Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Priče iz ravnice

Dobrotvor na Podbari : Sava Vuković

Na Podbari, ulica koja spaja važnu saobraćajnicu, Gundulićevu ulicu i ulicu Zlatne Grede nosi ime Save Vukovića. Imate li vi uopšte pojma ko je bio Sava Vuković i zašto je njemu u čast jedna ulica u Novom Sadu ponela njegovo ime ? Ako ne znate, možete pročitati sledeće redove na Dotkomu u kojima ćemo vas upoznati sa gospodinom Vukovićem…

foto : Street View

Sava Vuković je bio trgovac i narodni dobrotvor. Rođen je i odrastao je u Mostaru, gde je i započeo da se bavi trgovinom. Imao je trojicu braće: Aleksandra, Teodora i Jovana. Po njihovom savetu odlučio se za prelazak u Austriju. Prvo se preselio u Rijeku, a potom, sa već znatnim imetkom, u Novi Sad. Bio je u tri braka i u njima je dobio dva sina i dve ćerke (Maksima, Vukolaja, Katicu i Martu). Prva žena, Sofija, bila je unuka patrijarha Arsenija IV Šakabente. Novosadsko građanstvo dobio je 1773. Bavio se trgovinom voskom, medom, hranom i duvanom, i ubrzo postao jedan od najbogatijih ljudi među Srbima. Bio je učesnik Temišvarskog sabora 1790. Od cara Leopolda dobio je 1791. ugarsku plemićku titulu. Kupivši spahiluk Berekso u Tamiškoj županiji prozvao se Sava Vuković “od Bereksova”. Bio je član Spoljašnjeg senata grada Novog Sada. Pred smrt je odlučio da ostavi trag zbog kojeg ća se srpski narod sećati. Imao je želju da pomogne unapređenje i prosvetljenje srpskog naroda. Isto tako želeo je da pomogne Pravoslavnu crkvu i prosvetu, kao i negovanje srpskog jezika i književnosti.

Zato je 1810. zaveštao 20.000 forinti za osnivanje Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. Iako je velika devalvacija austrijskog novca iz 1811. ostavila samo petinu priložene vrednosti, zauzimanjem bačkog vladike Gedeona Petrovića i uz pomoć drugih bogatih donatora — novosadskih Srba koji su zdušno podržali Vukovićevu plemenitu ideju, Novi Sad je u drugoj deceniji XIX veka dobio srpsku pravoslavnu gimnaziju, u kojoj je, pored ostalih, profesor bio i Pavle Šafarik. Ova škola je poput gimnazije u Karlovcima, sagrađena i održavana u duhu ondašnjih luteranskih gimnazija. Zahvaljujući i ovoj školi, Novi Sad je, pored Sremskih Karlovaca, postao novo središte prosvetnog rada.

Finansijski je pomogao štampanje Orfelinovog Večnog kalendara. Odu Savi Vukoviću napisao je Lukijan Mušicki. Sahranjen je u porti Saborne crkve.

foto : Zoran Bančić

Kuriozitet je da se danas, posle rušenja trščara u Kraljevića Marka, zarad gradnje kontroverznog “Kraljevog parka”, u ulici Save Vukovića nalazi jedina trščara u gradu koja odoleva zubu vremena i pohlepi gradskih otaca i građevinske mafije. Nalazi se na broju 38 i u vlasništvu je mojih dobrih prijatelja, Zore i Slavka Stojanova…

izvor : Brevijar ulica Grada Novog Sada, Jovana Mirosavljevića

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: