Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Priče iz ravnice

Gde se izgubila neparna strana Mičurinove ulice ?

Prosipam korake, ko pijan dinare, od Mičurinove do Detelinare”, radijom se čuju stihovi Đoletove pesme, a sin mi baca upitan pogled i progovara : “ Šta je to Mičurinova ? Ulica? Ko je taj Mičurin?” Odgovorih mu šturo, koliko mi je i ostalo u sećanju od davno završene škole i shvatih da gomila naših sugrađana nema pojma ko je Ivan Vladimirovič Mičurin i zašto je baš on zaslužio da se neka ulica nazove po njemu. A verovatno ima Novosađana koji ni ne znaju gde je Mičurinova ulica (nadam se da su takvi retki, ali opet…), po čemu je interesantna i šta još treba znati o njoj. Zato sam odlučio da na stranicama Dotkoma napišem par redova o tome…

…Ivan Vladimirovič Mičurin (1855-1935) je ruski genetičar i naučnik. Kao samouk različitim je postupcima (ukrštanjem, selekcijom, aklimatizacijom) uzgojio mnoge otporne i visokoproduktivne odlike plodonosnih biljaka. Izvršio je ukrštanje raznih voćaka i selekcijom dobio nove sorte različitih osobina. Mnogim novodobijenim sortama voćaka doprineo je da one mogu sa uspehom da se gaje duboko na severu, jer su bile otpornije preme zimi od postojećih sorti. Ti praktični uspesi bili su u raskoraku s njegovim teorijskim objašnjenjima, kojima je negirao Mendelove zakone nasleđivanja.

Mičurin je svoje eksperimente provodio na imanju u okolini grada Tambova1875. godine, a koje je do godine 1899. dobilo površinu od čak 130.000 kvadratnih metara. Mičurinov rad je nakon završetka građanskog rata zaintrigirao nove sovjetske vlasti, koje su mu pružile finansijsku i svaku drugu podršku.

 

Do kraja života je stvorio 300 novih poljoprivrednih sorti i stekao reputaciju jednog od najznačajnijih sovjetskih i ruskih naučnika, a danas se smatra jednim od najznačajnih imena na polju  genetike. Po njemu je nazvan grad Mičurinsk, nekada Kozlov.

U Mičurinovu možete ući sa nekoliko strana, iz Bulevara Kralja Petra, Majevičke, ulice Novosadskog sajma…Inače, za Novi Sad Mičurinova je značajna i zbog toga što ima samo parnu stranu ulice, što se u njenom zaleđu nalaze Hotel “Park” i nekada jedini bazen u gradu. Preko puta ulice je Sajam, a na sred Mičurinove bivše igralište “ Grafičara”, pa “ Ajaksa”, a ogroman deo novosadske muške populacije je bar jednom odigrao partiju malog fudbala na betonskim terenima “malog Sajmišta”. Mičurinova je vrlo značajna i za uspon pank pokreta u Novom Sadu, naročito brojevi kuća (zgrada) 20 i 70, ali to je neka druga priča…

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: