Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

GARLIC : Mistika i korak do ludila

piše : Desya Lovorov

 

Garlic – “Naposletku”
Released 2016
Label: Take it or Leave it records
Genre: Gothic / Avant garde metal

Još ranije se dešavalo da rok muzika zadre na daske koje život znače, ili da se neki bend svojski potrudi da se približi malo življem scenskom nastupu.
 
U slučaju benda Garlic, nisam siguran da su se oprobali u pozorištu (poznati su mi bendovi koji jesu), ali me ne napušta utisak teatralnosti tokom celog albuma. Kao da je muzika namenjena nekoj izrazito avangardnoj predstavi, koja nema svoj početak, a ni kraj. Ceo album je inače odlično isproduciran, odsviran žestoko i u isto vreme prilično odmereno, sa mnogobrojnim brejkovima, sporijim delovima – nađe se i poneki growl, čisto da opravda režeće riffove i apokalipsu ritam sekcije, uz lepe šare veoma progresivnog rock-a. Prvobitno sam pomislio “opet neko iživljavanje a la Dream Theater” (koji nikako ne mogu da svarim, tu prepotentnost), ali su me razuverili prvi stihovi i čudnjikavi ženski glas, potvrdivši da smo na domaćem terenu. Pomalo sirov i nežno-grub ženski vokal se potpuno uklopio u priču, što i nije toliko neobično, pored toliko bendova koji u prvi plan ističu lepši pol. Ovo je nešto mnogo drukčije. Zapravo, delovalo mi je kao da pevačica i nije deo benda, već neki zasebni entitet, koji se koristi muzikom da bi isporučio svoju poruku. Ipak, svo vreme mi je misao odzvanjala u glavi: ovako bi Josipa Lisac pevala u metal bendu, i u nekom paralelnom univerzumu imitirala Diamandu Galas, koja je priča sama za sebe, jer se takve umetnice ne rađaju više! Zamislite samo tu scenu!

Zvuči smešno i nebaždareno, ali ta ozbiljnost i pristup pesmama me je navela na tu suludu pomisao i fiktivnog susreta dve dive, pomalo darkerska nota i korak do ludila, lirika koja je takođe na visokom nivou, nije mogla proći nezapaženo. Jedino mi je zasmetalo povremeno mešanje srpskih i engleskih stihova, jer zvuči prilično nepovezano i zbunjujuće, ali ne ometa uživanje koji ovaj album donosi.
Retko me šta oduševljava u poslednje vreme, valjda dođe period kad mi dosadi sve standarno u muzici, ali ovakav tretman metala i teatralnim vokalnim egzibicijama, atmosfera koja je na ivici žileta, mrak, očaj i mistika – to ne smete propustiti. Nijednu pesmu ne mogu da izdvojim, jer su fantastične, svaka na svoj način!
 

Leave a Reply