Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

PREDSTAVLJAMO

” Zabadati nos u tuđa posla” (Intervju sa bendom MEDDLE)

Pre neko veće smo u “Soulpeddleru” popili piće i popričali sa članovima benda Meddle. Povod je izlazak njihovog drugog izdanja , EP- ja pod imenom “The Ropes”. Za Dotkom su pričali Branislav (Etinski), pevač, Arpad  (More), gitarista i Goran (Zečević), basista benda.

Ako nećete da čitate ovaj intervju možete ga pogledati na našem YT kanalu : 

  • Prva asocijacija kad čujem “Meddle” je naravno, album Pink Floyda. Pošto mi se čini da vaš zvuk nema preterano dodira sa tom institucijom, da li je bliže istini da ime vaše grupe vezujemo za britansku frazu “ Zabadati nos u tuđe stvari” ili “ Mešanje bez dozvole” ? Kako ste se odlučili da bend nazovete “Meddle” ?

Goran : Upravo to. Mešanje bez dozvole u tuđa posla, a ustvari je to sinonim za “Pry” što je bilo ime našeg pređašnjeg benda. Hteli smo da nekako damo slušaocima do znanja da imamo veze sa bendom “Pry” pa smo se odlučili za “Meddle”. Manje-više je to ista postava, manje-više ista muzika…Mada nismo htel ida ispadne baš tako.

  • Koliko je “Meddle” nastavak puta kojim je išao “Pry” s obzirom da ste trojica iz benda svirali u njemu?

Arpad : Ime je nastavak i možda prvi EP “Obol”kojeg smo izdali 2016. godine. Na ovom izdanju smo se ipak trudili da malo pobegnemo od tog zvuka. Sazreli smo kao bend, upoznali smo se malo bolje, zajedno smo pravili pesme…

  • Da li je na onom prvom EP-ju bilo ostataka materijala iz “Pry”-a ?

Goran : Zapravo, na ovom drugom ima jedna pesma koja je napravljena još u onom bendu, samo smo je malo preradili. Prvi je slučajno ispao takav da mnogo liči, hteli smo ustvari da probamo nešto drugo, ali je očigledno taj “Pry” zvuk previše bio u nama da nismo mogli da pobegnemo od njega. Bane je najzaslužniji za promene u zvuku pošto je on novi čovek u bendu. Doneo je nove, sveže ideje i drugačiji vokal. Pošto on svira I gitaru, doneo je I neke nove rifove. Mislim da je ispala fina kombinacija.

  • Zašto EP, a ne album ?

Goran : Zaokružili smo tih nekoliko pesama i rešili da to odmah tako izbacimo. Mislim da danas I nije tako bitno koji je format, da li je album ili EP. Neki bendovi danas izbacuju isključivo singlove, po jednu pesmu.

Bane : Generalno je danas teško izbaciti LP i mnogo vremena treba da se snimi I da se ideje dovoljno razviju da dođe do realizacije. I novac nije zanemarljiva stavka jer je uvek teže skupiti novac za snimanje kompletnog Lp-ja nego da snimiš samo par stvari. Zato nam je lakše bilo i vremenski i finansijski da izbacimo EP. Zaokružili smo ovu ideju u ovih 5 pesama i konceptualno tako da je ovaj EP sasvim OK što se toga tiče.

Arpad : Ja bih dodao još nešto. Naime, kada pravimo pesme pokušavamo uvek nešto novo da izmislimo. Redosled s kojim instrumentom krećemo, ponekad prvo napišemo tekst pa muziku, ponekad obrnuto. Na ovom EP-ju su gitare u nekim dubljim štimovima nego ranije, gitarseke deonice su svedene na minimum, prostije su I to je lakše odraditi kada se zadržiš na četiri-pet pesama nego na deset.

foto : Marija Ćulibrk

  • Zašto “Konopci” ? Kome su namenjeni ti konopci ?

Bane : Ha, idejni razvoj EP-ja je potekao od nepostojanja koncepta I onda sam ja na probu došao sa neka dva-tri teksta, ali nismo mogli nikako da ih povežemo pa se to nikome u bendu nije dopalo. Nekako je u to vreme Goranov (Zekin) izvršio samoubistvo pa nam je tim povodom jedan drugi Zekin drugar predložio da inspirisani tim događajem napišemo jednu horor priču. Ali sa poentom. Tako se desilo da sam prvi put pisao tekstove na tuđu ideju. Bilo mi je prilično teško istovetiti se sa nečim što nisam ja doživeo, pa sam pokušao da to napišem gledajući iz trećeg lica. Na kraju sam napisao horor priču iz pet delova, tako da je to u suštini – jedan tekst. Zbog toga – “konopci”. Na kraju smo snimili konceptualni EP sa poentom da se to nije desilo I predlogom zbog čega ipak treba potražiti pomoć.

  • Alternativni metal, post grunge…Šta još obeležava zvuk vašeg benda ?

Bane : Pa…neki prog. To je definitivno povuklo od bendova koji su nam uzori. Čuje se tu i Tool i A Perfect Circle, Alice In Chains, Soundgarden…

Arpad : Na momente se mogu čuti i neki rifovi nalik na bendove kao što su Meshuggah i Opeth.

Bane : Da, to su sve nekako bendovi koje svi iz benda slušamo I slažemo se oko njih. To je neki presek, najmanji zajednički sadržalac u bendu.

Arpad : Grandž je tu prvenstveno zbog vokala jer podseća na Alice In Chains, Soundgarden…

  • To je i moja žena rekla kad je čula Banetov vokal dok sam puštao “The Ropes”, da je podseća na vokal Lejna Stejlija, da ima odličan akcenat i dikciju, a upravo je to moje sledeće pitanje..
  • Pohvale za Branislavov vokal, zaista. Vrlo moćan, sugestivan. Ipak, svaka čast na akcentu. Jesi li učio engleski ili je to zbog dobrog sluha ? Zaista me nervira kad bendovi pevaju na engleskom a imaju tarzansko-engleski akcenat.

Bane : Nisam učio engleski. Jesam u osnovnoj školi, ali ništa više. Što se tiče tog akcentovanja , mislim da je tu najviše doprineo Zoli (bubnjar), koji je perfekcionista što se toga tiče i vodi računa o svakom detalju, svakom aspektu I svakom delu pesme. Danima sam snimao vokale dok nismo bili skroz zadovoljni. Mada, dosta je tome doprinelo i to što ja čitav život, otkad slušam muziku, slušam uglavnom strane pesme, i to na engleskom jeziku, i to najčešće Soundgarden i Alice In Chains, haha. U svojim dečačkim godinama sam se trudio da te vokale maksimalno “skinem” i to mi je nekako ostalo.

Goran : Bilo je tu momenata kada nismo bili potpuno zadovoljni kako to zvuči, taj engleski, ali ipak nismo mi bend sa engleskog ili američkog govornog područja, tako da možda I nije loše da postoji mala naznaka odakle smo, haha.

  • Koje su teme vaših tekstova ? Ko ih piše ?

Bane : Do sada smo snimili devet pesama pod firmom “Meddle” i svih devet tekstova sam napisao ja. Ipak, pošto sve radimo zajedno kao bend, bilo je raznih ispravki i sugerisanja sa raznih strana, pa se može reći da tekstovi nisu baš 100 % moji. Ne postoji šef benda i mislim da je to dobro. Iako se dosta mučimo da realizujemo prvobitnu ideju, često dođe I do neslaganja, ali zato finalni proizvod ispadne bolji.

Goran : Što se tiče kreativnog procesa, mislim da je u redu da niko nije dominantan u bendu, ali kada su u pitanju organizacije svirki I slične stvari tu treba da se zna ko šta radi.

Bane : Verovatno bi process bio kraći kad bi neko bio glavni i kad bi podvlačio crtu kad on misli da je dosta, ali od samog mog dolaska u bend je to tako i naznačeno mi je da u bendu vlada demokratija.

Arpad : U svakoj pesmi ima delova koji nekom nisu baš omiljeni, ali pokušavamo da mu bar ostali delovi budu zanimljivi. Ima nas petorica u bendu i nema šanse da sus vi potpuno zadovoljni svakim delićem svake pesme. I tu onda stupa zakon demokratije, prosta većina. Pravimo kompromise i mislim da je to dobro.

  • Najbolja dva benda u Srbiji su ?

Bane : Prvi mi na um padaju Consecration. Oni su bogami, uspeli.

 Arpad : Ja bih rekao Josip A Lisac (JAL). Oni su mi super. I izdvojio bih Dreddup. Lajv nastupi su im fantastični. Nisam toliko u toj muzici, ali uživo su sjajni. Tako dugo postoji taj bend, Mihajlo ne odustaje. Fascinantno, 22 godine. Svaka čast. Postave se menjaju, ali su u svakoj navežbani i uvek zvuče super.

Branislav : Drugi bend koji bih izdvojio je ovaj koji slušamo u pozadini. Bend EYOT iz Niša. Fantastični jazz-rock sastav, svetskog kalibra.

Goran : Ne znam koliko su aktivni, ali mi je Wolfram jako dobar bend. Odličan utisak na mene su ostavili kada su izbacili album.

  • Malo o novom izdanju. To je I najveći povod za ovaj razgovor. Gde ste ga snimali ? Koliko je trajalo snimanje i uopšte realizacija materijala. Da li vam je neko pomogao ? Da li ste imali neke goste u studiju ?

Goran : U suštini, sve što smo radili pod imenom “Meddle” smo radili kod Zolija u podrumu. U jednom pravom mini-studiju. Imamo nešto svoje opreme . Ozbiljne i manje ozbiljne. Tako da…samo snimanje i grubi miks smo sami radili. Snimanje je sa prekidima trajalo dva-tri meseca. Nakon toga smo grubi miks poslali u Rusiju, momku koji se zove Roman Asafes koji je već radio bendove slične nama.

Arpad : Miks smo poslali 1. maja prošle godine, haha.

Branislav : Tako da je ceo proces bio užasno spor. I kreativni process, a i ovaj kasniji, post-produkcija. Grubi miks je radio Zoli neka tri-četiri meseca. To sad zvuči da je bilo sporo, ali hteli smo da ispadne kako treba.

  • Jeste li zadovoljni krajnjim ishodom ? Jeste li zadovoljni tim krajnjim proizvodom koji ste dobili iz Rusije ?

Arpad : Jesmo. Zaista jesmo. Hteli smo drugačiji zvuk nego ranije i dobili smo ga. Tražili smo moderniji zvuk i on je tu. Uvek može bolje, ali dobili smo to što smo hteli. Da bude drugačiji od prvog. Nadam se da će i treći biti drugačiji od prva dva.

Goran : Svakim sledećim snimkom smo sve zadovoljniji. To je valjda znak da napredujemo.

  • Šta sad sledi ? Promocije, spotovi…

Branislav : Prvi zadatak nam je da nađemo novog bubnjara jer je Zoli otišao u Holandiju da radi. Dobio je poziv koji se ne odbija. Kad se uhodamo i usviramo a novim bubnjarem zakazažemo promociju ovog izdanja I onda će krenuti i svirke po drugim gradovima. O spotu uopšte nismo razmišljali, jednostavno nije bilo ni vremena. Bilo nam je samo važno da EP izađe pre Zolijevog odlaska. U pregovorima smo sa nekima od njegovih potencijalnih naslednika. Ne bismo iznosili imena, ali kada ga budemo pronašli, zvanično ćemo ga predstaviti.

Goran : Relativno brzo se to desilo sa odlaskom bubnjara, u roku od mesec dana. Mi smo svesno odlagali izbacivanje EP-ja za jesen, računajući da ćemo iskoristiti period festivala, početak koncertne sezone posle letnje pauze, ali…Ako ništa drugo , stigao je da nam napravi neke snimke sa planinarenja (kojim se, uzgred budi rečeno, bavi i Bane) i to smo iskoristili kao video podlogu za EP pa smo ga tako okačili na YouTube.  

Bane : Bila je opcija da stavimo samo cover I da ide audio , ali smo odlučili da iskoristimo njegove sjajne snimke. To je snimljeno početkom marta na Suvoj planini gde smo išli obojica zajedno. Popeli smo na najviši vrh Suve planine, na Trem (1810 m). Omot je isto urađen na Tremu, ali je slika načinjena, mislim, pre dve godine. Ljiljana Doroslovac je napravila tu fotografiju.

  • Kako se u ovoj sveopštoj hiperprodukciji izboriti za svoje “mesto pod suncem” ? Meni se čini da je danas mnogo lakše snimiti album, ali ga je mnogo teže plasirati, izreklamirati tako da dođe do šire publike, pogotovo ako ste relativno mlad bend.  

Bane : Ne znam. Uopšte se ne razumem u to kako doći do toga. Smo nam je cilj da smo što više predani radu.

Arpad : Društvene mreže su danas verovatno najbolji način da se promoviše mlad bend. To je ono što ljudi prvo vide. I naravno , živa svirka. Treba biti aktivniji. Treba što više svirati, što češće. Opet, ako nam je već internet oduzeo tu mogućnost da prodamo našu muziku u nekim formatima, doneo nam je priliku da možemo besplatno da se reklamiramo. Da kačimo našu muziku gde god možemo. Da dođe do što većeg broja ljudi.

  • Preporučio sam vaš novi EP jednom drugaru i on mi je kad ga je preslušao rekao otprilike “Odličan bend, dobri su, ali ima previše pevanja”. Kako to komentarišete i kako prihvatate loše kritike, ako ih uopšte ima ?

Arpad : Slažemo se sa njim. Ima previše pevanja. Ali, tako smo i hteli.

Bane : Kada završiš pesmu i kada to dobije neku formu, kada “kliknu” ideja, muzika, tekst i kada shvatiš da možda i ima previše teksta, ima previše vokala, onda svaka promena, svako dodavanje ili izbacivanje menjaju formu te pesme.

Goran : Što se tiče samih kritika, konstruktivna kritika je uvek OK. Ako ti možeš da obrazložiš zbog čega ti se nešto ne dopada, ili ti ne odgovara, mi ćemo to rado razmotriti i usvojiti u daljem kreativnom procesu. Ako mi neko samo kaže “ Hej, to je bez veze”, ja nemam ništa od toga, ne mogu tu kritiku da upotrebim ni na koji način. Na kraju krajeva, sve je stvar ukusa, ali trudimo se da prihvatamo kritike i nemamo problem sa tim.

foto : Marija Ćulibrk

  • Ovaj intervju radimo u klubu fabrike ploča “ Soulpeddler” na Klisi. Kako vam se dopada “ Soulpeddler” i kako mu pomoći da postane još posećeniji ? U razgovoru sa nekim od zaposlenih shvatio sam da im smeta nedostatak podrške lokalne zajednice koja je skoro totalno nezainteresovana. Dođu ljudi kada su koncerti, ali ovako kao da ne primećuju ovaj prostor koji nudi mnoge druge sadržaje i mogućnosti.

Bane : Ne mislim da dovoljno ljudi dolazi ni na koncerte koji se ovde održavaju.

  • Da li je problem lokacija ? Da li je taj most prevelika prepreka da bi se došlo u klub kakav je “Soulpeddler” ?

Bane : Problem je što su ljudi lenji. Kad mi kažu kako im je Klisa daleko, a dovde ide autobus svakih 15 minuta, postoji Taxi, nije problem ni doći sopstvenim kolima. Ako uporediš to sa recimo, Beogradom, pa onda tamo niko ne bi išao na koncerte. Koliko je njima sve daleko ? Ne stanuju svi u centru Beograda. A ovde u Novom Sadu neće ljudi da se pomere od “Crne Kuće” ili “ Gerile” koji su u centru. Željko Diklić se baš zalaže da ovde ima mnogo različitih događanja, ali i pored toga smatram da bi “Soulpeddler” mogao biti bolje posećen. Reklama je sasvim dobra, ljudi su obavešteni, ali je problem do publike. Nema to veze ni sa bendovima, ni sa scenom, ni sa cenom karte.

Arpad : Dok smo svirali sa prošlim bendom, “Pry” trudili smo se da, pogotovo u Novom Sadu karta bude što jeftinija, tako reći simbolična, da bi I mlađa publika, tinejdžeri koji dobijaju novac za izlazak od roditelja mogla da dođe na našu svirku jer smo primetili da često dosta tih klinaca ostane napolju i tamo piju pivo, zezaju se. Mislili smo da je do cene karte, ali se dešavalo sve potpuno isto i kad smo spuštali cene karte na 50-100 dinara. A i menadžeri lokala nisu nam izlazili u susret i na naše predloge da spuste cene pića, pogotovo piva za to veče, da naprave neku promociju, jer bi im se sigurno isplatilo kad bi došlo više ljudi, ali nisu imali sluha za to .

Goran : Ja bih rekao da ima veze i sa cenom. U nekim mestima van Novog Sada je gornja granica 100 dinara za ulaznicu. I šta onda raditi ? Ako se sa gazdom lokala dogovoriš da sviraš za procenat od karata, kad na kraju ne možeš da pokriješ ni torškove za gorivo, a kamoli bilo čega drugog.

Arpad : Mi ni ne tražimo više. Samo da pokrijemo putne troškove, jer mi ne živimo od svirke. Imamo svoje živote, svoje poslove. Svaki naš koncert nam dođe kao jedan dobar izlazak u neki drugi grad.

  • Za kraj, pitao bih šta bi za vas bio vrhunac karijere vašeg benda ? Koliki su vam apetiti ?

Arpad : Ne znam, stvarno.

Bane : Nismo više klinci. Svi imamo svoje živote, porodice…Arpi ima i dete. Voleli bismo da odemo na turneju ,ali kako uklopiti sve naše obaveze ?

Arpad : Turneja možda još ne, ali svirke vikendom mogu da se organizuju I prvi ciljevi su da sviramo u što više gradova. Jedan od prvih ciljeva je da odemo u Niš da sviramo jer smo upoznali neke bendove iz Niša , pogotovo kad smo sa “Pry” svirali na Zaječarskoj Gitarijadi i shvatio sam da tamo ima baš puno bendova, tako dobrih…Super klubova…I nikad nismo uspeli da prevalimo tih 350 kilometara I odemo da sviramo u Nišu.

Bane : Što znači da nam ciljevi nisu visoki. Ništa posebno. Samo da sviramo…

Arpad : Naravno, ostaje cilj ta turneja ili svirke za produženi vikend. Još ako donesemo kući neke pare, to bi bilo super.

  • Ko je od vas zadužen za organizaciju i za zakazivanje koncerata ? Ko je neka vrsta menadžera ?

Arpad : Ja sam taj. Ja izigravam menadžera. Zeka (Goran) je zadužen za internet promocije.

  • Hvala vam, ljudi !

SVI : Hvala i vama !

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: