Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

DOTKOMova TOP20 lista albuma 2023. – STRANA MUZIČKA SCENA

Šta se to slušalo u DOTKOMovom plejeru prošle godine pročitajte u sledećim redovima, ako vas zanima : 

 

  1. AHAB – Coral Tombs

Jedan od najboljih doom bendova ikada je snimio peti album u 20 godina dugoj karijeri.  Po prvi put su ubacili i clean vokale i meni se to posebno dopalo. Dok slušate album morate imati osećaj da vas talasi okeana valjaju po površini preteći da će vas povući u dubine. Meni se to i desilo svakim sledećim slušanjem ovog albuma.  “Mobilis In Mobili” je jedna od najboljih pesama prošle godine. Overite ovaj album ako iole volite ovakav mračni, atmosferični i ritmični doom.

  1. TYGERS OF PAN TANG – Bloodlines

Bend koji je osamdesetih godina prošlog veka bio popularniji na ovim prostorima nego u matičnoj Britaniji ne odustaje . Može se reći da su “Tygersi” u svom radu imali nekoliko faza od kojih su najuspešnije prva (od 1978- 1985) i poslednja (od 2012. do danas). “Bloodlines” je za mene jedno od najvećih iznenađenja prošle godine jer nisam verovao da Robb Weir i ekipa ima snage da izbaci ploču koja skoro da može da stane rame uz rame sa legendarnim albumom “Spellbound”. Pokretački rifovi, koliko-toliko originalni (danas kad je sve već odavno odsvirano), dovoljno zarazne melodije i odličan dvojni gitarski rad bio je dovoljan da me natera da ovaj album preslušam nekoliko puta tokom 2023. Što je, mora se priznati, u ovoj hiperprodukciji više nego dovoljna preporuka.

  1. PENINSULA – Anemoia EP

Verovatno najveći kvalitet ovog EP-ja koji se sastoji od jedne jedine pesme duge 25 minuta je to što me je strašno podsetio na Pink Floyd. Pošto sam ogroman fan pomenute institucije i Peninsula je često puštana u mom plejeru. Vrlo kvalitetan britanski kvartet je komponovao odličnu smesu ambijentalnog i progresivnog zvuka prožetu fantastičnim gitarskim pasažima. Slušati u časovima popodnevne sieste…

  1. MOHINI DEY – Mohini Dey

Mohini Dey je dvadesetsedmogodišnja basistkinja iz Mumbaja i svojim debi albumom je pokazala i dokazala da je još uvek moguće snimiti svež i poletan fusion jazz album. Doduše, sa elementima i soula, funka, R & B-a, kao i rock muzike. Uz nesebičnu pomoć takvih giganata kao što su Simon Philips, Marco Minneman, Guthrie Gowan, Ron “Bumblefoot” Thal i još neki ova ploča ima sve što treba da ima ploča kojoj ću se često vraćati…

  1. NATIONAL – First Two Pages Of Frankenstein

 Da budem iskren, nikad nisam bio preveliki fan ovog benda, simpatizer možda da, ali nikako jedan od onih koji ih ističu kao svoje favorite. Ipak, ova ploča me je nekako uvukla u sebe. Moguće i zbog toga što je ovaj album koji bi trebao biti sinonim za melanholiju došao u vreme kada sam i sam bio poprilično na dnu. Reći ćete da se takvo stanje leči upravo suprotnom, veselom i poletnom muzikom, ali meni je “First Two Pages Of Frankenstein” bio lek koji je doprineo da se malo maknem od ivice. Meni je pomoglo. Probajte i vi…

 

15 . ASYMMETRIC UNIVERSE – The Sun Would Disappear As I Imagined All The Stars

Jebi ga, šta ću kad volim ovakav spoj eksperimentalnog proga, metala i fusion jazz-a. Ovaj album ima sve od pobrojanog i strašno su mi prijali svi ti neparni ritmovi, isprekidane solo deonice, fretless bass, povremeno podsećanje i na Dream Theater i na zvuk sedamdesetih. Kompleksne melodije, prstohvati flamenco, djenta i ekstremnog metala začinili su ovu ploču da bude takva kakva jeste. Neverovatno ukusna.

 

  1. SHORES OF NULL – The Loss Of Beauty

Nasuprot svom imenu, ovom albume ne nedostaje lepote. Italijanska death doom grupa Shores Of Null postoji već deceniju, i za to vreme su snimili tri sasvim dobra albuma, a „Loss Of Beauty“ im je četvrto dugosvirajuće izdanje. Njihovo prethodno izdanje, album sačinjen od jedne jedine pesme, “Beyond The Shores (On Death And Dying)“, objavljeno tokom pandemije 2020., vrlo visoko je podigao lestvicu što se tiče kvaliteta, ali čini mi se da ga prevazilazi a i sva ona pre njega u svim aspektima. Usudio bih se reći da je bolji od velike većine albuma extreme doom žanra koje sam slušao poslednjih nekoliko godina.

 

  1. NUCLEAR POWER TRIO – Wet Ass Plutonium

Najotkačenija ploča prošle godine (koja mi se svidela) sa Trampom, Putinom i Kim Džong Unom na naslovnici albuma.  Nepripremljen na ono što krije ova ploča utoliko sam više bio iznenađen kvalitetom i muziciranja i samih pesama. I ovde ima svega i svačega, trio iz Denvera koketira i sa metalom i sa džezom i fankom pa čak ima i latino elemenata. Opičen album, ali na najpozitivniji mogući album. Cenim da bi Zapa svirao ovako nešto danas, da je još uvek živ. Probajte, možda vam se dopadne…

 

  1. THE FUSION SYNDICATE – Beautiful Horizon

Fusion Syndicate je neobična super grupa koja često menja svoje članove. Na ovoj ploči su svirali i pevali Marty Friedman (Megadeth), Brian Auger (Oblivion Express), Angelo Moore (Fishbone), Robby Krieger (The Doors), Jah Wobble (PIL), Jerry Goodman (Mahavishnu Orchestra), Steve Morse (Deep Purple), Helios Creed (Chrome) i upravo tako i zvuči. Raznovrsno, neobično, drugačije ali nadasve kvalitetno. Današnjoj muzičkoj industriji je potrebno što više ovakvih albuma. Albuma koji se ne mogu sa sigurnošću svrstati ni u jednu fijoku niti žanr.

 

  1. NE OBLIVISCARIS – Exul

Jedan od najoriginalnijih metal bendova vratio se još jači, brži i bolji svojim četvrtim dugosvirajućim izdanjem (uz par EP-jeva). “Exul” je tačno ono što bismo mogli nazvati NeO upgrade 4.0. Sve je još utegnutije, virtuoznije, disciplinovanije, grandioznije…Ako ste slušali Ne Obliviscaris onda znate na šta mislim. Ako niste, šta čekate ?

 

  1. AVATAR – Dance Devil Dance

Mada ni ranije AVATAR po meni, nije spadao u death metal bendove, ovom pločom su otklonili sve sumnje. Oni to svakako nisu. Heavy, groove, hard pa i glam rock možda…Omot albuma je verovatno jedan od najružnijih prošle godine, ali je zato sadržaj skoro, pa perfektan. Melodičan i zarazan, ali ipak zategnut i čvrst, pomalo sladak ali nikako previše zašećeren. Ne znam kako, ali ja sam u ovom metalu čuo i Beach Boys, Tom Waits-a, David-a Bowie-a…Proverite da li sam u pravu. E, da – “The Dirt I’m Buried In” je jedna od najboljih pesama koje sam čuo prošle godine.

 

  1. EARTHSIDE – Let The Truth Speak

Osam godina je trebalo da debi album Earthside-a “A Dream In Static” dobije dostojnog naslednika. I vredelo je čekati, da znate…”Let The Truth Speak” je vrlo kvalitetan, moderan atmosferični prog metal album sa svim elementima koje takva jedna ploča mora da ima. Earthside ne insistira na virtuoznosti i komplikovanju već oblikuje svoj zvuk na jedan ambijentalan, sinematičan, atmosferičan način a opet ne beži od odličnih metal rifova, čvrste ritam sekcije i distorziranih gitara. Veoma, veoma dobar album.

  1. eMOLECULE – The Architect

Simon Collins, koji je “mastermind” ovog benda/projekta publici je poznat kao vođa Genesis Tribute Banda, iz benda Sound In Contact koji je snimio sjajan album “Dimensionaut” pre deset godina. “The Arhitect” je više rock nego metal mada ponegde koketira i sa čvršćim zvukom. Naravno da se od paralela sa bendovima koa što su Genesis, Yes ili Marillion ne može pobeći ali to su više komplimenti nego pokude. Ova ploča je od početka do kraja perfektna, priča vam svoju priču i za nju je potrebno malo više strpljenja nego inače. Udobno se zavalite u fotelju, stavite slušalice na uši, pustite “The Architect” i putovanje može da počne.

 

  1. ROLLING STONES – Hackney Diamonds

Jeste. Cela planeta je podeljena. Jedni govore da su Rolling Stones preterali i ponovo prežvakali sve što su ikada uradili a drugi ponosno kažu da “bez starca nema udarca” . Ja spadam u ove druge i glasno kažem da su Stonsi pokazali da su bili i ostali carevi. “Hackney Diamonds” je pun odličnih pesama i radio hitova a to je rock muzici u današnje vreme itekako potrebno. Danas kad u TOP 100 “Rolling Stone” gotovo da nema rok pesama i kad skoro niko mlađi od 30 godina ne sluša ništa što ima gitaru u svom zvuku, Richards, Jagger i Wood su pokidali. Naravno da su svoje viđenje rok muzike ubacili i blues i gospel pa i disco kao mnogo puta do sada. Ali su i ovog puta to uradili sa tolikom samouverenošću, poletom i drskošću kao da su zaista besmrtni. Smrt Čarlija Votsa nas je uverilo da to nije tačno, ali ko zna, možda je ona samo izuzetak koje potvrđuje pravilo. “Mess It Up” je svakako nova “Miss You”. Ne propustite.

  1. PERIPHERY – Periphery V – Djent Is Not A Genre

Periphery je jedan od bendova kod kojih teško da ima sredine. Ili ih volite ili mrzite. Ja, naravno spadam u ove prve i smatram da im je ovaj, peti i ponajbolji album. “ Wax Wings” , “ Wildfire” i “Silhouette” su nezaobilazni deo skoro svake moje plejliste ove godine. I ovde, uz naravno, djent možete pronaći gomilu raznih žanrova što je očigledno, zaštitni znak ove liste najboljih ploča za 2023. godinu.

  1. JASON ISBELL AND THE 400 UNIT – Weathervanes

Netipično za mene, Jason Isbell se pre par godina neprimetno ušunjao u meni značajne i nezaobilazne izvođače. Jason je jedna od perjanica zvuka koji mnogi nazivaju “americana” ali je “Weathervanes” ili po naški “Ruža vetrova” ili “vetrokaz” ipak više rock nego country i više AOR nego americana što je meni osobito prijalo. Za nijansu bliže zvuku koji je negovao njegov prvi bend – “Drive-By-Truckers” Isbell je napravio odličnu ploču sa najjačom pesmom ove godine u celom muzičkom univerzumu – “Save The World” čiji je tekst, više nego aktuelan a bavi se “pucnjavom u školi” . Nažalost , previše aktuelan i kod nas. Poslušajte “Save The World” . Na mene je uticao na mnogo načina…

  1. STEVEN WILSON – The Harmony Codex

Najveći autor modernog sveta, po mom skromnom mišljenju, izbacio je prošle godine svoj sedmi samostalni dugosvirajući materijal. I na njemu je, kao i ranije, pokušao da pobegne od klišea koje zadaje progresivni rok kojim se bavi u svom najpopularnijem i najboljem projektu zvanom Porcupine Tree. “Harmony Codex” je eklektični skup ambijentalnih, minimalno elektroničkih, synth-pop, prog-pop i art-rock kompozicija i kao da je hteo da pošto-poto pobegne od top lista, radio stanica i popularnih nizova pesama, ali, na sreću, nije uspeo. I ova ploča je kao i ranije blizu remek-dela.

  1. ALKALOID – Numen

Alkaloid je nemački progresivni death metal bend i „Numen“ je njihov treći album.

Njegovi članovi nisu nepoznati jer sviraju (ili su svirali) i u bendovima kao što su Defeated Sanity, Hate Eternal, Obscura, Obsidious i još neki. Svi imaju bogato iskustvo u muziciranju i komponovanju što se na „Numen“-u itekako čuje..

Tokom 70 minuta Alkaloid putuje duboko u kosmos i odvodi slušaoca sa sobom na virtuozno putovanje na talasima progresivnog i tehničkog death metala. Numen je, bez zadrške, kolosalan album, sa pregršt fenomenalnih ideja, kreativnog procvata i ekspresivnih zvučnih pejzaža koji bi neki drugi bendovi krckali celu karijeru.

 

  1. KATATONIA – Sky Void Of Stars

 Katatonia već trideset godina neguje svoj unikatan zvuk koji se zasniva na melanholičnim doom melodijama ali sa uplivima gothic i prog artifekata. Njihov dvanaesti album je skup odličnih pesama koje su sve zajedno stale u tri ftalja sata. Možda je nešto više prog nego što svi mi navikli, možda je čak i nešto čvršći nego neki drugi albumi u poslednjem periodu ali “Sky Void Of Stars” ali mi to ni najmanje nije zasmetalo. Naprotiv. Čista statistika koja kaže da je to album koji sam najviše slušao u 2023. Je dovoljan dokaz koliko je ovo dobra ploča i koliko mi se sviđa.

  1. DURAN DURAN – Dance Macabre

Verovatno najveće iznenađenje prošle godine a možda i ikada za sve ove godine koje aktivno i detaljno slušam i pratim rok muziku je novi album benda “ Duran Duran”. Put od “bljak” i “ljigavog” benda” do grupe koja mi “baš znači” Duran Duran je prešao zajedno sa mnom i mojom percepcijom popularne muzike i njenih derivata. “Dance Macabre” je konceptualni Halloween album prepun sjajnih obrada ali i odličnih novih pesama. Iako su odavno preboleli “novi romantizam” Djurani su ovom pločom otišli u dosta mračnije vode i gotovo darkwave i to mi se itekako dopalo. Nekim obradama kao što su “Psycho Killer” i “Ghost Town” dali su novu svežinu a nove pesme kao što su funky-pop himna “Black Moonlight” i naslovna “Dance Macabre”  dokazuju da Duran Duran nisu još istrošili sve svoje adute.

“Dance Macabre” je najbolja kolekcija pesama snimljena odjednom i na jednom mestu za 2023. godinu. Čvrsto stojim iza te tvrdnje.

 

 

(Visited 94 times, 1 visits today)

Leave a Reply