Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Između šapata i grmljavine : NEIL YOUNG: ,, Everybody knows this is nowhere“ (1969.)

piše : Dragan Uzelac

    Jedan od najkontroverznijih, najplodnijih i najzagonetnijih autora rock and rolla, gitarista i pevač, kanađanin Neil Young, dosledan samo sebi i viziji bezkompromisnog stvaralaštva i lutalaštva, antikomercijalnoj viziji koja ga nepogrešivo vodi i tera dalje skoro pola veka, ostaće upamćen kao krajnje autentična autorska ličnost i tvorac niza antologijskih pesama i ploča. Menjali su se bendovi u kojima je svirao i koje je sam predvodio, menjale su se ideje i vremena, usponi i padovi, ali Youngova pesma je ostala primerom kvaliteta i doslednog, iskrenog stava. Za ,, nevernike“, koji ga do sada nisu čuli ili prihvatili, dovoljno je spomenuti nekoliko razuveravajućih youngovskih autorskih bisera: ,, I am a child“, ,, Broken arrow“, ,, Helpless“, ,, Country girl“, ,, Southern man“, ,, The Loner“, ,, After the goldrush“, ,, Ohio“, ,, Old man“, ,, Harvest“, ,, Heart of gold“, ,, Tonight’s the night“, ,, Like a hurricane“, ,, Cortez the killer“, ,, Pocahontas“, ,, My my, hey hey( out of the blue)“, ,, Hey hey, my my( into the black)“… Posebna priča je album ,, Freedom“(1989.) i antologijska ,, Rockin’ in the free world“, Youngov povratak na scenu i saradnja sa ,, grunge“ ekipom koja je preporodila r’n’r nakon faze kliničkog odumiranja osamdesetih“…

    Everybody knows this is nowhere, Youngov je drugi samostalni album, iz jula 1969., sa pratećim bendom ,, Crazy horse“, u postavi: Danny Whitten– gitara, Billy Talbot– bas i Ralph Molina– bubnjevi. Bio je to početak njihove uspešne saradnje i jedan od onih presudnih, sudbinskih albuma koji vas definitivno opredeljuju. Američka scena je oplemenjena još jednim sjajnim r’n’r albumom i autentičnim autorom koji je dosledno pratio vlastitu viziju i snove.

    Početna, Cinnamon girl, već je na tragu onoga što će proslaviti Younga( forever young)- karakterističan vokal, obojen posebnim melanholičnosmirujućim tonom, na talasu country-rock ugođaja, dovoljno nenametljivom da vam neprimetno uđe pod kožu, ali i potrebnom žestinom kada gitarski dvojac Young- Whitten krene da prži. Melanholija, talasi prijatno akustičarske atmosfere naprosto lebde u naslovnoj temi albuma i Round&round pesmi, pripremajući teren za antologijsku Down by the river. Kao što je neko lucidno primetio, bila je to hipersenzibilna gitaristička međuigra Whittena i Younga, negde između,, šapata i grmljavine“- epskih devet i nešto minuta koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim.Dole, kraj reke, izvirala je iskričava umetnost gitarskog dvoboja, umetnost direktno iz srca gitarskih revolveraša… Bilo je to nešto u ravni gitarskog genija Hendrixa, koji je magijom pretvarao reči u gitarske zvuke, akorde ustrptalih emocija… ,, Down by the river“ je jedna od onih pesama posle kojih ne morate dalje, jer dalje, uglavnom, i nema.

    The losing end je klasično američko country opuštanje, uživanje u životu i nepreglednim prostranstvima koja otkrivaju bezbroj mogućnosti i snova. Rekvijem Running dry već je kompleksniji, i vraća nas tipično youngovskom setnom senzibilitetu, na ivici tragike i mirenja sa sudbinom. Vremenom, taj će ga senzibilitet uzdići u visine i put angažovanosti- pružao je nesebičnu podršku punk-rock misiji i grunge revoluciji, te borbi protiv zla i pošasti genocida nad autohtonim narodom Amerike- Indijancima( ,, Cortez the killer“, ,, Pocahontas“). Posebna priča je njegova epska borba protiv komercijalizacije rock and rolla i pošasti pohlepne industrije, koja je mnoge muzičare odvela u propast, pa i smrt.

    Za sam kraj ovog izvrsnog rock and roll albuma ostavljena je još jedna epska stvar, u stilu ,, downbytheriver“- Cowgirl in the sand. Dok ritam sekcija Talbot- Molina ,, poliva i mrvi“ zgusnutošću i pritajenom snagom, gitare tiho seckaju na vatri koja se razbuktava u desetominutnom kotlu… Whitten-Young isisavaju srž, do koske, elektrišući svaki nerv, ponaosob, dovodeći atmosferu  na momente do usijanja, izranja glas koji vas jednako moćno i molećivo veže. Završnica se pretvara u predivnu i opasnu distorziju, gitarsku epopeju… Toliko moćno, da je svaka reč apsolutno suvišna…

    Bilo je to jedno zlatno vreme velikih ljudi, velikih promena, velikih majstora i umetničkog, kreativnog vatrometa, neverovatne količine ideja koje su izbijale iz svake rilne gramofonskih ploča, ploča života koje danas uglavnom popunjavaju zaborav prašnjavih polica… I poneko dobro srce koje ih se seti i zaželi!

 

 

 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: