Ave Centuria ! (CENTURION – debi album, recenzija)

Centurion je bend za koji slobodno mogu da kažem da je zaslužio novi početak i neku vrstu resetovanja, a koje bi trebalo da nastupi posle izlaska njihovog istoimenog prvog albuma jer predugo već traju bez zvaničnog izdanja. Ko god prati scenu zna da ova grupa postoji više od decenije, da je do sada izdala dva (tri ako se uzme u obzir i jedan digitalan) demo snimka, da ima priličnu koncertnu kilometražu i reputaciju i da ima zavidan svirački kvalitet, harizmu i talenat za pisanje pesama.

Ovaj album koji je svetlost ugledao zvanično juče, ne donosi ništa novo ako ga gledamo kroz žanrovsku prizmu niti pomera granice rokenrola u Srbiji, ali…

…Ovaj album ima kvalitet, ima pesme ! (konačno) , ima sjajne melodije, odličnu ritam sekciju i fantastičan vokal, a produkcija je vrlo dobra i nema joj se mnogo toga zameriti osim možda da su vokali mogli biti nešto jače snimljeni. Nekako mi se za nijansu slabije čuju nego što bi trebalo. Moglo bi se reći da je ova ploča delo Đorđa Lukovića (znate ga i iz benda Quasarborn gde takođe svira gitaru, a i iz rahmetli Space Eater-a) koji je komponovao i napisao sve tekstove (sam ili uz pomoć ostalih članova benda), ali bi to bilo nepravedno jer se “timski duh” ovde itekako oseća. Centurionov debi bi se mogao, u neku ruku, nazvati i zbornikom jer su neke od pesama stare i po deset godina (“Odmazda” je stavljena još na prvi demo benda, 2009.), a neke samo godinu mlađe (“Ruka Sudbine”, “Virtuelno ognjište” i “Hodočasnik” su uz “Odmazdu” činile EP “Virtuelno ognjište” izdat krajem 2010. za “Nocturne Media”). Pomenute , a i ostale pesme sa nove ploče su u poslednjih godinu dana mudro jedna po jedna stavljane na You Tube pa se može reći da se publika već upoznala sa pesmama. Na stranu to što Centurion već dugo važi za koncertnu atrakciju pa zbog toga ni njihova baza fanova nije baš mala.

Ako bih izdvajao pesme koje su se meni najviše dopale bile bi to svakako “Hodočasnik” sa odličnim rifom, menjanjem tempa, akustičnim pasažem i sjajnim tekstom, “Virtuelno ognjište” sa vrlo zaraznim refrenom, “Janjičar” je vrlo kompleksna pesma od koje su komotno mogle nastati tri različite i na početku je nisam baš gotivio, jer mi je delovala haotično, ali posle par slušanja, što je verovatno i bio naum kompozitora, sve je leglo na svoje mesto i smatram je zaista sjajnom. I druga stvar duža od deset minuta, tačnije trajanja 11 minuta i 12 sekundi za koju sam mislio da je bezrazložno i pretenciozno duga, “Čistilište” je pravi prog/power metal u svom najboljem obliku i kako stvari stoje, pretenduje da mi postane najdraža na celom albumu. Posebno mi se dopalo vrištanje pevača tamo negde oko četvrtog minuta i mišljenja sam da bi još koji ubačen “growl” ili “scream” na ploči doneo kvalitet više. I poslednja pesma koju ću da pomenem ovde je svakako “Pomračenje uma” sa neverovatnim tekstom koji me je naterao na razmišljanje i vrlo zaraznom melodijom za koju odgovorno tvrdim da nisam čuo bolju već dugo, dugo vremena u ovom muzičkom žanru.

Ono što meni lično smeta (drugima to ne mora biti minus) je trajanje ploče, jer u današnje vreme nije lako izdvojiti 77 minuta za preslušavanje bilo kog albuma, pa čak ni ovako dobrog kakav je Centurionov debi. Pevanje na maternjem jeziku dok sviraš metal za mene i dalje ne predstavlja dobitnu kombinaciju, i zato i dalje smatram  da bi ovaj album dobio kvalitet više da je otpevan na engleskom, ali to je samo moje mišljenje, ne moram biti u pravu. Naravno, dolazimo i do pitanja koje bi moglo da glasi “Da li su Centurion svesno sve podredili srpskoj rok sceni”? I još nešto , da se razumemo, uvek sam za to da se peva na maternjem, pogotovo ako imaš akcenat i talenat za engleski kao Džoni Štulić. Naopako, ne mislim da je to slučaj sa pevačem Milošem Marjanovićem. Samo kažem…)   Etno motivi (kojih se ja inače u globalu grozim, ovde su vrlo pametno upotrebljeni i ne jednom su me podsetili na Leb i Sol i Vlatka Stefanovskog, ali ne mislim da su preslikani od istih) su od početka zaštitni znak benda i možda Centurion ne bi bio to što jeste bez njih. Prog i power momenti su zanatski besprekorno odrađeni i odsvirani i njihov odnos je odlično pogođen.

Da podvučem crtu (bez uvlačenja 😊)…Ovo je odličan album, zreo, kvalitetan i zaslužuje vašu pažnju. Minusi koje sam naveo i ne moraju biti minusi, to je samo subjektivna kritika jednog retro rokera. Mnogima će baš pevanje na srpskom i etno delovi biti pozitivne stvari i ono što izdvaja Centurion od drugih bendova sličnog stila. Ako dugo niste kupili CD, sad je vreme. Ne skidajte ga sa neta, ne slušajte na You Tube, kupite fizičko izdanje, pravac u plejer, odvrnite glasno, slušajte i “headbangujte” !