Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Galaktički soundtrack (Lebowski – Galactica, recenzija)

 

Lebowski je bend iz Šćećina, Poljska. Oformljen je još 2002. godine a “Galactica” im je peto izdanje, treći album, a druga studijska ploča. Stil nisu menjali. I dalje je to instrumentalni progresivni rok sa elementima post roka i fjužna. Neki ovaj stil muziciranja nazivaju i sinematik rok jer su pesme benda Lebowski dušu dale da budu soundtrek za neki film, podloga za pokretne slike i ilustracija emocija. Galactica- njihov drugi album, realizovan skoro 9 godina posle prvog, koji je bio istinsko otkrovenje i pravo remek-delo, nazvanog “Cinematic“.

U međuvremenu su izdali dva singla (oba se nalaze na ovoj ploči) i jedan live album, pod imenom “Lebowski Plays Lebowski”. U suštini, Lebowski su bend koji više obraća pažnju na samu atmosferu i strukturu pesama, a manje komplikuje i bavi se tehnikalijama, pa stoga često zalaze u post-rock vode.  

Svaka od pesama na ovoj ploči ima svoj jedinstven šmek, ali su povezane subliminacijom džeza, proga i ambienta. Počev od “Solitude of Savant” do poslednje “The Last King” slušalac ima osećaj da sluša muziku iz nekog filma, ali je ovde u prednosti jer ovde on može da bude i scenarista i fotograf i režiser. Više od sat vremena koliko traje “Galactica” smenjuju se sjajne instrumentalne melodije prekinute tek ponekim šapatom ili sa nekoliko reči koje liče na repliku iz nekog starog crno-belog filma.

Preporučujem da ovaj album odslušate par puta i na slušalicama jere ćete tek tako otkriti svo bogatstvo zvuka koji nude “Lebowski” . “Solitude Of Savant” je bogata orkestracijama, na “Midnight Syndrome”  dominiraju klavijature i ženski glas koji nema tekst već je upotrebljen kao još jedan instrument, “Goodbye My Joy” je soft jazz kompozicija sa predivnom melodijom odsviranoj na flugelhornu (vrsta trube) i mandolini, a “White Elephant” počinje hejvi rifom koji u opozitu ima sintisajzer koji svira neku svoju spejs temu dok gitarski solo ne rasprši sve I odvede pesmu u hard rok. “Doosan Way” igru gitare i piana prepliće sa nekim istočnoevropskim folklornim motivom, kao i naslovna “ Galactica”. “Slightly Inhuman” ima direktni piano, melanholičnu gitaru i sanjivu melodiju, a pesmu “Mirage Avenue” obeležava nestvarni zvuk klarineta, akustična gitara i još jedna maestralna melodija odsvirana na klaviru, a ženski glas po drugi put na albumu zauzima svoje mesto i upotpunjuje zvuk. Pesma koja zatvara ploču je nekako “najglasnija”. Opet imamo nešto jači rif, vodeću melodiju na klavijaturama, ali se na “The Last King” razmahao i bubnjar koji je dokazao da nije samo puki dekor.

Sve u svemu, “Galactica” je pitka, ali ne plitka ploča, kojoj ćete se kao i ja, verujem, još puno puta vraćati, a “Lebowski” bend koji zaslužuje mnogo višu poziciju na muzičkoj sceni od ove koju sada zauzima. Nadam se da će ta nepravda brzo biti ispravljena.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: