Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

Priče iz ravnice

Ignjat Pavlas – zaboravljeni velikan

Ulica koja spaja Bulevar Mihajla Pupina i Dunavsku, a kojom ste ako ste Novosađanin, prošli stotine puta zove se ulica Ignjata Pavlasa. U njoj se nalaze nekoliko veoma bitnih objekata za naš grad. Pre svega, Sokolski dom (u koji je ogroman deo sebe ugradio i pomenuti Ignjat Pavlas), Radio Novi Sad, Studio M

…Namerno sam pre nekoliko dana kada sam prolazio tom ulicom upitao par slučajnih prolaznika znaju li pobliže ko je čovek po kojem je ulica kojom trenutno hodaju dobila ime. Od desetak upitanih osoba, petoro nisu znali ama baš ništa, troje su znali da je bio advokat i predsednik Sokolskog društva, a samo je jedan stariji bračni par znao i više detalja o njemu. Nije me to iznenadilo, često imena ulica uzimamo zdravo za gotovo, čak nemajući ni osnovna saznanja o ljudima koji su zaslužili da dobiju ulicu nazvanu njihovim imenom.

Zato Dotkom već tri godine, povremeno objavljuje članke sa tom tematikom, u nameri da o tome  upozna i edukuje bar nekog ko je zainteresovan.

Dakle, u odrednici “Enciklopedije Novog Sada” navodi se “da je Pavlas bio kulturni i nacionalni poslenik, starešina Sokola, planinar. Bavio se politikom, ali i sportom, posebno strasno veslanjem. Rođen je u slavonskom mestu Donjem Miholjcu, a još od detinjstva živeo je u Novom Sadu, gde je završio Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju. Prava je studiro u Zagrebu i Budimpešti, gde je stekao doktorat, a dve godine uoči Velikog rata, u Novom Sadu je otvorio advokatsku kancelariju koju je vodio sve do fašističke okupacije 1941.godine”.

Rođen je 1885., 1886., ili 1887. Godine u Donjem Miholjcu (Dok sam istraživao faktografske podatke o Doktoru Pavlasu na više mesta po nekoliko puta su se pojavile sve tri godine kao godine rođenja. Čak ni mesto rođenja nije svuda isto. Ponegde piše da je rođen u Gornjem Miholjcu, a negde – u Donjem Milanovcu. Uglavnom, rođen je u Slavoniji, sredinom devete decenije devetnaestog veka 😊. Navodi se da je po nacionalnosti Srbin, a po veroispovesti – rimokatolik. Godine 1904. završio je Srpsku veliku pravoslavnu gimnaziju, a zatim studirao prava u Budimpešti. Upravo je u Budimpešti 1912. godine stekao titulu doktora prava! Perfektno je govorio mađarski. 

Njegov celokupni angažman bio je prožet patriotskim nabojem pa je bio vrlo aktivan u Srpskom narodnom odboru čiji je bio potpredsednik. Poslednjih dana Prvog svetskog rata dobio je zadatak da komandantu nemačkih trupa kao izaslanik saopšti komandantu nemačkih trupa da ima šest sati da povuče svoju vojsku iz Novog Sada. Isto tako, pripala mu je čast i da pred Maticom srpskom pozdravi srpsku oslobodilačku vojsku pod vođstvom majora Vojislava Bugarskog. Samo šesnaest dana kasnije, 25. novembra, održana je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji. Njom je predsedavao doktor Ignjat Pavlas.

Zbog neslaganja sa vladajućom političkom većinom vrlo brzo se povukao iz političkog života i posvetio svoj život prirodi i zdravlju. Godine 1924. Osnovao je planinarsko društvo “ Fruška Gora” koje danas znamo pod imenom “ Željezničar”. Pored toga gradio je planinarske domove na Fruškoj gori i Rudniku. Osim toga, utemeljivač je Sokolskog pokreta u Srbiji, bio je dugogodišnji predsednik Sokolskog društva u Novom Sadu, a monumentalni Sokolski dom je njegovih ruku delo.

Osim toga bio je i veslač i predsednik veslačkog kluba “ Danubijus”. Zaboravlja se da je pod njegovim vođstvom obeleženo preko 300 kilometara planinarskih staza na Fruškoj gori. Njemu u čast treći po visini vrh na Fruškoj gori (531 m) nosi ime “Pavlasov čot”.

Doktor Ignjat Pavlas držao je govor krajem marta 1941. godine, kada je u Novom Sadu podržao članove Sokolskog društva koji su demonstrirali protiv Trojnog pakta. Sve to mu, nepunu godinu kasnije, nisu oprostili mađarski fašisti. Zlikovci su Pavlasa i njegovu suprugu Olgu likvidirali 23. januara 1942. i njihova tela, sa hiljadama drugih, bacili pod led Dunava.

Priča se da su neki pokušali da njega i suprugu spasu i izvedu iz reda koji je značio sigurnu smrt, ali su oni to odbili i čak tražili da budu ubijeni preko reda da ne bi morali da slušaju samrtne krike svojih sugrađana. U nekim napisima stoji da je ubijanje prestalo samo nekoliko puta što verovatno znači da bi bili spašeni da nisu tražili da budu premešteni u prve redove…  

izvori : “Brevijar ulica Novog Sada“, Jovana Mirosavljevića i 

             “Istina o novosadskoj raciji“, Aleksandra Veljića

fotografije skinute sa interneta

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: