sviramo u inostranstvu. Tačnije, većinu koncerata i sviramo izvan naše zemlje. Bar 80, 90 posto naših svirki se dešava napolju. U Srbiji sviramo možda 5 koncerata godišnje, sve ostalo je preko. Kad kažem preko, pre svega mislim na ex-YU republike. Svirali smo u Austriji više puta, u Švajcarskoj, u Bugarskoj smo jako često svirali, bar dva puta godišnje tamo sviramo, rado smo viđeni gosti, u Rumuniji smo svirali na nekoliko festivala u zadnje tri-četiri godine…Tamo baš jako dobro prolazimo. Ljudi dobro reaguju iako svi ne razumeju tekstove jer smo drugačiji od ostalih. Neobičniji. Osete tu našu iskrenu energiju koju mi zaista posedujemo. Lepo im je i da čuju nešto drugačije. Nešto na šta nisu navikli i nisu očekivali. Dosta njih se baš jako iznenadi kad nas čuje prvi put. Uglavnom pozitivno 😊. Reaguju super bez obzira na jezičku barijeru.

– Sarađivao si sa muzičarima iz najrazličitijih žanrova pa tako imamo Ska sa JAL-om, jazz sa Milan Petrović Quartetom, reggae sa MINJAH CREW, bluz sa Šinobusima (uzgred, sjajno si otpevao SUPER BEJBE), dueti sa Tijanom Bogićević, Boškićem…Komentar ?

• Najluđe mi je pitanje : “ Šta slušaš od muzike”? Jako sam komplikovan po tom pitanju i vrlo je moguće da mi se mnogo toga iz raznih muzičkih žanrova dopadne. Ako osetim taj neki vajb i ako nešto klikne, odmah znam da je to-to. Slušam najrazličitiju muziku, pa otud i saradnja sa najrazličitijim muzičarima. Imam taj neki dar da mogu da se prilagodim drugima. To je neka vrsta glume, bar ja to tako vidim. Svaka ta saradnja je bila osveženje za mene, a nadam se i za bendove i izvođače sa kojima sam sarađivao. Srećan sam što se bavim muzikom, a što nisam vezan za jedan stil kao kuče lancem.

– Da li je istina da ti Boškić još nije isplatio honorar za tu saradnju ?

• Ma, pusti ga, stipsa. Pravda se da mu njegovi iz “Državnog posla” nisu dali lovu. Te danas će, te sutra će, pa nikad…Haha…

– Ti nisi prvi pevač benda ? Zašto si ušao u bend ? Kako te je Friš (Saša Friš, gitarista i osnivačbenda, prim aut.) prevario ? Šta ti je obećao ?

• Prvi pevač je bio pokojni Željko Jojkić-Sin. On je studirao ovde u Novom Sadu. Tu je upoznao Friša i njih dvojica su nastupali po raznim novosadskim lokalima sa dve akustare. Iz tog njihovog druženja je i nastao taj prvi projekat PERO DEFFORMERO. I to je ispalo slučajno tako što je Friš imao gotovu pesmu i neki termin u studiju pa je nazvao Željka da dođe na brzinu i otpeva tu istu pesmu. Dopalo im se kako je to ispalo i nekako na brzinu je bio gotov ceo album. Ipak, Željko nije imao nameru da se tim ozbiljnije bavi jer je ubrzo završio fakultet i otišao u direktore. Mislim da je brzo postao direktorčić u nekoj kompaniji u Kuli. I onda je opet Frišu bio potreban pevač i tako sam upao ja. Bukvalno , tri meseca posle snimanja tog prvog albuma. Sve ostalo je istorija, haha. Od tada smo Friš i ja okosnica benda. Kroz bend je prošlo dosta ljudi. Jednom smo probali da brojimo. Doišli smo do cifre dvanaest i tu smo stali, ali smo nas dvojica uvek ostajali. A šta mi je obećao ? Sve živo. Kule i gradove…I sve me je zeznuo, ništa od toga nisam dobio, haha.

– Tri albuma do sada. Biće i četvrti ili je album zastarela forma ?

• Album nikad neće biti zastarela forma, samo se angažman kako se pesme plasiraju menja. Sad se izbacuju pesma po pesma, singl po singl, ali kad se napuni za album, album mora da ugleda svetlost dana. Jednostavno, svaka pesma mora da dobije malo medijskog prostora jer živimo mega, turbo brzo. Ja sam ona generacija koja je nekad uživala u ploči, puštala je po nekoliko puta za redom, čitao tekstove, gledao omot, posmatrao slike…Neke ploče sam vrteo ko na roštilju, po tir meseca dok je ne izližem…Danas je sve drugačije. Nove generacije apsolutno ne znaju za taj osećaj. Kod njih je sve play,next, play,next, strofa, refren, strofa, refren i tako se i radi nova muzika. Ništa solo, kakav solo…

– U jednom intervjuu si rekao da mladi bendovi liče jedni na druge ? Na koga vi ličite ? Dobro, vi odavno niste mlad bend.

•  Znaš šta kažu ovi ozbiljniji svetski muzičari ? Nije poenta da budeš najbolji, najbrži. Uostalom, kako to da izmeriš ? Važno je biti drugačiji, biti svoj. Važno je da te prepoznaju na prvu, na tri tona. Da odmah mogu da kažu : “ E to je taj”. Poenta je da budeš karakterističan a to se najlakše postiže tako što ćeš biti potpuno drugačiji od ostalih. Šta je merilo kvaliteta. Standard. Da je ova konzerva piva uvek ista. Da ti njegov ukus uvek možeš da prepoznaš. Moraš da budeš autenitčan, da imaš nešto samo svoje, što se ne naslanja ni na šta tuđe i već si blizu uspeha. I moraš da taj kvalitet održavaš stalno.

– Šta je razlog tome što bendovi liče jedni na druge ? Nedostatak kreativnosti, lenjost, trend ?

• To je proces odrastanja bez obzira na broj godina koje imaš. Ispočetka svaki muzičar pretenduje da se manifestuje kroz nekog drugog na sceni koga svesno ili nesvesno kopira. To je normalno na početku, kasnije se to pretvori u glumatanje i tu nema iskrenosti , nema ničega. To je faza odrastanja koju svaki muzičar mora da prevaziđe i da odleži, kao male boginje. Neko ostane u tim boginjama ceo život. Nadam se da ste me razumeli.

– Svirački je Pero Defformero fantastičan, zasita skidam kapu za virtuoznost. Ne sporim ni kvalitet vokalnog dela benda, bar tako kažu stručnjaci, pošto se ja grozim narodnjaka 😊. Da li je to talenat, vežba ili sreća ?

• Prvo talenat, onda puno vežbe. Puno vežbanja i ako imaš sreće, imaš. Ako nemaš, nikom ništa.

– I za kraj, Koliko je dobrih rifova protraćeno narodnjačkim trilerima ?

• U našem slučaju – mnogo. Znaš šta, Friš je neverovatan. Svako ko je sa njim bar malo delio binu može da potvrdi koliki je njegov talenat i njegov kvalitet. On je u stanju da za minut odsvira pet tema, pet rifova da ti gaće spadnu. Ali ako ih nije zapisao, nije snimio, on će ih zaboraviti kad izađe kroz ova vrata. Ali, on se zbog toga uopšte ne tangira. U stilu – “napraviću sutra još pet boljih”. Opušteno. Neverovatan je broj ideja koje je on ispaliou vazduh i koje su tamo i ostale. Ja nešto ponekad i zapamtim pa pokušam da mu otpevam, ali uglavnom ne vredi, jer su to uglavnom toliko komplikovane teme da im nema spasa, haha. I još nešto, voli čovek da eksperimentiše i voli da pozajmljuje tuđe gitare. Ako ga gitara inspiriše, u stanju je da odsvira neverovatne stvari. Ako oseti nešto što nije osetio u nekoj drugoj gitari, iz njega sve vrca. Što se tiće gitare – on je kralj, za mene, bar.

– To je bilo to što se tiče ovog intervjua i što smo mi hteli da te pitamo. Ako postoji nešto što te nismo pitali, a hteo bi da kažeš, sad je prilika.

• Kako ćemo se mi naplatiti, to mi kaži…

– Ostavi nam broj žiro računa i s vremena na vreme pogledaj . Možd nešto legne, a možda i ne, haha.– Biške, hvala ti jako puno mnogo što si pristao na razgovor.

• Hvala i vama !

Sa Bišketom razgovarali Dragan Toza Milanović i Zoran Popnovakov. Fotografisali Gorana i Goran Stepančev