Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Istraživanje dubokog svemira u vremenu (samo)izolacije : THE SPACELORDS – “Spaceflowers”, recenzija

The Spacelords su nemački instrumentalni rok trio koji sviraju psihodelični space rock sa ponekim stoner začinom, traju više od decenije i “Spaceflowers” im je šesti studijski, a sedmi album ukupno. Njihovo najnovije izdanje je poslednji deo trilogije započet 2016. godine albumom “Liquid Sun”, nastavljen pločom koju su izdali godinu dana kasnije “Water Planet” koja predstavlja, po njihovim rečima “muzičko putovanje u duboki svemir”. I tu bi ova recenzija mogla i da se završi. Mogao bih još da dodam kako mi se “Spaceflowers” dopada baš jako, da me “vozi” onako kako treba da “voze” instrumentalne ploče sa puno promena tempa i sa puno improvizacija jer zaista ne znam kako da vam opišem moje ushićenje svaki put kad god pustim ovaj album. Ne umem da izmerim ni volumen mog uranjanja u taj svemir vođen predivnim melodijama, ritmovima i atmosferom.

Kako uopšte da vam objasnim koliko je dobra pesma čudnog naziva “ Frau Kuhnkes Kosmos” prepuna disko ! ritma, bas gitare na esidu i moćnog bubnja na koju se usput nadoveže prelepi gitarski solo da bi vas podizanjem tenzije bend bacio u trans u tih skoro 12 minuta koliko je dugačka? Naslovna “ Spaceflowers” koja ustvari otvara ploču ima više menjanja ritma i tempa koji vas svejedno hipnotišu i ostavljaju da zurite u jednu tačku. “Cosmic Trip” je treća i poslednja stvar na ploči i u nešto više od 24 minuta opravdava svoje ime jer sve vreme sa sobom nosi čudan, ali jako dobar trip nalik onim koji poseduju najbolji albumi prvaka ovog žanra, Ozric Tentacles. Repetativni, hipnotički ritam i fantastični gitarski solo presecan egzotičnim zvukom “didžeridua” osnova je ovog kosmičkog putovanja.

Da ne kontepliram previše, ovo je jedna sjajna, predivna, neopterećujuća ploča koju možete slušati na više načina : dok nešto radite po kući, dok čitate knjigu, drndate telefon, ali i dok meditirate ili se psihički pripremate da otkrijete tajne dubokog svemira u ovim teškim vremenima (samo) izolacije. Ne pomenuh do sada fantastični, nadrealni omot koji apsolutno prati nit ove ploče, pa ispravljam grešku. Jedan od laureata za album godine? Dabome.  

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: