Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Priče iz ravnice

Doktor prava koji spaja Kisački i Temerinski most

Ulica koja, pored Partizanske, spaja Kisački i Temerinski drum i faktički spaja dva mosta (gle čuda, zvana Kisački i Temerinski) nosi ime Teodora Mandića. Moj drugar Nebojša, profesor srpskog jezika, živi u toj ulici, otprilike iza igrališta FK Slavija i baš sam ga pitao  zna li ko je bio Teodor Mandić, a on mi pomalo zbunjeno odgovori : “ Znam da je bio naš Novosađanin, da je živeo u 19. Veku i da je imao veze sa Maticom srpskom”. Za prosečnog građanina Novog Sada, dovoljno znanje, zar ne ? S druge strane, ako želite da pročitate nešto više o tome ko je bio Teodor Mandić i zašto je zaslužio ulicu u našem gradu, pročitajte sledećih par redova…

Dr Teodor Mandić (rođen i umro u Novom Sadu 1824-1903) bio je doktor prava , kraljevski ugarski ministarski savetnik i poslanik ugarskog zemaljskog, kao i Narodno-crkvenog sabora. Bio je počasni član Matice srpske, patron Srpske pravoslavne velike gimnazije novosadske, savetnik u ugarskom Ministarstvu bogoštovlja i nastave. Službovao je u Somboru, bio sreski načelnik u Baji (sadašnja Mađarska), kraće vreme bio je većnik Namesništva u Temišvaru, a zatim savetnik Odseka Ministarstva prosvete u Budimpešti.

Na funkciji komesara restauracije Novosadskog magistrata ubrzao je izbor Svetozara Miletića za gradonačelnika i time doprineo da 20. marta 1861. dođe do obnove gradske vlasti. Bio je redovni, a od 1863. počasni član Matice Srpske, i od 1901. član njenog Književnog odeljenja. Na izborima za predsednika Matice 1888. bio je protivkandidat Milošu Dimitrijeviću, ali je poražen. Uz Pavla Gostovića i Luku Jocića bio je izvršilac testamenta Marije Trandafil.

Meni se čini, da je imao lep život…Opet, s druge strane, imao je troje dece i sve ih je nadživeo. Mariju (koja je preminula sa 7 meseci), Aleksandra (koji je umro kada je imao dvadeset godina) i Sofiju (preminula u trideset prvoj godini života). Pošto je nadživeo decu po sopstvenoj želji sahranjen je pored njih na novosadskom Almaškom groblju. Udovica Persida (rođ. Šilić) zaveštala je imovinu (kuće u Grčkoškolskoj ulici i 211 jutara zemlje) Srpskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu.

Spomenik Teodoru Mandiću i članovima njegove porodice na Almaškom groblju u Novom Sadu. Jedan je od trideset nadgrobnih spomenika sa grobnim mestima istaknutih političkih, kulturnih i javnih radnika našeg grada koji su kao prostorna kulturno-istorijska celina 1999. godine proglašeni za spomenik kulture.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: