"Želimo da trajemo, napredujemo i opstajemo" (Intervju sa članovima benda FRAKHTAL)

Liman Crew i Dotkom nastavljaju da podržavaju NS underground scenu pa smo zato pre par večeri u Soulpeddleru upriličili intervju sa momcima iz benda FRAKHTAL, Vladimirom (gitara), Arsenijem (bas) i Ivanom (bubnjevi). Šta i o čemu smo razgovarali, pročitajte u redovima koji slede ili pogledajte na YOUTUBE-u.

Zašto pevač nije došao na intervju ?

A : Razboleo se, haha. Ali biće na sledećoj svirci, haha.

Mislite li da slušalac može da oseti sve što ste hteli da kažete iako vaše pesme nemaju tekst ?

V : Da, zato smo se i odlučili da sviramo ovakav tip muzike. Šta više, mnogo takve muzike i slušamo. Naše je mišljenje da je prenos emocija jednak, čak zbog nedostatka teksta muzika može dobiti na univerzalnosti, tako da može svako da je sluša. Nažalost, mislim da navike slušalaca na našim prostorima nisu još uvek takve da to prihvataju na tako jednostavan način, ali, mislim da će se i to vremenom promeniti.

Svetska scena je prepuna instrumentalnih bendova.

A : Jeste, već ima bendova koji menjaju stav ljudi. Jedan od njih je, recimo, grčki NAXATRAS koji je prošle godine napunio “Fabriku”.

Smatrate li da morate da napredujete što se tiče veštine muziciranja da biste napredovali i u kvalitetu pisanja pesama ili je i ovaj nivo dovoljan ?

V : Uh, moramo mnogo da napredujemo. Uvek ima prostora za napredovanje, ali moramo da budemo bolji i na individualnom planu i kao bend. Kao i u saradnji i komunikaciji sa ostalim bendovima koji prave muziku sličnu našoj. Naravno, tu postoje izazovi. Izazovi kad čuješ da je neko napravio neko muzičko rešenje koje ti je nepoznato. Čujemo već sada kontrast u muzici koju sada sviramo i pre dve-tri godine kada samo počinjali. Mislim da smo fino napredovali. To je preduslov da bend bude kvalitetniji, a to se postiže čestim sviranjem, vežbanjem i slušanjem.

Imate li uzore ? Nabrojte ih (ako ih imate).

V : Imamo, naravno, ali sva trojica imamo različite uzore, jer i slušamo različitu muziku. Sve je to neka progresivna muzika. Moji uzori su Intervals, Plini, We Lost The Sea, australijski bend Carnivool i dosta bendova sa australijske scene. Od domaćih izvođača jako cenim Davida Maksima Mićića. Smatram da je jako potcenjen kao muzičar jer pravi sjajne albume i on za mene predstavlja beskrajnu inspiraciju jer je sa naših prostora i jer uklapa neke balkanske uticaje sa modernom instrumentalnom muzikom i zanimljiva za slušanje.

A: Ja sam u bend doneo stonerskog uticaja, već pomenuti Naxatras, malo Tool-a, naravno Carnivool. Trivija je već da smo se Vladimir i ja upoznali na svirci benda “Gernika” pitanjem : “Slušaš li Carnivool” ?

I : Njih dvojica su me manje-više navukli na progresivniju stranu muzike bendovima kao što su Carnivool i Tool. Ja sam više slušao rok i džez klao mlađi te se otud i trudim da ubacujem malo džez ritmike u naše pesme.

V : Dodao bih samo još da nam se svoj trojici sviđa i instrumentalni trio “Toska” iz Velike Britanije.

Lednik, Bulka, Polywhy, Lazar, Canabin, Frakhtal…Sve NS bendovi i sve instrumentalni bendovi. Trend, nedostak dobrih pevača ili samo koincidencija ?

V : Uf, dobro pitanje. Mislim da je to trend koji je na moje iznenađenje došao i na naše prostore. Primer je i naš bend koji ni na jednom koncertu nije svirao, kako se kaže, pred praznim tribinama. Uvek je bilo ljudi, ima interesovanja. Moram priznati da pre par godina nisam očekivao da će se, baš u Novom Sadu stvoriti neka mini-scena koja prikuplja toliki broj istomišljenika.

Mala digresija samo. Kad sam radio intervju sa Lednikom pre nekih mesec i po dana, baš pred Lednikovu promociju albuma, gde ste i vi svirali, pitao sam Edija : “ Da nije malo hrabro da tri instrumentalna benda sviraju isto veče?”. On mi je na to odgovorio : “ Videćeš, biće pun CK!” Tako je i bilo.

V : Jeste, da. Sad je tu pitanje koliko smo mi tome doprineli, haha, ali mislim da polako ta scena jača i sve je veća. Moramo da verujemo u to, da bismo to radili sa elanom.

Tri albuma koja su vam se baš dopala a da su izašla u 2019.

A : Consecration – “Plava Laguna”, definitivno. Šta da kažem, odličan bend. Baš ih poštujem. Jedan od najstabilnijih bendova na domaćoj sceni. Pokazuje da naši bendovi mogu nešto više. Da mogu imati svetsku produkciju, svetsko muziciranje, svetske pesme…Da mogu da privuku publiku i da prave dobre, velike koncerte. Skidam im kapu.

I : Kako se zove pevač iz Block Out-a ? Nikola Vranjković ? Jel mu album izašao ove godine ? Nije ? Nema veze, neverovatno mi se svideo njegov album. A puno je svirao ove godine, pa sam pomislio…

V : Ne mogu sad da razmišljam, ali bih potvrdio da je Consecration snimio najbolji album ove godine.

Kad će neki snimak ? Da li imate već nešto u planu ?

I : Upravo.

V: Imamo u planu snimanje, ali nemamo još ništa konkretizovano. Svesni smo toga da privlačimo dovoljno pažnje da bi nekakav naš snimak bio ljudima na plejlisti. Međutim, ja lično želim da dođem I do sredstava I do plana kako napraviti iole kvalitetan snimak, jer želim da on bude što bolja prezentacija onoga kako mi zvučimo uživo, a to nije tako lako učiniti. Za sada imamo jedan live snimak iz CK13 koji I nije naša zasluga. Svesni smo da je studijski snimak neki sledeći korak da bismo uopšte ozvaničili našu bendovsku priču.

Koliko imate gotovih pesama ? Vaših, autorskih ?

V : Pet gotovih. I još nekoliko ideja koje su stigle do određenog dela, ali nisu još uživo izvođene pa ne mogu da kažem da su gotove.

A : Tih pet čine skoro sat vremena materijala.

V : Da, prilično su dugačke pesme, haha. Nekim se to sviđa, nekima manje sviđa…Svesni smo mi i naših mana i vrlina.

Kad bi vas neko pitao šta to tačno svirate vi biste mu odgovorili sa…

I : Pretenciozni rok, haha.

V : Instrumentalni progressive post rock.

A : Česti pridevi, ali zlatni.

I : Zavisi ko pita. Ako pita neko ko se razume, onda bi odgovor bio – instrumentalni, alternativni, progresivni rok, ako je to neko od rodbine, onda samo – rok, haha. Neki rok, rokić, haha.

Šta radite kad ne svirate ? Predstavite se malo publici i sa druge strane. Čime se bavite u životu ?Hobiji, afiniteti, interesovanja…

I : Apsolvent sam, studiram, učim za ispite. Studiram psihologiju, rešavam to polako, tražim posao…Predajem engleski, privatno. Dajem časove osnovcima i srednjoškolcima. Hobi su mi igrice, volim da čitam…

A : Ja studiram dizajn zvuka na Akademiji Umetnosti pa sam dodatno u toj filmskoj priči. Baš smo prošle nedelje imali snimanje. Gotivim fotografiju, šetanje po Fruškoj gori, plivanje…Plivanje po Fruškoj gori, hahaha.

V : Meni je muzika svakako najveći hobi. Pre bih rekao opsesija. Kad je ne sviram, ja je slušam. Trudim se da što više čitam. Volim da gledam intervjue sa različitim ljudima…Pored toga studiram i pravni fakultet.

Lično pitanje – Imate li devojke ? Šta one kažu o vašoj muzici. Da li vas podržavaju ? Da li je teško naći curu koja voli takvu nekomercijalnu muziku ?

A : Mislim da prvi put u istoriji benda imamo sva trojica devojku, haha.

V : Uhvatili ste nas u dobrom momentu, haha. Ja sa svoje strane imam maksimalnu podršku i time moram da se pohvalim. Znači mi, zaista.

A : Dolazile su mi na svirku, ali smatram da je teško naći curu koja sluša baš ovako nešto. Na našoj sceni, generalno, ima malo žena i teško ih je naći u ovoj priči. Rokerki ima, ali baš post-rokerki, haha…

Dokle mislite ovako ? Koji vam je krajnji cilj ? Pik u karijeri ? Šta bi vas zadovoljilo ?

V : Moj profesor gitare Dušan Kolarski i gitarista benda “Gernika” kaže da je sreća benda kad traje i da živimo u nekim vremenima i na nekim prostorima gde ne možemo očekivati neki komercijalni uspeh…Ne kažem da mu se ne treba nadati, ali on prosto nije ni motiv ni cilj, mislim da je to osnova – da trajemo. Da se družimo dokle možemo, napredujemo i da opstajemo kao bend.

I : Meni bi cilj bio, možda zvuči skromno, da koncertno proputujem bar ovu našu Srbiju, a za to nam je potrebno više materijala.

Koliko ste do sada imali koncerata ?

A : Četiri. Prvi je baš bio ovde, u “Soulpeddleru”.

Imate li zakazanu neku svirku u skorije vreme ?

V : Ne, sada ulazimo u mod pisanja pesama. Želimo da predstavimo ljudima neke naše nove ideje pošto su pesme koje sada sviramo stare već i nekoliko godina.

To sam, ustvari, trebao da pitam na početku : Otkad vi trajete, kad ste počeli ? Koji je datum kad je FRAKHTAL nastao ?

A : Frakhtal je više nastajao. Nas trojica smo zajedno išli u srednju školu i znali smo se. Ivan i ja smo čak svirali u jednom nespretnom pokušaju “grandž” benda i tako je kroz to neko upoznavanje nastao bend. Neka bude 2016. godina. Čak se ne sećam ni kad smo imenovali bend.

Otkud “Frakhtal” ?

V : Ja sam želeo da to bude jedna reč, da bude nešto što je pamtljivo. Namerno smo stavili jedno slovo više jer kad se ukuca u “Google” ili “YouTube izađe samo ime našeg benda. Upravo je “Carnivool” kumovao tome jer su napravili isti štos. Bilo je još nekih ideja, kojih se više ni ne sećam.

A : Bilo je relatvno bezbolno, brzo. Neki “Whattsap” čet od par minuta i brzo smo došli do imena. Ad- hok smo smislili “Frakhtal”. Kad bismo smišljali filozofiju oko imena to me i asocira na instrumentalnu muziku. Nema tu puno pametovanja.