Dotkom

Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

“Malo naknadne pameti” – Preplavljivanje osećanjima i dobrom mazut-svirkom – recenzija album “Überlauf” benda Atheist Rap

piše : Desya Lovorov

 

 

 

Original link (Princip fanzin): https://princip-fanzin.blogspot.com/2016/01/atheist-rap-uberlauf-recenzija.html

Da vam otvoreno kažem, pametnom je dosta reći – Atheist Rap. Da ne gubim vreme na predstavljanje, jer to zaista nije vredno. Stari majstori happy punk-rocka u nas ne posustaju, i posle pet godina se vraćaju još svežiji i ozbiljniji. Nepotkupljiv i posebno oštar, ceo album “Überlauf” je prepun nenametljivih hitova, smatram da mogu biti ponosni na to. Uigrani štimung i instrumentarijum, kompozicije numera su po njihovom JUS-u, jer od prvog do poslednjeg takta znaš ko tu gruva.

Da napomenem odmah, ova recenzija je objavljena pre tri godine, a naknadnom proverom “slušljivosti” sam ustanovio da je album i dalje svež kao majska ruža, a ružna njuška realnosti (i države nam) i dalje ista, jebeš joj mater. Ono što me teši u svemu tome jeste što imam NJIHOVU ploču i ona je deo vinilnog blaga na koji sam ponosan što imam.

Sada preostaje da vas provedem kroz pesme, neodređenim redosledom i uz isticanje određenih pesama. Prethodni album je takođe bio svirački na nivou zadatka, ali su lirički bili smušeni, stegnuti, ne mogu to objasniti sem time da su se štedeli upravo za ovaj album. Sindrom sa vrata ‘boys are back in town‘ čini startnu poziciju, iako su opaki đedovi, matori pokvarenjaci, dobrodržeći! Bez otvorenog “Ha-pu!” pljuvanja političara i njihovih zlodejanija bi britka oštrica Atheista bila tupa kao turpija, dodajmo tu i svesno stigmatizovanje homoseksualizma u crkvenim redovima, što i nije ništa novo, a još je i zabavno. Kada bi se kandidovali na izborima (u odsustvu Nika Slotera), njihov slogan bi nesumnjivo bio ‘Mene za budžu‘ – shvatite to kako hoćete i ne hvatajte se baš za svaki k…onsonant. Otvorenim sarkazmom će naići samo na ignorisanje provokacije da damo vitalne organe i dupeta onima koji (hoće da) nas guze. Pritom, ko bi se drugi setio naslova “Pritajeni peder, skriveni gej” – ne znam ko bi mogao da se primakne takvoj inventivnosti? Ima tu i malo pozitivnijih pevanja, o iću, piću i piciginu ili duhoviti amalgam obrada Brkova (“Usamljen oženjen“, još otrovnije i beznadnije verzije na temu) uz učešće “Kung Fu Fighting“-a. Svi smo mi Brus Li-jevi. Naravno, tu su i pesme koje odslikavaju odveć komplikovane muško-ženske odnose, sa većom dozom emocija i suvogrle gorčine (“Robija“, ubija u pojam i zatvara album).

Iako izgleda da su samo nabacali pesme na album bez ikakvog reda, meni lično se dopada to što je dinamika lišena monotonije, uz šarene i pomešane emocije, čas se smeješ, zamisliš, čas ridaš. U skladu sa nazivom albuma (ta nezdrava opsesija auto-delovima), Atheisti su ispustili ventile i otrovne gasove zatomljenog uma, začinili oporu sliku života ovim hit-diskom. Ako je iko posumnjao u njih i njihov potencijal, preporučujem odlazak u pičku lepu materinu. Eto, bolju preporuku ne mogu dati.
~

Ova 2019. je zdravo posebna za Atheiste, jer slave 30 godina postojanja (što je nagyon jó, slavim i ja ove godine isto toliko godina bivstvovanja), pa će u sklopu turneje posetiti i Suboticu, 23.02.2019. (događaj: https://www.facebook.com/events/2154325548213852, a sa sobom dovode i omladince-sugrađane 5 Minuta Slave (https://www.facebook.com/5minutaslave/?ref=br_rs).
ovim putem pozivam i sebe, i svog rođu i ostale da prisustvujemo ovom slavskom ugođaju.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: