Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Album epskih razmera (ALKALOID :”Numen”, recenzija)

Alkaloid je nemački progresivni death metal bend i „Numen“ je njihov treći album.

Njegovi članovi nisu nepoznati jer sviraju (ili su svirali) i u bendovima kao što su Defeated Sanity, Hate Eternal, Obscura, Obsidious i još neki. Svi imaju bogato iskustvo u muziciranju i komponovanju što se na „Numen“-u itekako čuje..

Tokom 70 minuta Alkaloid putuje duboko u kosmos i odvodi slušaoca sa sobom na virtuozno putovanje na talasima progresivnog i tehničkog death metala. Numen je, bez zadrške, kolosalan album, sa pregršt fenomenalnih ideja, kreativnog procvata i ekspresivnih zvučnih pejzaža koji bi neki drugi bendovi krckali celu karijeru.

Numen je u suštini progresivni metal album sa growl i harsh vokalima, ali nije da nema ni clean-ova taman toliko da ne bude dosadno. Album ima progresivnu death metal osnovu, ali se iz nje širi sa gracioznim i velikim samopouzdanjem, prevazilazeći sopstvene visoko postavljene ciljeve dostižući dalje i šire nego što je verovatno iko mislio da je moguće. Na albumu se može čuti i džez vajb, ogledan u čestim promenama ritma, čistom vokalu i dubokim atmosferskim dubinama, ali  death metal baza nikada nije previše daleko bez obzira u kom je obliku i tonalitetu pesma. Dakle, ovo jeste i death metal album, ali njegova snaga i veličina jeste baš u tome što nije hermetički limitiran. Umesto toga, Alkaloid crpi snagu ekstremne muzike i iznova je kuje u lancima progresivnog sjaja.

Svaka pesma na Numenu je višestruka eksplozija ekstremne metal umetnosti. Od pouzdano prepoznatljivih metalnih oblika koje biste očekivali, do čudnih i neobičnih struktura izgrađenih od blistavog spektra materijala, Numen se ističe u svojoj viziji progresivne muzike.

Numen je album epskih razmera, na više načina. Ovo je vrsta muzike koja je daleko izvan mogućnosti većine bendova današnje (ne samo) metal scene. Čim počnete da slušate Numen, odmah ćete znati da doživljavate nešto iznad ustaljenih normativa. I  vremenom se ovaj osećaj pojačava i iako ploča traje debelo preko sat vremena ni jednog trenutka vam neće biti dosadno baš zbog svih do sada nabrojanih kvaliteta.

Izuzetno prijatan i impresivan album. Teško je izdvojiti pojedinačne pesme ali svakako se malo više od ostalih izdvajaju „Clusterfuck“ , naslovna, „A Fools Desire“ i „The Folding“ mada ni ostaje na zaostaju mnogo. Ne propustite ovo ako ste ljubitelj teške progresivne muzike jer je ovo jedan od kandidata ako ne i laureat za album godine.

(Visited 74 times, 1 visits today)

Leave a Reply