“Album za radničku klasu” – BOOZE & GLORY : Hurricane, recenzija

Zaista ne slušam često OI punk, pa će možda neke i iznenaditi ova recenzija, ali mi se novi, peti album po redu nazvan “Hurricane”, londonske četvorke BOOZE & GLORY baš svideo.

Znao sam ja i za njihove prethodne radove i uvek su mi bili nekako zarazni i lagani za slušanje. To “lagani” uzmite sa rezervom, jer “Booze & Glory” uopšte nisu “ša la la “ već ozbiljan bend sa stavom, koji se poprilično podudara sa mojim i često u svojim tekstovima napada desničare, rasiste , političare i vladajuću kastu uopšte. Opasku jednog matorog pankera da su previše “ispolirani” za njegov ukus ću uzeti sa rezervom (a to preporučujem i vama koji čitate ovaj članak) jer  ne vidim razlog zašto bi po svaku cenu savremeni bend zvučao kao s kraja sedamdesetih kad je produkcija i tehnika snimanja toliko napredovala.

Dakle, “Hurricane” u svojih tri frtalja sata nudi 12 pesama, mahom srednjeg i bržeg tempa sa, očekivano, navijačkim refrenima, zaraznim rifovima, kratkim gitarskim soloima i socijalnim tekstovima. Od razbijačkog početka sa “Never Again” i “Ticking Bombs” preko nešto sporijih “Guv Nor” i naslovne pa sve do himnične “ 10 years” i meni najbolje “Darkest Nights” uz ne baš uspelu obradu “Im Still Standing” “Rocketmana” Elton Johna i još jednu odličnu posvetu omiljenom klubu – “West Ham”-u, “Three Points” album zatvaraju sa netipičnom baladom za žanr koji sviraju, “Too Soon”.

Album je sniman prošle jeseni u Soundlab studiju u Švedskoj kod čoveka pod imenom Mathias Farm (znate ga iz benda Millencolin gde je zadužen za gitarske radove) i školski je primer kako se može napraviti album koji će slušati zajedno i pankeri i rokeri, a što da ne, i metalci. Melodičan i popičan (ko je rekao ljigav?), a opet čvrst i žestok. “Street Punk za široke narodne mase i radničku klasu” reče jednom frontmen Mark na pitanje šta to sviraju “Booze & Glory”, pa ako ste pripadnik radničke klase i “širokijeh narodnijeh masa”, navalite. Ostali – STOP. Za elitu postoje drugi bendovi.