Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Claymorean – Eulogy for the gods (full lenght, 2021.)- OLD SCHOOL OR NO SCHOOL

piše : Mihajlo Janković

Uprkos činjenici da moj muzički ukus nastavlja da evoluira –u smislu da otkrivam nove bendove i podžanrove i biram šta mi se dopada-, moram reći da moje srce i dalje kuca u ritmu stare škole. Prosto rečeno, oldskul metalčina nije samo podžanr gitarske muzike; to je entitet koji me diže iz mrtvih, a od letargične amorfne mase u stanju je da napravi varvarina koji je u stanju da istrči maraton i digne auto jednom rukom. Utoliko nema lepšeg osećaja nego kada u tvom neposrednom okruženju postoje bendovi koji neguju taj stil.

Za Lazarevački Claymorean ne može se reći da su novajlije, obzirom da rade više od 25 godina (prvo pod imenom Claymore, a od 2014. pod sadašnjim imenom). Ipak, bend se dugo kretao ispod radara ”stručne javnosti”, čak i u krugovima koji isključivo prate metal scenu, što je veoma nepravedno, obzirom da se radi o bendu koji zaista pošteno praši. Istina, većina bendova koji nisu mejnstrim odustane s radom posle nekog vremena zbog nedostatka motivacije i entuzijazma ili nezadovoljstva što nisu dovoljno ispraćeni. Uzimajući sve navedeno u obzir, Vlad Invictus (gitarista, autor i mozak komplet operacije) zaslužuje naklon što nije odustao, nego je, naprotiv, nastavio da gura još jače. A ko zna šta radi i pride je uporan, taj ostvari i vrhunske rezultate.
Vlad, Dejana (vokali), Goran (bas gitara), Uroš (gitara) i Marko (bubnjevi) ne isporučuju ništa manje od remek dela. Sama muzika koristi one najbolje elemente od svojih uzora, kao što su Manilla Road, Chastain, Railway, Ostrogoth, Manowar, Virgin Steele (čija obrada se nalazi upravo na ovom izdanju), Cloven Hoof i Acid. Zapravo, ko je slušao pomenuti Acid, primetiće kako Dejana skoro savršeno emulira stil pevanja njihove frontmenke Katrin De Lombert, što je u startu vrhunski ”hook” za mene.


Već od uvodne numere ”Hunter of the damned” nema izmotavanja: došli ste po metal, dobili ste metal. ”Battle in the sky”, ”The burning of Rome” (obrada Virgin Steele), ”Lords of light” (posvećena Mark Šeltonu, nikad prežaljenom frontmenu Manilla Road), ”Spirit of   Merciless time”, ”Mystic realm(Deorum in absetnia)” voze album bez potrebe za pauziranjem što je, morate priznati, redak kvalitet u današnje vreme, gde vas svi, takoreći, vuku za rukav da vam nešto objasne kroz album ili vas neprekidno bombarduju, a vi od količine informacija i kakofonije morate da pravite pauze jer se fizički izmorite. Ovde se, naprotiv, napunite energijom i osećate kako ste nadrasli svoje trenutno biće. ”In the tombs of Autan” (nazvana po istoimenom romanu Ursule K. LeGvin- pročitajte ako niste, ovaj fan SF literature vam to lično preporučuje!)  i ”Blood of the dragon” adekvatno menjaju tempo i zaključuju ovaj album kako valja i dolikuje: epski.

Ukoliko zbog zatrpanosti informacionim smećem i vestima sa scene koje kao da se vrte u krug niste dosad primetili ovaj bend, nije kasno da se iskupite. Nemojte verovati na reč, već poslušajte za sebe. Ako bar jednom ne ustanete da svirate vazdušnu gitaru ili krenete da mlatite rukama prateći bubnjeve, šta da vam kažem, možda nemate dušu. Jer ovakva muzika se, pre svega, sluša srcem, pa tek onda razmatra mozgom.

(Visited 198 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: