Supruga i ja smo bezuspešno pokušavali da nađemo parking u okolini Crne kuće. Moja draga, moj dragi Fanđo je posle niza manevara, te izgovorenih psovki pritom, sočnih i ubedljivih, napokon ugurala naš Grunf-Yugo između uno teškaša i tamnoputog BMW-a.
Kao jedan od učesnika filma, osećao sam onu najlepšu dozu iščekivanja umiksanu sa nekim nepoznatim strahom, poput treme. Sada, nekoliko dana posle tih stotinu šezdeset i šest zarez šest minuta, mogu slobodno da kažem da ovaj film u potpunosti može da uđe u kategoriju kultnog, jer sama iskrenost i autentičnost koja dominira svo vreme, ne ostavlja prostor ni za jednu komercijalnu, niti bilo kakvu snishodljivu, uvlakačku, podilazeću kritiku. On je surov, sirov i beskompromisan.
Plakat za film – rad Blanke Pavlović
Mihajlo Obrenov je u prepunoj bašti CK13 u utorak 18.07. napravio pred-premijeru svog novog, dokumentarnog filma “KONTAKT”. Ovo je bila uvertira za same učesnike. Obrenov koji je poznat po svojoj borbi za mlade bendove i muzičare je, na ovaj način, proširivši svoju prvobitnu ideju, dokazao zašto je njegova borba opravdana i zašto bi u njoj trebali da učestvujemo svi. Ovo ostvarenje se bavi alternativnom i underground muzikom i socijalnim životom onih koji su je živeli i koji je žive od ’90. -tih do današnjih dana, …dobro od 89-te! Film je veče obojio prelepim i ne baš tako lepim bojama naših života i bez problema držao pažnju svih 2 i po sata. Tu su svi oni koji se nisu prilagodili čak ni “neprilagođenima”. Izvukavši za 3 godine napornog rada, ko zna odakle, brda fotografija, koncertnih i kućnih, te TV snimaka sa televizija koje više i ne postoje, svaka suza i svaki smeh koji se mogao čuti tokom projekcije, bili su više nego dovoljan pokazatelj da je Obrenov napravio sjajno i neverovatno svedočanstvo o jednom vremenu van svog vremena, koje je u sebi nosilo i još uvek nosi skrivene dragulje u opsenoj mreži krvi.
Iako je ovo potpuno subjektivno mišljenje, ovo nije film koji će se svima svideti, ne samo zato što je namera režisera bila da, bez cenzure, senzibilno i potpuno predano sagradi svoje remek-delo, kog je i sam učesnik, već i zato što je sposoban da probudi zapaljivo burna osećanja. Svakako ne treba propustiti ovo ni po koju cenu, ali budite spremni da prihvatite sve što ste do sad ignorisali i istinu izgovorenu slengom.
Pre nego što pročitate prve utiske samog režisera nakon projekcije filma “KONTAKT” jedna generacija želi da se zahvali svim babama koje su učestvovale u našim životima. 🙂
Kakvi su ti utisci posle filma?
-
Pa, ja sam zadovoljan kako je publika odreagovala, ja sam super zadovoljan.
Odakle ti sav onaj materijal? Ja sam prvi put video neke stvari. Prvi put sam i sebe video na nekim slikama.
-
Tri godine sam radio na filmu. Znači iščupao sam i ono što su mi bendovi rekli da ne postoji i to sam našao.
Neko dovikuje u prolazu: “….zato što radi za DB!” (opšti smeh)
Ne znam kako će ostali reagovati, ali meni se čini da si lepo opisao taj generacijski prelaz iz imanja-nemanja, u imanje, pardon! Nemanje, u sadašnje imanje, odnosno nemanje? Jel tako nastao naziv “Kontakt”?
-
Ne, “Kontakt” naziv je nastao iz kontakta muzičara i muzike, kontakta između muzičara, kontakta između muzičara i mene kao autora.
Simbe je na kraju rekao jednu jako dobru stvar, mi smo se svi smejali…
-
Simbe je jedan od ljudi koji su vrh undergrounda novosadskog, tako da je njemu i posvećen film.
Kad je premijera i gde?
-
Septembar, Cinema City, javićemo još kad, šta, gde. Ovo je sad bio samo preview za ljude koji su učestvovali.
Sjajno, dakle strpljenja za sve do velikog platna. Hvala ti na razgovoru!
-
Hvala i tebi.
Mihajlo Obrenov je “KONTAKT” posvetio muzičaru, bubnjaru i pre svega svom prijatelju Siniši Radovančevu Simbetu, koji je preminuo u toku stvaranja filma.
Leave a Reply