Što se tiče domaće rock i alternativne scene mislim da je 2022. bila za nijansu bolja od par prethodnih bar u pogledu kreativnosti. I u pogledu masovnosti. I u pogledu broja koncerata (posle dve sušne godine izazvane pandemijom to je i normalno). Ono što mi smeta je nedostatak prave publike (ona koja svim srcem podržava scenu, a ne samo deklarativno i ona koja između “krmače piva” i plaćanja karte ne bira ovo prvo) a i sve češće gašenje alternativnih klubova. O medijima da ne govorim. Sistemski ni ne pokušavaju da daju prostora bendovima koji sviraju rock i njegove derivate ili svašta proglašavaju za isti. Alternativnih ima ali je pitanje koliki je njihov domet..
Ima web fanzina, čak i štampanih fanzina (časopisa, naravno, ne, ali radio stanice (čast izuzecima 😊 ) vrte jednu te istu, bezličnu muziku, zaustavljene su u osamdesetim godinama prošlog veka, a o televizijama ne želim ni da pričam.
Sreća tu su internet platforme, društvene mreže i portali pa bi ipak bilo ružno reći da se ne može doći do željenih informacija.
Ovako…U 2022. godini izašlo je nekoliko fenomenalnih izdanja, par vrlo dobrih i desetak dobrih. Prosečnih i solidnih na desetine. Dakle, bendova ima…A publike ? Lamentiranje ću ostaviti za kasnije pa ću nabrojati šta mi se to dopalo u godini koja je za nama…
Albumi koje sam preslušao nedovoljan broj puta za jasniji sud i ocenu a mislim da zavređuju pažnju :
- CACTUS FIELDS – Cactus Fields
- ORVEL 69 – Pepeo i prah
- CRNA LISTA – Crna Lista
- NAVY NE OBEĆAVA – Bekstvo iz BG-a
- LJUDI U GLAVI – Najbolje dolazi iz volje
- EYESBURN – Troops Of Light
- OATHBRINGER – Tales Of Glory
- BAD WEEK – So it was
- EX REVOLVERI – 100% Rnr
- STATICO – Il nostro cimitero EP
Što se tiče zvanične liste ona bi izgledala ovako :
- LAVINA – Odyssey (Bandcamp)
Niška petorka pod imenom LAVINA zaslužuje aplauz za samu odluku da u Srbiji svira progresivni metal s obzirom da je broj ljudi na ovim prostorima koji se mogu nazvati fanovima pomenutog zvuka vrlo mali i sumnjam da su potrebne četiri cifre da bi se on naveo. Prog koji oni sviraju nije virtuozan, ali momci zaista odlično vladaju svojim instrumentima. Moderan aranžmanski pristup ih više gura ka ekipi koje predvode Tool, Muse ili Periphery što meni nikako ne smeta. Naprotiv. Od Lavine tek očekujem dobre stvari ali i“Odyssey” je za ponos.
9.NEPRIJATELJ PRELAZI ZEKU – Krv, Suze, Nojz (Multimedia Music)
” Neprijatelj Prelazi Zeku uprkos mnogim iskušenjima opstaje celu dekadu na sceni polupustinjskog tipa u doba kad rokenrol mre povremeno budeć se na sedativima. Album donosi nam tuce pesama proverene tematike ritma i estetike, muzički sveže i energično prema svim zakonima klasične ne-Njutnovske mehanike zvuka duše. Tekstovi su snažni i prodiru u mozak vučeni srcem koje je na uši postavilo filtere štiteći se od svakojakog sranja.
Pozitivnost i život osnovni stav u liriksu primećuje se u svakoj od pesama kojom Zeke tkaju sliku kako unutrašnjeg ličnog tako i spoljno-političkog života, publika to prepoznaje i tu se zatvara krug koji se dalje okreće i stvari teku.
Ostatak recenzije pročitajte OVDE.
- KANDA, KODŽA I NEBOJŠA – Beton (Mascom)
KKN je više od tri decenije na sceni i njegov rad uvek posmatram kroz duple naočare. U jednim vidim funky/ reggae atrakciju a u drugim garažnu rok družinu koja praši rokenrol. Dugo mi je trebalo da se naviknem na to i da shvatim da obe faze svira isti bend. “Beton” ne odmiče mnogo dalje od prethodnog albuma. I dalje su to slične teme, zvuci i rifovi, mome uhu prijatni. Bolje od ostalih na ovoj ploči su svakako “Muzika, mir i ljubav” i “ Tamo gde je sunčano” koji će sigurno postati koncertni aduti benda. Hitovi već jesu…
- FRAKHTAL – Plima EP (Bandcamp)
“Recenzirati instrumentalne albume je poprilično teško (bar meni) jer nedostatak tekstova zna izazvati popriličan manjak informacija ali ako “Plimu” shvatite kao jednu finu vožnju rolerkosterom ili putovanje kroz lepotu muzike onda ipak bez previše muke možete prepoznati emocije koje su Ivan Toroman (bubnjevi), Arsenije Milinov (bas) i Vladimir Pavlović (gitara) dali “na izvolte” slušaocima.”
“S druge strane “Plima” je ozbiljan kompozitorski zalogaj koji se guta sa slašću i posle par žvakanja možete da osetite pun i kvalitetan ukus muzike koju nudi FRAKHTAL. Od atmosferičnosti i eteričnosti do progresivnog i futurističkog pristupa metalu i rok muzici uopšte…” Celu recenziju nađite TU.
- SVETORASTROJSTVO – Sveto Rastrojstvo (Bandcamp)
Ovaj bend je potpuna nepoznanica za mene i osim toga da su Beograđani i da sviraju u formi kvarteta ne znam ništa više o njima. Znam da su svirali na poslednjem MOUNT of ARTAN festivalu što znači da imaju stoneraške krvi u žilama i žicama i ništa više. Gotovo slučajno sam došao do albuma jer me je zaintrigirao naslov i benda i ploče. Pustio sam ga prvi put na mp3 plejeru jedno jutro kad sam išao na posao i od tada se redovno družimo. Psihodelija, garaža, stoner, sedamdesete prošlog veka – sve je to prisutno u njihovom zvuku. Zaista su mi najveće iznenađenje za 2022. godinu i imam za njih gomilu pohvalnih reči. I dve male kritike koje , nadam se , neće shvatiti preozbiljno. Ko, bre, u Srbiji, pravi debi album od sat vremena ? Zašto mi sve liči kao demo snimak? Imam utisak kao da neke pesme nisu završene…Mada, odakle mi pravo da kritikujem nekoga ko izbaci pesme kao što su “ Decembar” , “Ibarska” ili “Dugo sam pio”? Predobre stvari i hitovi u pravom smislu te reči…
- NORTHERN REVIVAL – Modification (Geenger Records)
Moji sugrađani, poznanici i drugari izdali su svoj drugi dugometražni album. “Modification” jeste modifikovao njihov zvuk i to nabolje ali su zadržali sve što ih je krasilo od početka karijere – energiju, muda i mast. Produkcija je najbolja do sada, kreativnost na vrhuncu a usviranost za primer. Aleksandar Rajić i ekipa su već na blizu vrha stepenica stoner / sludge scene i očekujem da će sledećom pločom napraviti taj presudan korak ka njenom tronu. Mada, ni sada nisu uopšte daleko od njega.
- THERE. – Dystopian Landscapes (Bandcamp)
Šest godina posle odličnog “ Chasing The Basics” niški post-rock kvartet THERE. počastio nas je više nego odličnim naslednikom “ Dystopian Landscapes” . “Distopijski pejsaži” su baš to – Instrumentalno i atmosferično putovanje kroz sve izvesnije mračne i puste predele koje je čovečanstvo svojom glupošću, nebrigom, nemarom i zlobom itekako zaslužilo.
Celu recenziju pročitajte OVDE.
- NIKOLA VRANJKOVIĆ – Teorija Zabave (Multimedia Music)
Realno, ja sam baš veliki fan svega što Vranjković uradi tako da bi i ovaj EP mogao komotno da bude broj 1 na ovoj listi i na njemu nema felera ali , jednostavno , dva albuma su mi se više dopala i više sam ih slušao mada “ Teoriji Zabave” apsolutno nemam šta da zamerim. Perfektne četiri pesme za mnogo, mnogo slušanja. Posebno naslovna koja staje u red najboljih koje je Nikola ikada napisao. Ćeraćemo se mi još…
1.TONA – Tona (Idiotski Internat)
Četrnaest godina je trebalo kultnom novosadskom bendu Tona da se nakani i izbaci drugi album. Koji su razlozi za to zaista ne znam, ne bih da nagađam, a iskreno, nije me ni briga. Samo kad je novi materijal konačno izašao. O novom albumu namerno nazvanom imenom benda – TONA raspredali su se mitovi i legende i dobar deo scene je šuškao kako Đole i drugari spremaju nešto baš, baš opasno. I… bili su u pravu, TONA je objavila album (od neki dan i na CD-u) i…RAZVALILA.
Celu recenziju pročitajte OVDE !
- SALTO MORTALE – Ljubav, Mir i Sloboda (Bandcamp)
Odmah ću biti direktan: Ovo je album 2022. godine što se tiče rock muzike u Srbiji! Istina, konkurencija i nije neka pošto se tim vidom (sub)kulture maje maltene beznačajan procenat populacije na ovim prostorima među kojima sam i ja, zaludan. Ipak, ima sigurno nekoliko puta da je Zemlja obavila pun krug oko Sunca da me je nešto ovako pomerilo.
Zašto je “Mir, Ljubav i Sloboda” tako dobra ploča? Jer su rifovi odlični, produkcija preterana a muziciranje sjajno. Možda će ove pohvale neko nazvati floskulama i “opštim mestima” ali, teško je opisati nekom sa strane rečima kad upadneš u euforiju (a to mi se desilo kad sam prvih nekoliko puta preslušavao album) i kad želiš da objasniš nekom ko nije upućen zašto ti se neka muzika toliko dopada. Unutrašnje stanje duha je ponekad samo prvi stepen alhemijskog procesa i ima svoju uzročno-posledičnu vezu, a kod pisca ovih redova je od prvog slušanja upravo tako. Svako preslušavanje (uglavnom cele ploče) mene tera na pocupkivanje, sviranje vazdušne gitare, okretanje potenciometra na pojačalu udesno, glasno pevanje refrena mada sam blizu toga da mogu da kažem da sve tekstove znam napamet.
Ostatak pročitajte TU.
Primetili ste sigurno da dva albuma nose titulu najboljeg. Retko mi se to dešava, ali, zaista nisam mogao da se odlučim koji mi je bolji pa nek ostane ovako. Dakle – DUPLO PRVO MESTO !
Leave a Reply