Obožavam kad me potpuno nepoznat bend oduševi na prvo slušanje. FJORDS mi je u ovom moru hiperprodukcije upao u oči pre svega svojim imenom koje me je asociralo na neki teški funeral doom, a baš tako nešto mi slušalo ovih dana. Naravno, pomislio sam da je to još jedan pripadnik skandinavske škole naslonjen na hladni blekerski zvuk, ali sam dobio nešto potpuno drugačije.
FJORDS su bend iz Notingemske šume, sviraju melodični death prepleten atmosferičnim, prog i doom delovima. Na momente podsećaju na Opeth u svojoj središnjoj fazi, ali daleko od toga da su njihova kopija. Naravno, poređenja sa bendovima kao što su Novembre, (rana) Katatonia i Agalloch ne mogu izostati. Ako vam kažem da su neki od članova benda bivši bubnjar October File i ex-gitarista Twillights Embrace verujem da ću vam još malo bliže objasniti kakav sound ima bend kakav je FJORDS. U nešto više od sat vremena ova britanska petorka na svom debi albumu “Onirica” nudi fantastične melodije, izvrsno pevanje (i clean i growl), sjajnu produkciju, akustične pasaže, atmosferičnost i melanholiju tako da dobijamo proizvod idealan za ove kasnu jesen i ranu zimu.
Ne znam da li uopšte imam prava da izdvajam neke pesme od ostatka ovog remek – dela, ali su “Prometheus” i “ Ode To The Albatross” čiste divote. Pošto ni ostalih sedam pesama nimalo ne zaostaju ne vidim razlog da ne kažem da će mi ovaj album sigurno biti u TOP10 ploča izdatih u 2019. godini.
Dakle, apsolutna preporuka za sve fanove bendova koje sam pomenuo u recenziji, a i one kojima je kvalitet muzike na prvom mestu. Da nije malo pretenciozno ovom albumu bih dao čistu desetku, ovako…
9 / 10
Leave a Reply