Relativno kasno sam otkrio bend WAR, sa i bez Erika Bardona, što i nije neko čudo, s obzirom da sam kao tinejdžer uglavnom slušao metal i pank sa tek ponekim izletom u mainstream. Kako sam odrastao i sazreo počeo sam da istražujem i druge muzičke žanrove , prvo one koje se oslanjaju na rock, a kasnije sve češće i blues, jazz, pa i funk.
Prvi susret sa grupom WAR je bila ploča “Platinum Jazz”, ali me nije posebno dotakla i tek je drugi susret sa bendom, na nagovor mog dobrog (sada već pokojnog) druga Bančila i nabavljanje cele diskografije na ruskom MP3-ju urodio plodom i mojom zainteresovanošću za isti. Pošto se ove godine navršava pola veka od izdanja ploče “The World Is A Ghetto” red je da napišem par redaka o ovom odličnom albumu.
Postoji još jedan razlog zašto sam se setio ove ploče. Naime, pre par meseci, bend LOS LOBOS je izdao album obrada “Native Sons” na kojem je bila pesma “ The World Is A Ghetto” i moram im priznati da su je odlično otpevali i odsvirali. Toliko da su me ponukali da ponovo uzmem ploču grupe WAR i odlušam je kako i priliči ovakvom dijamantu. Na miru i sa slušalicama na ušima.
Ono što sam shvatio posle valjda, desetog slušanja, je da u ova tri frtalja sata koliko album traje nema lošeg tona, a kamoli loše pesme ili nekog dela. “The World Is A Ghetto” je dijamant funka, i ne samo funka, jer ovo je i rock album, a pomalo i jazz i “world music”.
Dakle…
…Pesma koja otvara album “Cisco Kid” je bila nekad vrlo popularna i doterala je čak do mesta broj 2 na američkim top listama. To je priča o Cisko Kidu, njegovom debelom prijatelju Panču, Rio Grande-u i o tome kako je lako biti heroj. Latino zvuk preovladava, mada ne manjka ni soula i fanka. “Where Was You At” je solidna , ali ne mnogo više od toga, što ne znači da je loša, ali zato “City, Country, City” kroz seriju solo deonica praćenim izvrsnim udaraljkama prikazuje bend u svom pravom svetlu, vrhunskom. “Soba sa četiri ugla” je jedna vrlo dobra horska balada, možda za nijansu predugačka, ali kada svira WAR to i ne mora biti minus. Naslovna pesma je pravi primer za pojam “groove” i svih deset minuta koliko “The World Is A Ghetto” muzika vas “vozi” u pravom smislu te reči a saksofonski solo Čarlija Milera je veličanstven i predivan. Esencija emocije. Gitara kojoj je dodeljena pozadinska uloga, vozi li vozi i dovodi vas u neko stanje blisko bestežinskom. Ok, i neki opijati to uspevaju, ali ovde to nije slučaj. “Beetles In The Bog” zatvara album i sva je nekako jazzy i zarazna. Horsko pevanje dodaje još neki kvazi-religiozni šmek i uhvatite sebe da kao mantru ponavljate “If the cloud is high, Let the spirit fly, Out of the sky, Beetles in the bog”.
I posle pedeset godina od izlaska “The World Is A Ghetto” deluje sveže, poletno, raspevano, rasvirano i pre svega kvalitetno. Jedan od albuma koji će svakako ima svoje mesto u istoriji popularne muzike. Uostalom, magazine “Rolling Stone” ga je uvrstio u listu 500 najznačajnijih albuma svih vremena.
Verujem da je ovo samo prva od nekoliko recenzija ploča izdatih pre pola veka, jer sam gledajući listu albuma izdatih 1972. godine shvatio da tu ima takvih dragulja da je ogromna šteta ne podsetiti ljude na njih, a i predstaviti ih mlađim generacijama koji prepoznaju dobru muziku…
Leave a Reply