Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

DOTKOMova retrospektiva regionalne scene u 2022. godini

Dođe i kraj ove godine i kao što priliči ozbiljnom portalu kakav DOTKOM jeste sledi retrospektiva muzičkih izdanja u ex-YU ili  regionu kako je moderno da se kaže. Po ko zna koji put napominjem da su sve liste isključivo odraz ukusa urednika i ništa više (Naravno, kriterijum je i broj slušanja nekih izdanja, a za to su ponekad krivi lenjost, nedostatak vremena, neprepoznavanja kvaliteta na prvu loptu itd). Gotovo potpuno su subjektivne (uz malu dozu objektivnosti koja varira od slučaja do slučaja) i ne vidim razlog zašto bi se neko ljutio zbog nižeg mesta na listi od kojeg je očekivao ili zbog odsustva sa iste.

Dakle :

Vredni pomena su sledeći albumi ali sam ih jednostavno slušao samo jednom ili dva puta i nisam mogao da dam pravi sud o njihovom kvalitetu :

 – ### – Nasilno

 – Čuvarkuća – Curino Cvijeće

Ukleti Dukat – Odavno Sa Druma

Sjeverozapad – Pomrčina

Leut Magnetik – Celuloza

Bluvinil – Zna Li Itko Tajnu Srca ?

 – Rokambol – Paraliza

Tidal Pull – Uvod U Promatranje Cvijeća

Ivan Grobenski – Apocalypstick

Ether – Bitke Na Makovim Poljima

 

  1. SMRT RAZUMA – Nova Era Mraka (Bandcamp)

Osiječko – novosadski DIY thrash/HC/punk sastav je gotovo na šestogodišnjicu postojanja izbacio prvi album. I to kakav…Kruno iekipa su izbacili sav bes iz sebe i usmerili ga na medije, sistem, desničare, licemere i moderno društvo uopšte. Da sam imao vremena da mu se posvetim malo više sigurno bi i mesto na listi bilo višlje (izašao je 16. Decembra, mada sam pesme znao i odranije sa koncerata)

  1. NEON IGLU – Stranput (Geenger Records)

Melanholija varaždinske post-rock četvorke me je u nekim trenucima preslušavanja potpuno opčinila. Nije “ Stranput” doneo ništa što pre nisam čuo ali je koketiranje sa dream-popom, ambientalom i noise-om donelo kvalitet više. Zaista dobar debi. Očekujem još više od ovog benda I voleo bih da čujem uživo pesme sa ovog albuma.

  1. ELVIS STANIĆ GROUP – Insomnia (Aquarius Records)

Tridesetogodišnji muzičarski staž i iskustvo sviranja sa ogromnim brojem muzičara Elvis Stanić je upotrebio da “Insomnia” ne bude samo klasičan jazz album već je u njega ubacio i elemente progresivnog rocka, fusiona (što nikako nije novost) ali i šlagera. Naime, osim iznenađujuće obrade “Light My Fire” od The Doors za kraj smo dobili pravi pravcati šlager – “Plovim” koji je otpevao Marko Tolja, a između su čekale atmosferične, melanholične i prijatne melodije kao stvorene za slušanje uz neku knjigu, popodnevnu dremku ili šoljicu kafe. Možda “Insomnia” nije najbolji Elvisov album ali meni je prijao. I često sam mu se vraćao…

  1. ST!LLNESS – Kocka Je Okrugla (Mudri Brk)

Ćetvrti “dugometražni” album u dvadeset godina postojanja St!lness-a, a posle desetogodišnje pauze podsetio nas je koliko može biti dobitna formula mešanja hip-hopa, reggae-a i žestokog zvuka. Tekstovi su možda i bolji deo ove ploče, koja zaista zavređuje veliku pažnju. Odličan album u moru mediokriteta, nedovoljno slušan za koje mesto iznad na listi…

  1. MIZAR – Večna Praznina (Dallas Records)

Upečatljivi, jedinstveni, moćni i pre svega kultni makedonski sastav MIZAR nas je počastio šestim studijskim albumom od kojeg sam očekivao da će me oduvati i zasesti na tron regionalnih izdanja. To se nije desilo iz nekoliko razloga, pre svega nedostatka velikih hitova i prevelikog uticaja etno-elemenata koje baš i ne ljubim, ali i pored toga Mizar je pokazao i dokazao da ne može da snimi loš album. Teški, mračni i magični zvuci dopiru i iz “Večne Praznine” a još nekoliko slušanja na mom HI-FI sistemu će dokazati da li ovaj album zaista zaslužuje samo šesto mesto regionalne liste za 2022. ili i koje mesto iznad…

  1. FIRE IN CAIRO – High Degrees (LAA / Basic & Rough)

Ovo je drugi album zagrebačkih FIRE IN CAIRO, ali moj prvi susret sa njima. Prvenac sam nekako propustio ali posle otkrivanja ovakvog “dragulja” požuriću da se susretnem i sa njim. F.I.C. sviraju modernu varijantu “psihodeličnih sedamdesetih” i često mi zaliče na Jefferson Airplane ili Moby Grape, ali s druge strane očas čujem i britpop naznake jednih Blur ili Pulp. Kompleksna ali pitka ploča za višekratnu upotrebu.Fire With Oxygen” – jedan od hitova godine, zasigurno…

  1. LHD – Off The Grid (Dirty Label)

LHD su Lada (bas gitara), Hrvoje (bubnjevi) i Dinko (gitara) i ustvari su The BAMBI Molesters minus šef Dalibor Pavličić (gitara). Bambijev duh lebdi nad ovim izdanjem i više nego što je potrebno, ali bilo bi veoma čudno da nije tako. Jedna gitara minusa ne fali mnogo pa smo tako dobili jedan baš lep , zavodljiv i kvalitetan instrumentalni surf-rock album podesan za višekratnu upotrebu. Ako su vam falili The Bambi Molesters tu su vam LHD. Izvolite !

  1. SLEEPYHEADS – We’re OK (Geenger Records)

Slavonski četverac na privremenom radu u Zagrebu na svom drugom albumu doneo je pregršt kvalitetnih melodija i ritmova vešto kopajući po rock, funk i alternativnim zaostavštinama i umešno ih pakujući u pop senzibilitet i oblandu. Ako bih morao još da vam približim zvuk Sleepyheads-a upotrebio bih i odrednice kao što su grunge, psychedelic i americana. Kad se sve navedeno sabere i oduzme dobije se odličan album koji bih mogao da preporučim svima koji su se prepoznali u nabrojanim pojmovima…

  1. J.R. AUGUST – Still Waters (Croatia Records)

John Raven August ili Nikola Vranić je hrvatski kantautor koji i nije nešto popularan istočnije od Iloka, ali ja ga pratim već neko vreme i sa sigurnošću tvrdim da je njegov kvalitet ogroman i neupitan. Porediti ga sa jednim Nick Cave-om ili Johnny Cash-om (u poslednjoj fazi svoje karijere) bilo bi možda i previše, ali tu analogiju ne bih baš tako lako ispustio. “Still Waters” je konceptualan album o mukama Isusa Hrista i iako je moj odnos prema religiji duboko odbacujući (za Nikolu zaista ne znam, ali verujem da je njegovo preispitivanje u pogledu vere mnogo veće nego u mom slučaju, inače, sumnjam da bi se uhvatio u koštac, sa realno, veoma teškom temom) ovaj album mi je iznenađujuće mnogo prijao. Ako bih morao da ubacim JR Augusta u neku fijoku onda bi to svakako bila “dark americana” danas toliko bogata izvođačima koji se ubrajaju u “popularnu muziku” . Odlična produkcija, izvrsno pevanje, čarobne melodije i kvalitetni tekstovi odlikuju i “Still Waters”, uostalom, kao i prethodne dve “vode” (debi “Dangerous Waters” i “Murky Waters”, skup dosadašnjih izdatih singlova). Prvi singl i spot “ Dealing With The Pain” podelio je pre svega kritiku, ali ga je publika (među njima i ja) prepoznala kao jednu od njaboljih pesama izdatih ove godine, ne samo u regionu. Sreća, pa nije jedina tako dobra na albumu. Ima ih još…Kao “Release from My Sin”…Fenomenalna pesma.

  1. URBAN INSTIKT – Bijes (Menart Records)

Tuzlanski URBAN INSTIKT  na svom drugom albumu donosi pola sata čiste energije, besa i prezira uperenih protiv gluposti, sistema i ludila ili što bi Jozo Gavran rekao : “Na novom albumu Urban Instinkt demostrira veštinu hardcore lifestyle-a začinjenu domaćim začinima i donosi nam esenciju besa kao otporu sveopštem ludilu, pogotovo ovom našem balkanskom.” Celu recenziju možete pročitati TU a ja ću dodati da je ovo s pravom najbolji album u regiji ove godine i da ga preporučujem svima koji vole “tvrđi” zvuk. I ne samo njima…

(Visited 179 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: