Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Priče iz ravnice

Gospođinci – selo junaka, bostana i neplivača

Ovih dana se puno spominje Prvi svetski rat. Pominju se i slave razne godišnjice, tuguje se za poginulima…Jedno selo u Šajkaškoj, ime mu je Gospođinci, je dalo 98 života u tom tzv. Velikom ratu. Neki od njih su stigli i do Solunskog fronta, da tamo poginu. Na drvenom koplju barjaka nalaze se pločice sa imenima svih tih junaka, a taj barjak se čuva u pravoslavnoj crkvi tog sela imena “ Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana” koja je u u prošlosti bila posvećena Presvetoj Bogorodici (Velikoj ili Maloj Gospojini), pa je tako i naselje dobilo ime.

Selo, tek da se zna, ima još jednu crkvu, grko-katoličku koja nosi ime Svetog arhangela Mihaila. Inače i u II svetskom ratu selo je dalo više od 70 života u borbi protiv okupatora, većim delom u zloglasnoj raciji početkom 1942. godine, ali o tome se sad manje govori. Nije moderno…


…Gospođinci se nalaze u centralnom delu Vojvodine, u opštini Žabalj, leže na regionalnom putu Temerin – Žabalj, i od svakog od ovih mesta su jednako udaljeni, po 8 km. Nalaze se na dva vodotoka, Maloj i Velikoj Jegričkoj. Mala Jegrička nema većeg značaja, ali je Velika Jegrička kanal, severno od naselja koji se uliva u Tisu. Kanal ne služi za neki ozbiljniji saobraćaj, jer nije dovoljno dubok, ali je odličan za lovce i ribolovce. Šereti iz Žablja zato kažu da Gospođinčani ne znaju da plivaju, jer nisu imali gde da nauče. Mislim da to nije istina, jer poznajem jednog “derana” poreklom iz ovog sela, a sasvim pristojno pliva. Malu i veliku Jegričku zovu odvajkada Mala i Velika bara. Na Velikoj od pre nekoliko godina postoji uređena plaža.


 Prvi put se selo pominje 1341. godine kao Boldogasszonyfalva (Bogorodičino selo) i etimološki današnje ime sela jasno vuče koren iz tog naziva. Pominje se da je Ugarski kralj Albert u XV veku poklonio to naselje Despotu Đurđu Brankoviću tako da se može reći da su Gospođinci bili deo Srbije čitavih 460 godina pre ostatka Vojvodine. Naselje u današnjem obliku postoji od kraja 18. veka kada su zemunice i poluzemunice zamenjene kućama od naboja, pokrivenim trskom. Prvu školu Gospođinčani su dobili pola veka kasnije kada je rađena ozbiljna rekonstrukcija sela koje je popaljeno u poznatim događajima 1848 i 1849. godine. Pre škole selo je imalo i krčmu i prenoćište koje se zvalo “Kod crvenog krsta” . Kasnije je u selu osnovana Srpska čitaonica i pevačko društvo. Početkom XX veka Gospođinci dobijaju mlin i ciglanu, a takođe i Zemljoradničku zadrugu.

 

Sada je to tipično vojvođansko selo sa ulicama koje se seku pod pravim uglom i ušorenim kućama. Selo trenutno ima oko 3500 stanovnika, sa tendencijom smanjenja, što zbog odlaska mlađe populacije u gradove, mahom u Novi Sad, zbog blizine, mahom što se sele iz Srbije, tražeći “bolji život”. Poljoprivreda, a pre svega povrtarstvo je osnovna privredna grana u selu, a to dokazuje podatak da, recimo, samo porodica Đukić ima 170 hektara zemlje u vlasništvu, dok 580 hektara uzima pod zakup. Važe za najvećeg proizvođača kornišona i crnog luka u Srbiji. Crni luk seju na površini od 120 hektara,a imaju veće prinose po hektaru čak i od Holanđana koji su u tome decenijama bili bez premca u Evropi. Sa jednog hektara uberu oko 80.000 kilograma crnog luka. Đukići zapošljavaju oko 400 radnika, što sezonski, što za stalno, a u povrtarstvu traju preko tri i po decenije. I ne pada im na pamet da idu iz zemlje…Gospođinci su poznati i po dobrom bostanu…

…U selu i danas deluje Zemljoradnička zadruga sa preko 100 članova i još 150 kooperanata, takođe je aktivno Dobrovoljno vatrogasno društvo” Gospođinci” sa tridesetak stalnih članova. Od udruženja tu su : Društvo za negovanje kulture i tradicije :”Đerdan” sa preko 150 aktivnih članova svih starosnih dobi, Lovačko društvo “ Fazan”, Moto-klub “Eskadrila”, Ekološko društvo “ Bagrem Beli” koje aktivno radi na podizanju ekološke svesti kod dece i odraslih, a od sportskih društava postoje Karate klub “Mladost” i Fudbalski klub “ Jedinstvo” koje se trenutno takmiči u Gradskoj ligi Novog Sada (pretposlednjem rangu takmičenja), ali zna iz bolje dane i veće uspehe.

foto : Stevica Raletić 

Arheolozi Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture na potezu Mala bara u Gospođincima, selu na području žabaljske opštine, pronašli su neolitsko naselje koje pripada Starčevačkoj kulturi, podignuto pre 8.000 godina. Materijal koji su arheolozi pronašli odnet je u Muzej Vojvodine u Novom Sadu, a nađene su keramičke posude, kameni alat, figurine koje su predstavljale božanstva neolitskog čoveka. Sve je dokumentovano i biće digitalizovano, a verovatno će biti napisan stručni rad o lokalitetu “Mala bara”.


 Gospođinci imaju prilično aktivan i uređen društveni život, jer se tokom godine u selu odvijaju razne manifestacije i dešavanja, kao na primer, Međunarodni festival fotografije i filma “Paunovo pero” koji se održava svake godine, poslednjeg vikenda avgusta. U avgustu je i seoska slava, 15. avgusta (Prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana ili letnji Sveti Stefan) kada je celo selo na nogama jer mnoga rodbina I gosti dolaze u Gospođince . Organizuju se i “ Sajam hortikulture”, turnir u malom fudbalu “Ulice Gospođinaca” (tokom jula meseca) i Moto skup “Gospođinci”. Likovna kolonija “Susreti kod Bodnarova” u organizaciji Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu. Obično se organizuje krajem jula i početkom avgusta i okupi veliki broj kako akademskih slikara i vajara tako i naivaca u čast Stevana Bodnarova, slikara i vajara rođenog u Gospođincima.
Osim Stevana Bodnarova, od viđenijih ljudi u Gospođincima su rođeni Đorđe Đukić, bivši predsednik Izvršnog Veća APV, Svenka Savić , poznata srpska lingvistkinja i profesorka Univerziteta u Novom Sadu, Avram Đukić, srpski istoriograf, dok je Pavle Beljanski , poznati srpski diplomata i dobrotvor sahranjen u Gospođincima, u crkvenoj porti.


I za kraj, podatak da u Gospođincima živi Miroslav Miki Avramović , jedna od “ Zvezda Granda” naširoko poznat ljubiteljima novokomponovane folk muzike. Oni koji preferiraju drugačiju muziku, setiće se Vojislava Vukića, pevača benda Fenomena koji je radio i kao ton majstor u novosadskom kulturnom centru CK13 koji je takođe rođen u Gospođincima. Nažalost, preminuo je 2010. godine.
Moglo bi se svašta još pisati o Gospođincima, ali bojim se da ne bude predugačko…
…Ako imate šta da dodate, a vi slobodno…

Zahvaljujemo se na pomoći, savetima i fotografijama Stevanu Gojkovu.

1 Comment

  1. Djukic M.

    “Đukići zapošljavaju oko 400 radnika, što sezonski, što za stalno, a u povrtarstvu traju preko tri i po decenije. I ne pada im na pamet da idu iz zemlje…”

    Da li nekom od tih 400 radnika pada na pamet da idu iz zemlje?

    Samo pitam.

    P.S. Sve sami Djukici u tim Gospodjincima.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: