Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

Liverpulska četvorka sa skalpelima (CARCASS – TORN ARTERIES, recenzija)

 Carcass postoji već 35 ! godina, a ja ga slušam od samih početaka , od demo kasete “Flesh Ripping Sonic Torment“, pa grind ludila „ Reek of Putrefaction“ i prvih naznaka death metala u „Symphonies Of Sickness“, zatim remek dela – „Necroticism“ pa mnogima previše različitog „ Heartwork“, ali meni omiljenog. „ Swansong“ je bilo nešto sasvim drugačije, kao da to nije bio isti bend, ali meni se jako dopao…Sedamnaest godina hibernacije pa vrlo solidni „Surgical Steel“ i na kraju ovo čudo – „Torn Arteries“. Bend za svako poštovanje.

Na najnovijoj ploči Carcass slušaoca vode kroz celu svoju karijeru osim možda samih početaka kada su pesme bile ultra kratke, ultra brze i ultra bolesne. Oštri rifovi nalik hirurškim skalpelima, progresivne gitarske melodije, ritmovi koji kidaju meso i bas deonice uz koje možete čak i zaigrati.

Osim što na „ Torn Arteries“ liči na sebe , mogu se čuti i uticaji drugih bendova koji takođe zauzimaju visoke pozicije u metal hijerarhiji pa u „Eleanor Rigor Mortis“ opažam Celtic Frost začin, a u „The Devil Rides Out“ malo prvoklasnog thrasha a la Bay Area. „ Dance of Ixtab“ je za nijansu sporija, ali sa „death n roll“ šmekom i fanovi benda iz njegove središnje ere će verovatno biti oduševljeni njome. Otprilike kao ja 😊.  

  „ Flesh Ripping Sonic Torment Limited“ traje deset minuta i svaki solidan poznavalac muzike mora znati da u njoj mora biti promene tempa i ritma i progresivnih upliva, što se, konačno, i dešava. Počinje akustičnim introom, zatim kreće baražna paljba iz svih oružja, čitaj instrumenata, da bi iz „headbanginga“ dobili gotovo bluesy gitarski solo kojim Bill Steer hipnotiše slušaoca. Dok bend menja brzine pesma vozi i nagoni vas da uđete u kolo. Daćete kao što kažu, „dinar da uđete, a dva da izađete“…

„Kelly s Meat Emporium“ ima jazzy ulaz na bubnjevima, a gitarska igra dvaju virtuoza će vam dokazati da je Carcass uvek bio bend iza čije buke su se uvek skrivale predivne melodije. Verovatno najzaraznija pesma na albumu. Vodeća melodijska linija čak miriše na Orijent, ali to nikako nije minus. Naprotiv.

    „In God We Trust“ je pesma koja „galopira“ dok Džefov „growl“ prekida prvo „Slayer-ovski“ gitarski solo koji prelazi u navijačku melodiju obogaćenu ritmičkim aplauzima! Aplauz za ideju !

„Wake Up And Smell The Carcass“, pesma koja se zove isto kao njihova kompilacija izdata još pre četvrt veka je thrash himna koja se pretvara u lavinu zvanu „ Caveat Emptor“.

Za kraj je liverpulska četvorka ostavila „The Scythes Remorseless Swing“, energičnu i sugestivnu „death n roll“ pesmetinu.

Sve u svemu, na mnogo načina ovo je death metal album godine. Pedesetak pravih minuta i deset odičnihj razloga (pesama) da utrošite vreme. Odlična produkcija, fenomenalan omot zbog kojeg bi bilo dobro kupiti vinil da vam u punoj veličini sa police viri jedno ljudsko srce sačinjeno od paprika 😊 i liverpulski death metal brend koji iz buke izvlači ono najbolje…  

(Visited 75 times, 1 visits today)

Leave a Reply

%d bloggers like this: