U udruženje "Vina Inđije" su dobrodošli svi koji vole vino" , Aleksandar Milivojević, jedan od osnivača udruženja, spec. za DOTKOM

“Vina Inđije” je Udruženje vinara, vinogradara i ljubitelja vina opštine Inđija. Zvanično postoje šest godina, ali ljubav prema vinu članova kluba traje mnogo, mnogo duže. O istorijatu udruženja, ciljevima, planovima, strukturi pa i nagradama “Vina Inđije” specijalno za Dotkom sa Aleksandrom Milivojevićem, jednim od osnivača ovog kluba razgovarao je naš saradnik Goran Kuprešak. Pošto je odgovorna osoba poštovao je apel za socijalnu distancu i razgovor obavio telefonom.

Otkad postoje “Vina Inđije” ? Kako je došlo uopšte do ideje da osnujete jedno takvo udruženje ? Kako to je izgledalo u samom početku ?

Klub je osnovan 9. Februara 2014. godine. Upravo smo napunili 6 godina postojanja. Međutim i pre zvaničnog osnivanja družili smo se neko vreme nas petorica-šestorica koji amaterski pravimo vino. Ni sam ne znam kome je tačno na um pala ideja da osnujemo neku vrstu kluba, da se proširimo. Jednostavno smo hteli da širimo vinsku kulturu. Uporedo sa osnivanjem tražili smo i prostor gde bismo se mogli okupljati zvanično. I našli smo ga, u centru Inđije. Prvi predsednik našeg vinskog društva bio je moj brat od strica, rođeni brat Nikite Milivojevića, čuvenog reditelja, Saša Milivojević. U to vreme je on bio i uporedo direktor Kulturnog centra u Inđiji. To je i bio jedan od razloga što smo baš njega izabrali za predsednika. Imao je veze sa ljudima, sa opštinom i mislili smo da ćemo zbog toga lakše sarađivati sa inđijskom opštinom. To je bilo baš tako, najviše njegovom zaslugom smo dobili prostor, podrum “Muzeja kuće Vojnovića“. To je tada bilo baš zapušteno pa smo napravili jednu radnu akciju da bismo napravili da to na nešto liči. Trebalo nam je nešto vremena da ga dovedemo u stanje kakvo je danas, ali sada smo zadovoljni kako izgleda. Nekako godinu dana kasnije dešava se promena vlasti u Inđiji, pa i naš predsednik biva smenjen sa funkcije direktora KC, a i naš klub iz praktičnih razloga menja predsednika. I onda smo jednoglasno izabrali i sadašnjeg predsednika, Aleksandra Ivaniša.

Prezentacija u medijima ? Kako ljude obaveštavate o svojim aktivnostima ?

Otprilike u to vreme, napravili smo i Fejsbuk stranicu pod nazivom našeg kluba “Vina Inđije” i do sada nam je to ostao jedini stalni medij preko kojeg kontaktiramo sa ljudima koji su zainteresovani za naš rad. Preko te stranice obaveštavamo o svim dešavanjima vezanim za naš rad, o učešću na raznim sajmovima, priznanjima koje dobijamo itd. Na tom polju smo dosta aktivni. Redovno učestvujemo u Temerinu gde se održava najveći amaterski sajam vina u Srbiji, zatim, u Vršcu, gde je međunarodni sajam. Često izlažemo i u okolnim mestima, Rivici, Neštinu i uopšte gde ima seoskih manifestacija gde možemo da uzmemo učešće sa našim asortimanom. Već nekoliko godina redovno odlazimo i u Negotin, to je malo duže putovanje. Negotinska Krajina je poznati vinogradarski rejon i tamo ima jako lepih vina, a mi smo kroz naše učešće upoznali dosta ljudi koji se bave tim poslom i stekli puno prijatelja – vinara.

Šta je zajedničko svim članovima Kluba?

Naše udruženje “Vina Inđije”, kao što se i vidi na našim članskim kartama koje dobijaju svi članovi imamo srce, grozd i čašu a to simbolički predstavlja ljubitelje vina, vinogradare i vinare. Ti simboli objedinjuju i one koji nemaju veze sa vinarstvom, ali vole vino. Ne morate se baviti proizvodnjom vina da biste bili naš član. Trenutno imamo 56 članova sa plaćenim članarinama, a simpatizera imamo još više što se moše videte na svim manifestacijama na kojima izlažemo naša vina. Prezentacije održavamo jednu do dve mesečno, otprilike na dvadesetak dana razmaka, nekad manje, nekad više. Prvi naš gost na tim prezentacijama je bio veliki vinar, gospodin Sava Jojić, zvani Mačak iz Iriga čija je vinarija “Mačkov podrum” nadaleko poznata. On je bio i prvi kum naše vinarske slave koju smo uzeli da bude Sveti Maksim Krušedolski, 31. januara. Blizu je datuma našeg osnivanja pa smo iz tog razloga uzeli baš tu slavu. Namerno nismo da uzmemo sv. Trifuna, jer 80 % vinskih društava slavi baš njega.

Koja vina su najzastupljenija u prouizvodnji članova vašeg kluba ?

Naši članovi uglavnom prave standardna vina. Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Merlot, Vranac od crnih, a od belih vina najčešće svakako Talijanski rizling, Sauvignon Blanc, Traminac, Tamjaniku, Rajnski rizling…

Nagrade ?

Što se tiče nagrada, ima ih, naravno. I ponosimo se njima. Samo da se razumemo, kad govorim Inđija, ja mislim o kompletnoj inđijskoj opštini, sa svim okolnim selima. U našem društvu imamo već vrlo poznatih vinarija kao što su vinarija”Komazec” pa vinarija “Aven” koja je na vinskom sajmu u Londonu na kojem bude po 15-16 hiljada uzoraka vina prošle godine dobila srebrnu medalju za kvalitet. Inače taj sajam u Londonu, Dekanter, je najveći sajam vina na svetu. To nam je najzvučnije priznanje. A inače, na lokalnim sajmovima po Srbiji imamo pregršt dobijenih zlatnih medalja. Na zadnjem sajmu u Beogradu , BEOWINE” samo su vinarije “Komazec” i “Aven” dobile sedam zlatnih medalja što je izuzetno veliki uspeh. To su mlade vinarije koji nemaju duži staž od nekih do 10 godina, ali imaju već prepoznatljiv visoki kvalitet. Mi, mali proizvođači što se amaterski bavimo proizvodnjom vina nemamo dugačak staž u tome. Neki možda traju i malo duže, ali su se ranije bavili isključivo tradicionalnom proizvodnjom. Sada, šireći vinsku kulturu i ovi naši tzv. mali proizvođači koriste sva enološka sredstva da bi se proizvelo po najnovijim tehnologijama. A tu se podrazumeva upotreba selekcionisanih kvasaca, enzima za proizvodnju vina koji se uvoze iz Francuske, kontrolisana fermentracija, da se vino ne sme ugrejati preko 18 stepeni, da se na nižim temperaturama vrši fermentacija.

U kom periodu je udruženje najaktivnije ?

Najveća aktivnost nam je svakako u junu, kada imamo organizaciju sajma vina. Do sada smo imali dva sajma, ove godine bi trebalo da bude treći. Mada, kako stvari stoje, ova pandemija će to poremetiti, ako se do juna nešto ne promeni, a ja se nadam da hoće. Mi smo vezani za “Duhove” jer je to inđijska slava kojoj se menja datum. Uvek je nedeljom. Mi dan ranije organizujemo sajam, a to je subota. Znači, uvek subotom. Ove godine bi naš sajam trebao da se organizuje 6. juna, međutim ova situacija nam nagoveštava da ćemo možda ove godine ostati bez sajma. Videćemo. Razmatramo opciju i da ga pomerimo negde za jesen, ali o tom-potom. Zvaničan naziv našeg sajma je “Sajam fruškogorskih vina”. To znači da iz celog Srema proizvođači donose vina. Tako smo i na prethodnim sajma imali samo par lokalnih vinarija, a svi ostali izlagači su gosti sa strane. Tradicija nam je da svake godine zovemo po jednog gosta koji nije iz Srema. Na prvom sajmu nam je gost bio manastir “Hilandar”, a prošle godine manastir “Fenek”.

Kako se finansirate ? Ima li pomoći i sluha od opštine ?

Do pre dve godine sami smo iznosili sav teret troškova održavanja kluba, osim što nam je na početku opština Inđija dala prostor. Prvi sajam smo mislili da ćemo organizovati skoro sami, ali smo iz nekih opštinskih fondova dobili neku sumu. Kada su opštinari videli kakav je odjek sajam imao dali su nam i veću sumu od obećane. Za ovu godinu organizacija sajma vina je ušla u budžet opštine i sredstva bi već bila prebačena na naš račun da nije ove situacije. Osim same organizacije imamo mi još nekih, tzv. tekućih troškova i nadamo se da ćemo od dobijenog novca imati i za njih.

Kakva je struktura članova kluba ?

Struktura članova kluba je baš raznovrsna. I po starosti i po zanimanjima. Recimo, zadnju prezentaciju koju smno održali je bila vinarije “Vojnović” iz Begeča koja ima kapacitet 50 hiljada litara. To je jedna ozbiljna priča. On jeste iz Begeča, ali su mu vinogradi preko puta, na Fruškoj gori. Tako da on ustvari i jeste fruškogorski vinar. On čovek je 1967. godište. Njegova ćerka se uključila u vinarstvo. Završila je baš vinogradarstvo, smer – vinarstvo, tako da je ona sad diplomirani enolog i ona nastavlja tu tradiciju . I ona je član kluba, najmlađi. Ima još mladih članova, sredovečnih do onih najstarijih. A ne moram ni da govorim o raznovrsnosti profesija naših članova. Ima nas, od profesora do automehaničara.

Ko odlučuje u udruženju ? Postoji li piramida funkcija ?

U predsedništvu kluba ima naš šestoro. Imamo predsednika, blagajnika ( trenutno sam to – ja). Imamo sud časti, ono što je propisano pravnim aktom što mora da ima svako Udruženje. U principu ima nas desetak najaktivnijih koji najčešće odlučujemo o radu kluba.

Ti lično, kao proizvođač vina čime se možeš pohvaliti u dosadašnjem radu ?

Pravo da kažem, najveće uspehe sam imao sa Cabernet Sauvignon, a od belih vina “Chardonnay”. Dobio sam nekoliko zlatnih medalja na manifestacijama u Vojvodini. U Temerinu ( to je najveći sajam vina , ove godine su imali 770 uzoraka), u Rivici, na međunarodnom sajmu u Vršcu sam dobio zlatnu medalju za moj Merlot i za Bermet. Bermet je specijalno aromatizovano vino koje se pravi sa dodatkom raznih trava. Već sam nakupio dosta pehara i zlatnih medalja.

Vašim aktivnostima promovišete i vaš grad, Inđiju ? Reci mi nešto o tome. Sa kim još sarađujete ?

Gospodin Nenad Andrić , koji uređuje vinski časopis “Vinovnik” je lepo napisao oduševljen našim prvim sajmom i samim ambijentom :” Inđija postaje VINĐIJA”. Od tada je on čest gost na našim prezentacijama. Čak je on dva puta organizovao prezentacije u našem klubu. Ne svojih vina, jer se on ne bavi proizvodnjom već je doneo različita vina iz vinskih kuća širom Srbije da Ih predstavi kod nas. Tako nam je bila , recimo, vinarija “Rnjak” iz Gudurice, poznata širom zemlje i šire.

Kakve su još aktivnosti Kluba ?

Pravimo povremeno ekskurzije i posete vinarijama. Posetili smo već spominjanu vinariju “Vojnović”, pa “Mačkov podrum”, još neke. Naravno glavna tema tih poseta je vino. Kako se pravi, na koji način, svaka vinarija ima neku svoju specifičnost. Naravno, degustira se vino, priča o njemu. Razmenjivanje iskustava. Kompletna vinska priča.

I za kraj, šta vas razlikuje od ostalih vinskih udruženja ?

Bitno je reći da dosta vinara čuva tajnu kako prave svoje vino. Mi u klubu, kao pre svega, ljubitelji vina razmenjujemo iskustva i ništa ne krijemo. Trudimo se, čak da svakom početniku u vinarstvu pomognemo odmah u startu savetima, idejama da ne bi lutao i trošio vreme zalud tražeći dobitnu formulu kad ona već postoji. Naravno, ne može se odmah praviti vrhunsko vino, ali vrlo dobro, zašto da ne ? Mislim da je tu negde razlika između nas i nekih drugih udruženja sličnog tipa.