Dotkomova domaća lista za prostu 2019. godinu

Treću i poslednju listu za 2019. što se tiče muzičkih dešavanja, objavljujemo za našu scenu i sa malim osvrtom na region…

…Rekao bih da prošla godina nije bila baš preterano dobra što se tiče albuma snimljenih na ovim prostorima, ali da su snimljene i neke dobre stvari – snimljene su. 

Ređe nego proteklih godina sam bacao pogled preko granice, tako da ću pomenuti tek nekoliko albuma koji su mi se dopali.

• ŠIROM – A Universe That Roasts Blossoms For A Horse (tak:til/Glitterbeat)

Širom su slovenački trio koji po sopstvenom priznanju svira “imaginarnu folk muziku”, mada bih ja pre to strpao u avangardni jazz dosta naslonjen na ono što rade Pinguin Jazz Orchestra, Art Ensemble Of Chicago ili Steve Reich. Drugim rečima, nešto što bi vam sigurno preporučio moj prijatelj Desya Lovorov :). Ovog puta sam se i ja iznenadio da mi se ovaj album svideo. A jeste, poprilično.

• PORTO MORTO – Portofon (JeboTon)

Ovo je drugi album zagrebačkog Porto Morto-a koji svira modernu varijantu new wave-a, ali to radi toliko inovativno da ste primorani da skidate sloj po sloj da biste došli do pomenutog novog talasa. Naravno da su primetne aluzije na Šarla Akrobatu i Haustor (ovo i nije tako teško s obzirom da Darko Rundek gostuje na prvom singlu “Hodaj”), mada na “Portofonu” ima još sjajnih pesama, kao što su, recimo, “Šećer“, “Sajle” ili ” Sjedni“. Žao mi je što sam ovaj album otkrio relativno kasno za neko podrobnije seciranje, ali, biće prilike…Preporuka.

• CHUI – Iz Kapetanovog dnevnika (Dancing Bear)

I ko ne sluša džez čuo je za Chui (Dotkom jeste odavno, otud i intervju sa Tonijem Starešinićem,odrađen još pre skoro dve godine) , zagrebačku jazz atrakciju koja već nekoliko godina pravi toliko dobre albume da je približio svoju verziju takve muzike mainstreamu. Ova, peta po redu njihova ploča, “Iz kapetanovog dnevnika” možda im je i najbolja, bar po mom skromnom mišljenju.  Naravno, uz obilato korišćenje elemenata uzetih iz rock, electro, world pa i punk muzike CHUI su približili džez širim narodnim masama i naterali urednike radio stanica da ih puštaju. Nažalost, to se za sada dešava samo u Hrvatskoj. A ka` će kod nas, to ne znamo…

• SACHER – Biser, Ambra, Jantar (Dallas Records)

Srđan Sacher je poznat svima koji su odrastali u Jugoslaviji. Pamtimo ga iz bendova “Haustor” , “Dee Dee Mellow” i ” Vještice” i kao jednog od pionira novog vala. E sad, posle toliko godina lutanja po svetu Sacher je odlučio da se vrati kući i snimi četiri albuma, bar tako kaže. “Biser, ambra, jantar” je prvi od ta četiri i po Sacherovom tumačenju naziv albuma predstavlja metaforu za transformaciju bola u lepotu. Muzički, ploča nije odmakla mnogo od njegovih prethodnih radova, što je naravno, samo plus. Izvrsni singlovi kao što su “Mene nisi nikad volila” i “Vrijeme stalo” uleteli su na Top liste i program radio stanica (opet kod nas – 0 bodova) ,a meni je veliko otkriće vokal Filipa Riđičkog (Lika Kolorado), poznatog Kipa iz sjajne serije “Crno-bijeli svijet”. 

• BERNAYS PROPAGANDA – Vtora mladost, treta svetska vojna (MoonLee Records, Pop-Depresija)

Makedonski (svesno ne pišem novododati prefiks jer na Dotkomu nema politike) dance post-punk sastav Bernays Propaganda je pre četiri meseca izbacio svoj peti album naziva prevedenog na srpski – “Druga mladost, Treći svetski rat” i dobio sjajne kritike pa ni ja nisam odoleo da ga preslušam…Nekoliko puta. Sve što mogu reći stane u dve reči – “Odličan album”. Ritam koji vas tera na cupkanje, tekstovi, za koje vam ne treba posebno znanje makedonskog da bi ih razumeli, direktni, opori i kvalitetni, pankerski stav, upotreba elektronike na jedan pametan način i nekoliko odličnih pesama koje bi u nekom paralelnom univerzumu gde se pre gleda kvalitet od svega ostalog mogle biti pravi hitovi. Bravo, bravo, bravo.

 

Što se tiče scene u “državi ” koja se zove Srbija nalazim da je raznovrsna kao nikad pre, i da kvaliteta očito ima, ali da 2019. i nije bila toliko bogata sjajnim albumima. Bilo je dobrih ploča, nije da nije, ali je malo onih koje bih mogao da nazovem baš, baš odličnim. Mada…Ima i takvih…Krenimo…

 

10. HARLEKIN – Jesen / Put za Ganimed (Menart)

Inđijski Harlekin me je prijatno iznenadio sa dva fantastična singla od kojih mi je “Put za Ganimed” za nijansu bolji utoliko što je pokazao da se izvanredno snalaze i na polju instrumentalnog post – rocka. Jedva čekam drugi album. Ako se po jutru dan poznaje druga dugosvirajuća ploča Harlekina će biti čudo.

10. INDUSTRIJSKI  KOMBINAT – Dovoljno jak (samizdat)

Bend iz Bačkog Petrovca koji sa sobom nasleđe legendarnih “Ludih Krawa” izbacio je sjajan i poletan debi album, “Dovoljno jak” prepun dobrih rifova, odličnih tekstova i energičnih ritmova iskombinovanih u dobre i zarazne pesme. Nisam uspeo da ih pogledam uživo, ali se nadam da ću i to nadoknaditi.  Pesme ” Biće bolje”, “Kurwa” i ” Panker” za nijansu bolje od ostalih sa ploče, ali i ostale poseduju zavidan kvalitet.

09. ISIDOR – Avalon Quest (NewRetroWave Records)

Neću ništa da daodajem, već ću samo citirati Desyu :  “Osetni su mnogi uticaji plesne muzike osamdesetih, koji se smenjuju iz pesme u pesmu, ali i iznenadnih upliva gitarskog zvuka u novovalnom maniru (uporediću sa Duran Duran), koji reže i daje dozu agresivnosti. Kao i kod prethodnih Isidorovih radova, svaka pesma suptilno naginje ka mnoštvu žanrova, koja sažima uticaje dark synth-a (nešto izrazitije nego na prethodnim delovima trilogije), retrowave-a, ali i japanske škole city-pop/electro funka (tačnije futurefunka)”. Žao mi je što se izjalovio pokušaj organizacije lajva, ali sam Isidor je najavio skorašnje viđenje sa publikom pa vam mogu samo poručiti da taj spektakl u najavi nikako ne propustite…

08. TAMERLAN – Infinigrammaton (Steinklang Industries)

07. CLYDE – Paint The Scene (Diligence Records)

Ništa novo se ovde ne može čuti i ja to odavno ne očekujem (pa skoro ni od jednog benda više), ali ovo je ploča uz koju slobodno možete đuskati, pevati i skakati. Pesme imaju svoj početak, strofe, refren i kraj, dakle, jasnu rok strukturu, odsvirane su i otpevane više nego dobro i moram priznati da sam morao promeniti svoj stav o ovom bendu. Što je najvažnije, te pesme nisu za jednokratnu upotrebu i ostaju u ušima i posle svog završetka. Nalazim da “Paint The Scene” zaista može da “oboji ovu žabokrečinu od srpske rok scene” jer je izuzetno osveženje. Cela recenzija se nalazi, ako ste zainteresovani – TU.

06. CENTURION – Centurion (samizdat)

…Ovaj album ima kvalitet, ima pesme ! (konačno) , ima sjajne melodije, odličnu ritam sekciju i fantastičan vokal, a produkcija je vrlo dobra i nema joj se mnogo toga zameriti. Moglo bi se reći da je ova ploča delo Đorđa Lukovića (znate ga i iz benda Quasarborn gde takođe svira gitaru, a i iz rahmetli Space Eater-a) koji je komponovao i napisao sve tekstove (sam ili uz pomoć ostalih članova benda), ali bi to bilo nepravedno jer se “timski duh” ovde itekako oseća.Ovo je odličan album, zreo, kvalitetan i zaslužuje vašu pažnju. Minusi koje sam naveo i ne moraju biti minusi, to je samo subjektivna kritika jednog retro rokera. Mnogima će baš pevanje na srpskom i etno delovi biti pozitivne stvari i ono što izdvaja Centurion od drugih bendova sličnog stila. Ako dugo niste kupili CD, sad je vreme. Ostatak pročitajte – OVDE.

05. CONSECRATION – Plava laguna (Geenger)

Verovatno je ovaj album trebao da se nađe i na prvom mestu ove liste, jer su CONSECRATION odavno već bend koji debelo prevazilazi balkanske prostore, ali. jednostavno nisam imao vremena da ga ispreslušavam onoliko koliko sam želeo. I pored toga, našao sam u njemu toliko lepote, emocija i prelepih slika da obećam da ću ga slušati još dugo, dugo. Što želim i vama.

04. WOODEN AMBULANCE – Redville (Pop Depresija / Kišobran)

Što bi rekli stari Vojvođani – “izredno” ( što bio trebala biti neki nakaradno skraćena zamena za “izvanredno”).   

“Ono što je zajedničko jeste ta sveprisutna pesnička melanholija, gotovo barokna atmosfera pesama (koja duguje to velikanima folk/indie folk, americana velikanima) i dijametralno suprotna, divljačka energija, čak i kada se radi o najtišem komadu. Tu je i Goranov glas, koji se nalazi na tankoj oštrici režanja, gušenja i saopštavanja najtananijih emocija na pomalo šeretski “nespretan” način. “Redville” zvuči nekako najzrelije do sad, utoliko ‘opasnije’, jer se granice žanrova mešaju kao u hadronskom superkolajderu, osećanja koja naviru iz pesama su nestalna, turobna, na momente čak i agresivna – uzimajući u obzir osnovu u kojoj se WA kreće. Celu Desyinu recenziju možete pročitati OVDE.

03. SHOPLIFTERS – Secret Free World (PopKid Records)

Shoplifters su nebrušeni novosadski pop-pank dragulj koji postoji već poprilično dugo, ali mislim ( i nadam se) da su ovim albumom konačno preskočili letvicu koja se zove underground.  Na tragu Husker Du-a i The Replacements-a “Tajni slobodni svet” krije jedanest fantastičnih pesama u koje ćete se zaljubiti već posle prvog slušanja….

03. MEDDLE – The Ropes EP (samizdat)

Alternativni metal, post-grunge, ali i poprilična doza progresije su ono što određuje zvuk novosadskog benda Meddle, koji je legitimni naslednik grupe “Pry” koja je nekoliko godina, dok je trajala, važila za jednog od predvodnika bendova na ovim prostorima koji gaje sličan zvuk. Na ovom EP-ju koji ima pet pesama uz moćan i sugestivan vokal Baneta Etinskog, glavne vrline su sjajni rifovi i svesno napravljena teskobna atmosfera koje se ne bi postideo ni bend kalibra Alice In Chains. Kada se tome doda da su tekstovi konceptualni i da na pravi način govore o teškoći snalaženja običnog čoveka u današnjem svetu, depresiji, suicidnim mislima i borbi protiv toga, može se reći da su Meddle uradili odličan posao sa “Konopcima”. Takođe čekam promociju ovog izdanja kao na iglama, ali su MEDDLE zbog “više sile” u potrazi za novim bubnjarem…

02. REFLECTION – Different Paths (samizdat)

“Different Paths” donosi devet odličnih pesama koji traju malo više od pola sata što je sasvim dovoljno da vas uveri u kvalitet i neverovatni potencijal benda. Reflection sam gledao dva puta uživo i oba puta sam osetio da je reč o vrlo kvalitetnom bendu koji prati trendove, ali ima svoj specifičan pečat. Ovaj album je to potvrdio i čak poboljšao moje mišljenje o “Reflection”-u koje je ionako bilo poprilično visoko. Gitarski delovi su na zavidnom nivou, ritam sekcija precizna i ubedljiva, a glas moćan i sugestivan, uprkos činjenici da mi ovakva forma vokalnog izražavanja nije omiljena.

Celu recenziju, ako želite, pročitajte OVDE.

01. LARSKA – Can`t Steal It (Dom Omladine Kragujevac)

Apsolutno i zasluženo, za mene – najbolji album objavljen u Srbiji u 2019. (Da su LEDNIK i QUASARBORN objavili svoje najavljene ploče na vreme možda bi situacija bila drukčija, a možda i ne bi)…

…Karakteristično kod benda je i to što verovatno od svih stoner sastava u Srbiji, a na moju radost zavidan ih je broj trenutno, najviše koketira sa grandž zvukom, uz neizbežnu dozu psihodelije. Ta grandž nota se najviše pojavljuje u Lukinom pevanju koje donekle, samo donekle i to manirom, a ne intonacijom, podseća na Lejna Stejlija. Naravno, kako i sami kao uzore navode Kyuss, Melvins, Nirvanu i Sabbathe (a ima tu i Colour Haze psihodelije i alternativnog šmeka Screaming Trees-a, uz pop potencijal Mother Love Bone-a i melanholiju Mad Season-a), sve to se može čuti i na ploči, ali je doza originalnosti više nego prisutna i ja već sada mogu sa sigurnošću prepoznati Larskin pečat na svakoj od deset pesama. 

Potpuni prikaz ovog fantastičnog albuma možete naći TU.