Nepolitikin Zabavnik

RECENZIJE

METALNA TOP Lista 2019. po izboru urednika DOTKOMa

Prođe i 2019. muzička godina…O onoj drugoj ne bih ovde, da ne bih psovao…Nije bila baš izdašna što se tiče kvalitetne muzike svih žanrova koje ja slušam, ali moglo se napabirčiti koječega dobroga…Počeću od metala i albuma koji su mi se dopali, ali ih nisam slušao dovoljno da bi upali u TOP10 : 

THRASH METAL 

  • ACID REIGN – The Age Of Entitlement
  • SWORN ENEMY – Gamechanger
  • POSSESSED – Revelations Of Oblivion

DEATH METAL

  • BLOODRED HOURGLASS – Godsend
  • CARCARIASS – Planet Chaos
  • FRACTAL UNIVERSE – Rhizomes Of Insanity

BLACK METAL 

  • BLUT AUS NORD – Hallucinogen
  • IMPERIUM DEKADENZ – When We Are Forgotten

DOOM 

  • ISOLE – Dystopia
  • NOVEMBERS DOOM – Nephilim Grove
  • MONOLITHE – Okta Khora

INDUSTRIAL 

  • THY DISEASE – Transhumanism
  • BLUTENGEL – Un :Gott
  • RAMMSTEIN – Rammstein

PROG METAL

  • DISILLUSION – The Liberation
  • HYPNO5E – A Distant (Dark) Source
  • LUNAR – Eidolon

HEAVY METAL

  • AVANTASIA – Moonglow
  • GLORYHAMMER – Legends From Beyond The Galactic Terrorvortex

A sad …TOP10  po mom skromnom mišljenju : 

10.  THE ELYSIAN FIELDS – New World Misanthropia

Posle pauze od 14! godina jedan iz plejade grčkih black metal bendova nastalih sredinom devedesetih godina prošlog veka zajedno sa bendovima THOU ART LORD, NIGHTFALL ili NECROMANTIA, THE ELYSIAN FIELDS su se vratili fantastičnom, monumentalnom sympho-black albumčinom i kao stvorenim soundtrackom za kraj sveta. Verovatno bi bio i na višoj poziciji na listi ali nije bilo vremena za još koje slušanje. Ali, biće prilike, jer ovaj album to zaslužuje

10.  ROTTING CHRIST – Heretics

Još jedni Grci (meni baš omiljeni) sa još jednim sjajnom pločom, ipak ne remek-delom kao pre tri godine kada su bili prvi na Dotkomovoj TOP-listi metal izdanja. Iako je, moram priznati, “Heretics” slabiji od prethodnika, uopšte nije loš, naprotiv. Eho “Ritualsa” se čuje i te kako i na ovoj ploči, ali mi se strašno dopada što Rotting Christ nije iskopirao prethodni album, već je probao da se nadoveže na njega, ali istovremeno i da napravi otklon. Rezultat toga su raznovrsnije pesme, beg od monumentalnosti “Ritualsa”, ali izadržavanje gotovo svih elemenata koji su prethodnika činili tako izuzetnim. Još o ovom albumu možete pročitati OVDE.

09. DIAMOND HEAD – The Coffin Train

Glasni hard rock sa heavy gitarskim solažama i ponekim thrash fazonom preovlađuje i na “The Coffin Train”, osmom studijskom albumu gazde Brajana Tatlera i ekipe. Iz te ekipe bih izdvojio, pre svega, čoveka za mikrofonom koji je u Diamond Head došao pre pet godina i ovo mu je drugi album na kojem peva. I to ne da peva, nego rastura. Baja se zove Rasmus Bom Andersen i zaista nosi celu ploču.  Ostatak priče OVDE.

08. DARKWATER – Human

Svi znaju da mi je prog metal omiljeni žanr. Nažalost, u poslednjih nekoliko godina nema mnogo fenomenalnih albuma tog stila, ali se ipak nađe pokoji da zadovolji moju glad za kompleksnim i izlomljenim rifovima, melodijama i harmonijama. Švedski DARKWATER je posle devet godina, nakon odličnog “Where Stories End”, izdao još bolji – “Human“. Deset pesama u 78 minuta u maniru DREAM THEATER-a iz najboljih dana ulepšalo mi je mnoge dane. Jedina mana ove ploče je što je baš dugačka, pa je baš teško odlušati je iz cuga. Bez obzira na to, ovo je album kojem ću se često vraćati.

07. DREAM THEATER – Distance Over Time

Ovo je dobar album. Složili se sa mnom ili ne, ali čini mi se da su Dream Theater konačno akcenat dali na pisanje pesama, a ne na svoje ego-tripove, tehnička izdrkavanja i mlake eksperimente. I izgleda ih je konačno “duh Majka Portnoja” ostavio na miru. You know what i mean !?  Liči da se Dream Theater vraćaju i da možemo biti optimisti glede nastavka njihove karijere jer “Distance Over Time” uopšte nije loš album. Naprotiv. Još o ovoj ploči pročitajte OVDE.

06. FJORDS – Onirica

FJORDS su bend iz Notingemske šume, sviraju melodični death prepleten atmosferičnim, prog i doom delovima. Na momente podsećaju na Opeth u svojoj središnjoj fazi, ali daleko od toga da su njihova kopija. Naravno, poređenja sa bendovima kao što su Novembre, (rana) Katatonia i Agalloch ne mogu izostati.  U nešto više od sat vremena ova britanska petorka na svom debi albumu “Onirica” nudi fantastične melodije, izvrsno pevanje (i clean i growl), sjajnu produkciju, akustične pasaže, atmosferičnost i melanholiju tako da dobijamo proizvod idealan za ove kasnu jesen i ranu zimu. Nešto više o ovoj ploči čitajte u RECENZIJI.

05. DE LIRIUM’S ORDER – Singularity

De Liriums Order je finski bend koji postoji već 15 godina. “Singularity” im je ubedljivo najbolji album. Instrumentalno, vokalno, aranžerski, produkciono. Već od prve pesme (posle introa), “Ayatollah”, naslutio sam u kom smeru će ova ploča otići. Kompleksni, izlomljeni, “stop-go” prog metal prepun tehnikalija…Samo za odabrane. A ja sam u toj priči odavno i kuvan i pečen. Malo Hakena, malo Ayreona, malo bendova kao što su Cynic ili Atheist i dobijemo De Lirium’s Order i Singularity.  O ovom albumu nešto više, ako vas zanima nađite TU.

04. PHLEBOTOMIZED – Deformation Of Humanity

Za mene, ovo je najefektniji come-back nekog benda ove godine. Na albumu preovladavaju pesme srednjeg tempa, ali to ne znači da su brzi i brutalniji delovi povučeni u drugi plan. Najbolji deo albuma ogleda se u pesmi “Desideratum” koja počinje prirodnim zvucima kiše i tihog ženskog vokala, a zatim se postepeno nadograđuje doom atmosferom i umešno umetnutom elektronikom pre nego što se pretvori u tehno blastobitni napad. Hrabar, ali potpuno uspeo eksperiment. Duže numere, kao što su “Chambre Ardente“, “Descend to Deviance” i pogotovo “ Proclamation Of A Terrified Breed” su jača strana ove ploče, jer je na njima bilo vremena da bend pokaže svoju progresivniju stranu i da predstavi svoje tehničko i sviračko umeće . Punu recenziju možete pronaći OVDE.

03. SABATON – The Great War

…Nazovite to “transferom blama” ili mojim “guilty pleasure”, jer, “Bože moj”, “ko još sluša Sabaton, osim klinaca i hipstera” ? Ovaj album sam sigurno preslušao najviše od svih izdanja koje su u 2019. godini izašla. Ne, nije mi najbolja ploča koju sam slušao ove godine. Ima nekoliko albuma koji su sigurno za koplje kvalitetniji i sigurno ću kada budem svodio utiske o muzici u 2019. godini pre pomenuti njih kao najbolje, ali “The Great War” je ubedljivo najzarazniji, najpoletniji i jedan od onih albuma koje puštate dok nešto radite po kući, vozite bicikl ili šetate svoju redovnu dnevnu deonicu.  Još o najzaraznijoj ploči u 2019. možete pročitati OVDE.

02. SOEN – Lotus

Dugo sam razmišljao koga da stavim na prvo mesto ovogodišnje metal liste jer je kvalitet neupitan i što se tiče albuma benda SOEN i albuma mog omiljenog pevača i odlučio je – broj slušanja. Naime, u mom plejeru koji se zove JRIVER MEDIA CENTER 25  postoji opcija koja beleži broj slušanja nekog albuma i pošto brojke ne lažu, “Lotus” je izgubio sa 17 : 14 :). Savršeni dark progressive koji povremeno zalazi čak u pop vode svojom pitkošću je manir kojim vas ovaj bend zavodi. Iako u karijeri nemaju loš album, “Lotus” je sigurno kruna njihovog dosadašnjeg rada. Svaki ton ovog albuma je jebeno remek-delo i čvrsto stojim iza ovih reči.  Uostalom, ako mi ne verujete, proverite.

01. RAY ALDER – What The Water Wants

…Ovo nije konceptualni album, ali je kolekcija deset fenomenalnih pesama, mahom srednjeg tempa, uz jednu pravu baladu, “The Road” . Ovo je ploča bez klasičnih radijskih hitova, ali bi svaka od deset stvari komotno mogla da zameni bezlične, dosadne pesmičuljke koje slušate svaki dan iznova i iznova jer muzički urednici na radio stanicama ili ne vole svoj posao ili po direktivi na lažnjaka prave “hitove” od boze. Alderov vokal od šapata do vriska, predivne melodije, sjajna aranžmanska rešenja, nepretenciozna, a opet tehnički zahtevna gitarska sola i kristalna produkcija čine “What The Water Wants” mojim ličnim favoritom za ploču godine…

Još o ovom dragulju od ploče, možete pročitati OVDE.

Ovo je samo prvi deo retrospektive muzičke 2019. godine. Zato, čitajte DOTKOM

[ai_playlist id=”59694″]

Leave a Reply

%d bloggers like this: